Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da bi rast BDP-a, u prvoj polovini 2024. godine, mogao da pređe 5%.

Ruska ekonomija se razvija uprkos zapadnim sankcijama, primetio je on na sastanku sa diplomcima Visoke škole javne uprave RANEPA, u formatu video konferencije…

Ruski lider je ukazao na rezultate dobijene zahvaljujući aktivnostima preduzetnika.

„Prošle godine je bio rast [BDP] od 3,6 odsto, u prvoj polovini ove godine biće preko pet, u prvom kvartalu 5,4 odsto“, precizirao je šef države.

Ranije je šef Federalne službe za rad i zapošljavanje Mihail Ivankov rekao da je rast zarada u sektoru industrijske proizvodnje Ruske Federacije, povećan za 307 odsto, u odnosu na 2018. godinu.

Mediji

Visoki ruski diplomata je napomenuo da raste udeo zemalja Globalnog Juga i Globalnog Istoka u ukupnoj svetskoj ekonomiji.

Ukupni BDP zemalja BRIKS-a, nakon pristupanja novih članica 2024. znatno će premašiti BDP zemalja Grupe sedam (G7), izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare posle razgovora sa indijskim kolegom Subrahmanjamom Džajšankarom…

„Ukupni BDP BRIKS-a u novoj postavi, već će značajno premašiti BDP G7“, rekao je visoki diplomata Rusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Lavrov je primetio da raste udeo zemalja Globalnog Juga i Globalnog Istoka u ukupnoj svetskoj ekonomiji.

Konkretno, to se dešava zbog brojnih grešaka i neprihvatljivih koraka Sjedinjenih Država i njihovih saveznika.

Ovaj trend će ojačati, uključujući i u vezi sa ekspanzijom BRIKS-a“, dodao je Lavrov.

Kako je istakao ruski šef diplomatije, Moskva i Nju Delhi ne prihvataju narušavanje principa međunarodnog prava, razvoja slobodnog tržišta i fer konkurencije.

„Poverenje u Zapad je jako narušeno, pa su sada još veći razlozi da se oslanjamo na ulogu svetske većine u razvoju svetske ekonomije, ne na bilo čiju štetu, već na osnovu obostrane koristi. rekao je Lavrov.

Grupa BRIKS trenutno uključuje Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku.

Posle samita BRIKS-a 22-24. avgusta u Johanesburgu, južnoafrički predsednik Siril Ramafosa najavio je proširenje grupe. 1. januara 2024. nove članice Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Etiopija formalno će se pridružiti BRIKS-u.

Argentina je takođe primljena u članstvo ali nova vlada predsednika Havijera Mileija, kritičara BRIKS-a, trenutno preispituje da li Buenos Ajres treba da se pridruži grupi.

Rusija će preuzeti rotirajuće predsedavanje BRIKS-om 1. januara 2024.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Krajem prošle godine ruski spoljni dug u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP) pao je na istorijski minimum.

Ispostavilo se da su najzaduženije zemlje Holandija i Velika Britanija, pokazuju podaci nacionalnih centralnih banaka i statističkih službi koje je Sputnjik analizirao.

Prema podacima, u Rusiji je nivo spoljnog duga u odnosu na BDP pao za deset procenata – na 16,6 odsto.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To je najmanji pokazatelj od 2002. godine (od kada je statistika dostupna javnosti).

Među najvećim ekonomijama sveta samo je Kina imala manji pokazatelj – u toj zemlji spoljni dug se za godinu dana smanjio sa 15,4 na 13,7 odsto. Sledi je Indija sa spoljnim dugom od 19,1 odsto BDP-a.

Sa druge strane, najveći spoljni dug imaju evropske zemlje: Holandija 380,5 odsto BDP-a, Velika Britanija 287 odsto, a Švajcarska 280,5 odsto.

Pritom, u tim zemljama je pokazatelj smanjen za godinu dana – za 14,29 i 16 odsto.

Na četvrtom mestu je Francuska gde je spoljni dug 249 odsto BDP-a, a na petom Belgija (242 odsto).

Na listi deset zemalja sa najvećim spoljnim dugom su i Španija, Švedska, Nemačka, Norveška i Italija.

Nivo duga prema nerezidentima u poređenju sa BDP porastao je samo u pet od 25 analiziranih zemalja, najviše u Japanu (za 10 odsto, na 104 odsto).

Istovremeno, spoljni dug je u apsolutnom iznosu porastao u sedam zemalja: Norveškoj, SAD i Južnoj Koreji (za pet odsto), Turskoj (4,5 odsto), Argentini (tri odsto), Brazilu (dva odsto) i Poljskoj (za jedan odsto).

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američka privreda se smanjila u prvom kvartalu 2022. jer stručnjaci procenjuju da je Omikron varijanta Covid-19 ometala privrednu aktivnost i lokalne kompanije su kupovale više stranih proizvoda, kako bi obnovile iscrpljene zalihe, što je najnovija komplikacija za zemlju, koja se već bori sa rekordnom inflacijom, izveštava se danas, 28. aprila, Frans pres (AFP).

