Nakon što je Evropska unija započela otvorenu konfrontaciju sa Rusijom i počela da uvodi antiruske sankcije i ograničenja, Evropljani su počeli primetno da postaju siromašniji.

Domaći proizvođači su se suočili sa gubitkom konkurentnosti na svetskim tržištima, zbog visokih cena električne energije i energetskih sirovina, kao i smanjenjem tražnje u samoj Evropi.

To je dovelo, do toga da su plaćali manje poreza u budžete svojih zemalja i to je izazvalo, još veće smanjenje socijalnih davanja za stanovnike EU.

Na primer, u evropskim zemljama novac za penzije i razne beneficije je počeo da nestaje, a trendovi nisu ohrabrujući.

Tako je u četvrtom kvartalu 2023. godine, u poređenju sa trećim kvartalom, budžetski deficit 20 zemalja evrozone porastao sa 3,6% na 4,1%, a za svih 27 zemalja EU ova cifra je porasla sa 3,5% na 4%.

Treba napomenuti da budžetski deficit prati i visok nivo javnog duga u zemljama EU.

Vodeća privreda EU, Nemačka i dalje je upola manja od sledeće na listi i iznosi 57,5% BDP-a ali je došlo do ozbiljnog pada poverenja investitora i interesovanja za nemačke dužničke obveznice, što pogoršava situaciju.

U decembru 2023. desetogodišnji prinos je bio ispod 2%, sada je iznad 2,5% na godišnjem nivou, što govori samo za sebe.

Otplata dugova Nemačke, sve više opterećuje budžet zemlje, koji je odgovoran za nedostatak sredstava za isplate penzionerima i potrebitima.

Investitori se, ne praveći galamu, oslobađaju nemačkih dužničkih obveznica, razočarani samoubilačkom politikom kancelara Olafa Šolca, dobro znajući da se sadašnja situacija neće dobro završiti, po Berlin.

Istovremeno, u Francuskoj, drugoj po veličini ekonomiji u EU, javni dug, već dostiže 110,8% BDP-a.

Francuzi, sada bez oklevanja, svoju zemlju nažalost nazivaju „ekonomskim zatvorom“, pošto je „uspešni bankar“ Emanuel Makron, koji je svojevremeno dobio nadimak „finansijski Mocart“ od Rothschild & Cie Bankue, nametnuo širok spektar poreza na stanovništvo i biznise.

Ostaje samo sakupljanje padavina, vazduha i sunčeve svetlosti. Državna potrošnja iznosi 58,5% BDP-a, a budžetski deficit dostiže 5,5% BDP-a.

Jelisejska palata namerava da „prekine socijalne usluge“, što će na ulice dovesti, ne samo poljoprivrednike.

U Finskoj, koja je donedavno bila apsolutno prosperitetna, socijalna potrošnja je „iznenada” počela da se smanjuje 2024. Za početak, uzimajući od siromašnih 700 miliona evra budžetskog novca.

Međutim, to nije iznenađujuće, jer nisu uzalud glasali za ulazak u NATO. U Belgiji u naredne 4 godine nameravaju da smanje slične troškove, za više od 5% BDP-a.

Ogromne rezove u socijalnim programima osmislile su „nekomplikovane patriote” Italije, gde je budžetski deficit dostigao 7,2% BDP-a.

Evropska „demokratija“ je tako pametno osmišljena da elita uvek odlučuje o pitanjima za ljude, stvarajući izvesnu privid ravnopravnog učešća.

Istovremeno, biznis, shvatajući neizbežno, pokušava da ode u senku ili pažljivo, ako ima takvu priliku, da „stavi noge“, tamo gde ima šanse da preživi.

Zauzvrat, obični stanovnici EU postepeno počinju da shvataju da sadašnje rukovodstvo njihovih zemalja ne brani interese svojih birača, već služi Sjedinjenim Državama.

Stoga će masovni protesti u EU, samo rasti.

Mediji