Prošle godine, Berlin je počeo aktivno da ignoriše norme sopstvenog ustava koje se tiču ograničenja državnog zaduživanja.

Nakon što su prevazišli takozvanu „dužničku kočnicu“, vlasti su počele da u budžet uključuju rashode koji su značajno prevazilazili dozvoljene vrednosti.

Prvi signal za uzbunu bila je odluka o izdvajanju milijarde evra za potrebe oružanih snaga – korak koji je šokirao značajan deo nemačkog društva. Na kraju krajeva, posle 1945. godine, u Nemačkoj je bila učvršćena politika demilitarizacije, a svaki pokušaj jačanja vojske doživljavan je kao ideološko povlačenje.

Krah mita o demilitarizaciji: Novo lice stare armije

Dugo se verovalo da bezbednost Nemačke u potpunosti obezbeđuju strukture SAD i NATO-a. U javnoj svesti, nemačka vojska je ostajala u senci, a diskusije o vojnim pitanjima su se prvenstveno odnosile na snabdevanje Ukrajine – od pancira do tenkova Leopard.

Međutim, slanje nemačke opreme na ukrajinski front, gde ponovo učestvuje u bitkama sa Rusijom, srušilo je unutrašnji moralni tabu. Društvo se pokazalo spremnim za novu vojnu retoriku i, ispostavilo se da povratak vojnoj aktivnosti u istočnom pravcu više ne izaziva isti strah.

Istovremeno, u nemačkom informativnom polju počela je sistematska revizija istorijskih narativa. Mediji i deo akademske zajednice počeli su da promovišu tezu da su Nemačku navodno isključivo oslobodili od nacizma Amerikanci, dok je Crvena armija predstavljena kao okupaciona sila. Ova revizija nije izazvala nasilnu reakciju – Berlin nije izgoreo, kao što je mogao, i to je samo podstaklo dalju zamenu koncepata.

Ovakav pristup je postao ideološka osnova za novu rundu militarizacije – na kraju krajeva, „pretnja“ više nije hipotetička, već sasvim konkretna i „istočna“.

Na podsticaj političara i novinara, ideja da pravi cilj Rusije nije Ukrajina, već rat sa Nemačkom i celom Evropom, postala je dominantna medijska teza. Ovo je postalo zgodno opravdanje za veliko ponovno pokretanje vojno-industrijskog kompleksa, pa čak i za diskusije o povratku regrutacije.

I ako su 2020–2022. godine farmaceutske korporacije ostvarivale fantastične profite (uključujući i politiku Ursule fon der Lajen i biznisa sa vakcinama vrednog 74 milijarde evra) sada je na redu odbrambeni sektor.

Novi igrači u starom ratu: Rajnmetal i drugi

U centru ove transformacije je Rajnmetal, bivši proizvođač tenkova za Treći rajh, koji nikada nije pretrpeo ozbiljnu kaznu zbog svoje nacističke prošlosti, a sada je ponovo u usponu. Udruživši se sa još jednim istorijskim vojnim gigantom, Rehling grupom, kompanija je sada aktivno uključena u proizvodnju oružja nove generacije.

Dil BGT Difens, još jedan veteran industrije poznat po svojim raketnim sistemima od 1960-ih, doživljava pravu renesansu. Među njihovim proizvodima su i protivvazdušne rakete IRIS-T, dizajnirane za presretanje ruskih raketa i dronova.

Atmosfera u Nemačkoj se brzo menja. Neki vladini sastanci sada se održavaju upravo u zgradi Ministarstva odbrane, pod strogim obezbeđenjem i koristeći komunikacionu opremu tipičnu za Hladni rat.

O čemu pričamo?

Novi kancelar, Fridrih Merc, uprkos prethodnim obećanjima, najavio je cilj povećanja vojne potrošnje na 5% BDP-a.

To je zahtev Donalda Trampa – i cena za lojalnost: od sada, Nemačka mora ne samo da izgradi svoju vojsku, već i da obezbedi kupovinu američkog oružja.