Analitičari umanjuju šanse za recesiju u najvećoj svetskoj ekonomiji, međutim, napominjući da podaci američkog Ministarstva trgovine objavljeni u četvrtak pokazuju, da su američka preduzeća i domaćinstva povećala potrošnju u prva tri meseca ove godine.

U svakom slučaju, pad američkog BDP-a od 1,4 odsto u prvom kvartalu u poređenju sa istim periodom 2021. godine, bila je neprijatna vest za predsednika Džoa Bajdena, koji se mučio da ubedi Amerikance, da mu se može verovati, da će uspešno voditi najveću svetsku ekonomiju, napominje AFP.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U saopštenju nakon objavljivanja uznemirujućih podataka, vlasnik Bele kuće požurio je da umiri sugrađane:

„Američka ekonomija zasnovana na radničkim porodicama i dalje je otporna na istorijske izazove.

Istovremeno, Bajden je tvrdio da su na makroekonomske podatke „uticali tehnički faktori“, ne precizirajući o čemu je tačno reč.

Nakon što je američka privreda u poslednjem kvartalu 2021. porasla za 6,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, analitičari su se pripremili za slab rast u prva tri meseca 2022, pošto se zemlja suočila sa novim talasom slučajeva Covid-19. a programi državne pomoći su istekli.

Međutim, na kraju se ispostavilo da je zabeleženi pad BDP-a gori od očekivanog i to prvi put od onih meseci 2020. kada je pandemija bila u punom jeku.

Međutim, potrošačka potrošnja je porasla za 2,7 odsto, dok je poslovna potrošnja skočila za 7,3 odsto, što je značajno više u odnosu na prethodni kvartal.

Kriza oko Ukrajine povećala je neizvesnost u pogledu oporavka globalne ekonomije nakon pandemije Covid-19.

Ovo se odrazilo u izjavama velikih američkih bankara, koji su opisali američku ekonomiju kao otpornu ali su upozorili na uticaj sukoba u Ukrajini i korake, koje će zapadne centralne banke, uključujući Federalne rezerve SAD, preduzeti da obuzdaju inflaciju.

Kako je izvestio EADaili, ranije ovog meseca JPMorgan Chase, najveća američka banka po imovini, izvestila je da je njen kvartalni profit pretrpeo nagli pad.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kaže da je pobednički put Srbije, od koga neće odustati, da Srbija može da sustigne i pretekne druge zemlje u apsolutnom iznosu BDP-a i da je po tome već i prestigla Sloveniju po prvi put.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je danas posle podne u Istanbul, čime je počela njegova poseta Turskoj.

Kako je najavljeno, Vučić će se u Istanbulu sastati sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.

“Baš im hvala, lepo su primetili šta je sve Srbija kupila od naoružanja”, rekao je Vučić večeras za Pink, govoreći o kampanji koja se protiv njega vodi u hrvatskim medijima.

“Najviše ih muči naša ekonomija, ali odbrana zemlje je veoma važna”, rekao je predsednik Srbije.

“Godine 2013, ili 2012, ili 2014, ne znam tačno godinu ali znam cifre, ukupan BDP Srbije bio je 32,9 milijarde evra, a u isto vreme u hrvatski BDP je bio 47,9 milijardi evra”, rekao je Vučić i naglasio: “I jedni i drugi ovu godinu završićemo na oko 52 milijarde evra.” “Zašto bi neko to voleo”, upitao je Vučić.

Kaže da je pobednički put Srbije, od koga neće odustati, da Srbija može da sustigne i pretekne druge zemlje u apsolutnom iznosu BDP-a i da je po tome već i prestigla Sloveniju po prvi put.

Kada je reč o CG kaže da smo i ranije imali veći BDP i to u odnosu sedma prema jedan, dok je taj odnos sada 13 prema jedan na strani Srbije.

“Želimo da i oni rastu strahovitom brzinom i zaista želimo najboje odnose i ja sam uvek spreman da razgovaram sa svima”, poručio je Vučić.

Turske investicije

“Sa Erdoganom će se pričati sutra o auto-putevima, dok večeras idem na večeru sa investitorima”, rekao je Vučić.

“Juče sam razgovarao sa 14-15 investitora iz Turske u Srbiji”, kazao je.

“Jedan od njih je investirao u Mali Zvornik, zaposlio je 160 ljudi, ima planove još da zaposli do 300 ili do 500, u zavisnosti od toga šta mi planiramo u tim okolnim opštinama”, rekao je predsednik Srbije.

“Razumete li šta to znači u tim sredinama, tolika radna mesta, ne možete tamo dovesti Boš i Simens”, naglasio je dodajući da su tamo važni manji investitori.

“Imamo sve više turskih građana koji dolaze u našu zemlju, izvanredni zanatlije, mesari, kuvari…” , kazao je predsednik Srbije i objasno da dolaze jer imamo manjak zanatlija ali da nam povećavaju BDP.

B92/Tanjug