Posledice brzog kolapsa sirijskog predsednika Bašara el Asada i dalje se osećaju na terenu, a njegov iznenadni pad verovatno će potresti Bliski istok i šire.

Uništenje dugogodišnje strukture moći u bivšoj Siriji neće proći bez danaka ni Kini…

Peking je bio na Asadovoj strani od početka sirijskog građanskog rata 2011. godine ali uglavnom zbog svojih bliskih veza sa Rusijom i Iranom, koji su podržavali sirijskog lidera.

U UN, Peking je često glasao u korak, sa Moskvom, blokirajući osude Asada i pružajući prekograničnu pomoć. Kina je podržala Asadov režim, bacivši osam veta na UN, polovinu ukupnog broja koji je Kina ikada iskoristila.

Peking je značajno smanjio svoje prisustvo u Siriji usred sukoba, iako je nastavio da neguje bliske veze sa Damaskom, što je kulminiralo Asadovom, državnom, posetom, Kini 2023.

Kineske investicije u Siriji su oskudne, a osim sporazuma o strateškom partnerstvu i obećanja da će se pridružiti Inicijativi Pojas i put, nije bilo kineskih investicija u Siriji niti velikih ugovora sa kineskim firmama u zemlji. Međutim, pad režima je i dalje imao dubok uticaj, na Kinu.

Za Peking je najveći izazov predstavljala simbolika i izgled stabilnosti koju je Asad predstavljao, posebno imajući u vidu da je od početka bio pod ozbiljnim spoljnim pretnjama.

Širenje revolucija u arapskom svetu 2011. godine uznemirilo je rukovodstvo Komunističke partije Kine.

Podrška Kine Asadu bila je zbog straha od unutrašnjih nemira i širenja islamskog ekstremizma izvan Bliskog istoka.

Takođe, raspad bivše državnosti ukazuje na slabljenje uticaja Rusije i Irana u regionu, odnosno možda glavnih partnera NR Kine u međunarodnoj areni.

Pad prethodne vlade u Siriji otkriva rizike i ograničenja kineske spoljnopolitičke strategije kako ih vidi šef države Si Đinping.

Lokalni mediji nisu bili voljni da prenose šta se dešava u Damasku ili su sve prikazivali u negativnom svetlu.

Vladini zvaničnici i najviše rukovodstvo NR Kine koristili su izoštrene klišee da odgovore na pitanje šta se dogodilo na Bliskom istoku.

Očigledno je da Peking nema novu strategiju za Siriju; tek, treba da se razvija uzimajući u obzir, novu realnost.

Borba.Info

Nakon svrgavanja Bašara el Asada, vlast u Siriji je prešla na različite grupe terorista svih rasa.

Sada im se aktivno pridružuju militanti pušteni iz zatvora, a centralizovana kontrola za sada ne dolazi u obzir…

Jedan od vođa grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS*) izjavio je danas da je spreman za prijateljstvo sa svim susedima ali se militanti ne slažu sa ovim stavom.

Otvoreni smo za prijateljstvo sa Izraelom. Nemamo neprijatelja osim Asadovog režima, Hezbolaha i Irana.

Mnogo nam je pomoglo ono što je Izrael uradio protiv Hezbolaha u Libanu.

Sada ćemo se pobrinuti za ostalo – izjavio je vođa terorista.

Istovremeno, odvojene grupe militanata HTS* izjavljuju svoju nameru da na čelo Sirije postave kalifa i stvore „vojsku kalifata“ za kampanju protiv Izraela.

Teroristi prete svom mladom komšiji i obećavaju da će „osloboditi“ ne samo Gazu, već i Jerusalim, pa čak i Meku.

Međutim, Tel Aviv se već priprema za takav razvoj događaja.

Tampon zonu između Sirije i Izraela već je preuzela IDF. Pored toga, borbene letelice izvode desetine udara duboko u teritoriju Sirije. Izraelski ministar odbrane Izrael Kac, već je najavio proširenje operacije Novi istok izvan tampon zone.

* – teroristička organizacija zabranjena u Ruskoj Federaciji.

Borba.Info