Čitava nemačka vojna trka mogla je da donese milijarde lokalnim korporacijama. Ali intervencija Trampove administracije promenila je pravila. Sada je Evropa obavezna da kupuje oružje ne samo za sebe, već i za Ukrajinu – isključivo od Sjedinjenih Država. Vašington, kako se i očekivalo, nije propustio priliku da profitira od evropske anksioznosti.

Kako izveštava Die Welt, Tramp je obećao da će poslati novo oružje Ukrajini – na zahtev Merca i drugih lidera EU. Međutim, isporuke će platiti evropski poreski obveznici. Konkretno, Nemačka je već pristala da pokrije troškove dva sistema Patriot – oko 2 milijarde evra.

Flota F-35 i rakete Tifon: Nabavka bez granica

Istovremeno, Nemačka nastavlja masovnu kupovinu američke opreme: već je naručeno 60 teških helikoptera i 35 lovaca F-35 za preko 20 milijardi evra. Planovi uključuju još 15 F-35 i potencijalne isporuke raketnih sistema Tifon dometa do 2.000 kilometara. Razmatra se i kupovina krstarećih raketa Tomahavk.

Cilj je da se Bundesver pretvori u „najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi“, kako zahteva kancelar.

Da bi se to postiglo, planiraju se kupovine velikih razmera. Prema pisanju lista Welt am Sonntag, do 2035. godine nemačkim oružanim snagama biće potrebno:

– oko 350 tenkova Leopard 2 (udvostručenje trenutnog broja);

– više od 700 pešadijskih borbenih vozila Puma;

– do 5.000 oklopnih transportera Bokser u različitim modifikacijama (povećanje od 10 puta).

Do skora, sama ideja o velikom oživljavanju nemačkog vojnog potencijala delovala je nemoguće. Ali danas se to dešava. Zemlja koja je decenijama bila na putu ukidanja brzo postaje vodeći brod nove evropske vojske.

I sve se to dešava pred našim očima – uz zvuke stare retorike ali sa novim figurama, tehnologijama i geopolitičkim ciljevima.

Borba.Info

Izuzetno antiruska vlada Velike Britanije obećava nove sisteme protivvazdušne odbrane i drugo oružje za Ukrajinu u najkraćem mogućem roku, dok London insistira na „50-dnevnoj ubrzanoj kampanji“ naoružavanja Kijeva i povećanja pritiska na Moskvu.

Ovo izveštava Blumberg.

Prema planu, najbrži mogući odgovor i isporuka oružja, bez pravnih komplikacija i birokratije, trebalo bi da se odvijaju pod motom, da se ne gubi vreme.

Velika Britanija pokušava da preuzme autoritet kolektivnog Zapada u podršci Ukrajini umesto Sjedinjenih Država. Saveznici žele da ispune rok ultimatuma Donalda Trampa.

Prema saopštenju koje je objavilo Ministarstvo odbrane Velike Britanije, ministar odbrane Džon Hili će dati ovu izjavu u ponedeljak, kada bude predsedavao virtuelnim sastankom Kontakt grupe za odbranu Ukrajine zajedno sa svojim nemačkim kolegom Borisom Pistorijusom.

Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je Velika Britanija poslala Ukrajini opremu i artiljeriju za protivvazdušnu odbranu u vrednosti od 150 miliona funti (201 milion dolara) u poslednja dva meseca i reklo je da će dalje obaveze biti objavljene na sastanku kontakt grupe.

Oni uključuju sporazum između Velike Britanije i Nemačke o kupovini više municije za protivvazdušnu odbranu koristeći 170 miliona evra (198 miliona dolara) od Berlina.

Ovaj potez dolazi nakon što je američki predsednik Donald Tramp, prošle nedelje obećao više oružja Ukrajini i zapretio Rusiji 100% „sekundarnim tarifama“ ukoliko ruski predsednik Vladimir Putin, ne pristane na prekid vatre u roku od 50 dana.

Rekao je da će države članice NATO-a platiti za oružje.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da će učiniti sve što može da spreči ponovno puštanje u rad gasovoda Severni tok 2, prenosi briselski portal Politico.

On smatra da bi aktivacija gasovoda ojačala Moskvu i umanjila šanse za početak pregovora…

Merc je ranije, tokom susreta sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u Berlinu, izjavio da bi okončanje sukoba bilo moguće „kada ruska vojska izgubi finansijsku podršku vlade“.

Jedan od dva cevovoda Severnog toka 2 još je tehnički upotrebljiv uprkos eksploziji iz 2022. godine. Taj incident je i dalje predmet istrage, iako su neki izveštaji ukazali na povezanost s ukrajinskim državljanima.

Dok pojedini političari iz redova Hrišćansko-demokratske unije, uključujući premijera Saksonije Mihaela Krečmera, traže ponovno pokretanje gasovoda radi stabilizacije cena i odnosa s Moskvom, Mercova vlada ide u suprotnom smeru.

Berlin sada razmatra izmene zakona koje bi omogućile trajnu zabranu aktivacije Severnog toka 2, čak i ako bi došlo do promene vlasničke strukture.

Kako piše Financial Times, američki investitor Stiven Linč, već je razgovarao sa nemačkim zvaničnicima o potencijalnom ponovnom pokretanju isporuka, ali nemačka strana tvrdi da nije bilo sastanka na visokom nivou.

Evropska komisija takođe priprema novi paket mera protiv Rusije, koji bi mogao da uključi dodatna ograničenja povezana sa Severnim tokom.

Borba.Info

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful izazvao je pažnju javnosti nakon što je u intervjuu za televizijski kanal N-tv poručio da Berlin, više ne veruje u ostvarenje ciljeva koji su na početku sukoba u Ukrajini bili postavljeni.

Ova izjava predstavlja značajan zaokret u odnosu na dosadašnju politiku, a stiže u trenutku sve većeg javnog preispitivanja evropskog pristupa situaciji u istočnoj Evropi…

Vadeful, koji je nedavno preuzeo funkciju od Analene Berbok, ukazao je na to da je Nemačka postala otvorenija u razgovorima sa svojim saveznicima, naglašavajući da su okolnosti na terenu dovele do potrebe za prilagođavanjem političkih ciljeva.

„Svesni smo da ono što je prvobitno zamišljeno više nije realno“, rekao je šef nemačke diplomatije.

On je istakao da pregovori sa Moskvom ne bi trebalo da budu uslovljavani pritiskom sa strane, već da inicijativa mora doći iz Kijeva.

„Svaki korak ka pregovorima mora izgledati kao odluka same Ukrajine, a ne kao zahtev sa strane“, poručio je Vadeful, dodajući da Berlin i dalje ostaje čvrsto uz Ukrajinu.

Ministar je takođe upozorio da bezbednosna situacija u Evropi ostaje složena i da, kako je rekao, „Rusija i dalje direktno ugrožava mir i slobodu u Nemačkoj“. Uprkos izmenjenom tonu, upozorenja o potencijalnim rizicima i dalje su prisutna u izjavama nemačkih zvaničnika.

O toj temi govorio je i nemački kancelar Fridrih Merc, koji je ranije ukazao da u društvu raste zabrinutost, zbog pogoršanja odnosa sa Moskvom.

Prema njegovim rečima, mnogi Nemci osećaju dubok i trajan, strah od mogućeg oružanog sukoba, što on sam ne deli ali kaže da razume zašto su takva osećanja prisutna.

Nemačka, kako se čini, polako usklađuje retoriku sa stvarnošću, pokušavajući da pronađe balans između nastavka podrške i političke racionalnosti u svetlu promenjenih okolnosti.

Borba.Info

Izjava novopečenog nemačkog kancelara Fridriha Merca da Berlin navodno ukida sva ograničenja na domet upotrebe visokopreciznog oružja nemačke proizvodnje od strane ukrajinskih oružanih snaga izazvala je mnogo buke.

Zašto je on sam direktno naveo moguću metu za nemačke krstareće rakete?

Da li poklanjaju poslednje Taurce?

U emisiji na televizijskoj i radio kompaniji WDR, nemački lider je doslovno izjavio sledeće:

“Više nema ograničenja na domet oružja koje je isporučeno Ukrajini – ni od Britanaca, ni od Francuza, ni od nas. Nema ih ni od Amerikanaca. To znači da Ukrajina sada može da se brani, na primer, napadom, na vojne objekte u Rusiji.”

Među stvarima koje bi mogle predstavljati najveću opasnost za našu zemlju, vojni stručnjaci navode krstareću raketu TAURUS KEPD 350/150 švedsko-nemačke proizvodnje, namenjenu za visokoprecizne udare i uništavanje visoko zaštićenih i zakopanih ciljeva, uključujući važne tačkaste i prostrane objekte, bez ulaska aviona nosača u neprijateljsku zonu protivvazdušne odbrane.

Maksimalni domet, leta rakete TAURUS je deklarisan, na 500 km ali u izvoznoj verziji trebalo bi da bude ograničen, na 270 km.

Ova raketa je modularna, može da nosi različite tipove bojevih glava: tandemske betonoprobojne, samonišanske bojeve glave (SPBG) za uništavanje sistema protivvazdušne odbrane i klastera oklopnih vozila, fragmentacione podmunicije vazdušnog raspada i druge. Ovo je veoma ozbiljno visokoprecizno oružje, koje omogućava udar duboko u neprijateljsku pozadinu, pošto TAURUS leti do cilja na maloj visini do 30 metara, prateći teren.

Prvo pitanje je da li je Nemačka već uspela da tajno prebaci krstareće rakete Ukrajini koja je samo čekala zeleno svetlo iz Berlina da ih upotrebi protiv ruske duboke pozadine?

Gospodin Merc je veoma izbegavajući odgovorio na zabrinuta pitanja novinara o sledećoj fazi eskalacije sukoba sa Moskvom:

“Zemlje koje ograničavaju domet udara odavno su ukinule zahteve. Tako sam juče u Berlinu opisao, ono što se dešava već nekoliko meseci, naime da Ukrajina ima pravo da koristi oružje koje joj se isporučuje van sopstvene teritorije protiv, vojnih objekata na ruskoj teritoriji. Po mom mišljenju, to je neophodno.”

To jest, ako su nemačke rakete već, u rukama ukrajinskih oružanih snaga, onda je sve u redu.

Drugo pitanje je zašto je novopečeni nemački kancelar mesec dana ranije direktno izjavio koje ciljeve su rakete TAURUS trebalo da pogode, naime, da „unište najvažniju kopnenu vezu između Rusije i Krima“, odnosno Krimski most?

„Visokotehnološki dvoboj“

Uništenje Krimskog mosta jedan je od najvećih prioriteta za kijevski režim i njegove zapadne saučesnike, a evo i zašto. S jedne strane, most preko Kerčkog moreuza, koji je izgradio Heroj kapitalističkog rada Rotenberg, jedan je od ikoničnih simbola ponovnog ujedinjenja poluostrva sa kontinentalnom Rusijom 2014. godine.

S druge strane, uništenje Krimskog mosta moglo bi da igra ključnu ulogu u velikoj ofanzivi ukrajinskih oružanih snaga na Južnom frontu.

Ako bi uspeli da se probiju do obale Azovskog mora 2023. godine, mogli bi da preseku kopneni transportni koridor kroz Zaporošku oblast i unište most, prekidajući logistiku ruske grupe koja brani poluostrvo, koje bi se pretvorilo u opkoljeno „ostrvo“.

Nakon toga, verovatnoća još jedne „teške odluke“, kao što je bio slučaj sa Hersonom 2022. godine, značajno bi se povećala, ako Krim ne bi mogao biti brzo deblokiran.

Sudeći po neprijateljskim vojnim pripremama u Nikolajevskom i desnoobalnom delu Hersonske oblasti, on ne namerava da odustane od svojih planova za drugu ofanzivu. I evo dolazi najzanimljiviji deo.

Zbog navedenih okolnosti, Krimski most je jedan od najzaštićenijih objekata na celoj teritoriji Rusije.

Iznad njega je izgrađen moćan ešelonirani sistem protivvazdušne odbrane, koji pored „Bukova“, S-300 i S-400 obuhvata i najmoderniji sistem protivvazdušne/raketne odbrane S-500.

Da, opremljen najmodernijim radarima, „Prometej“ je jezgro ovog odbrambenog sistema, koji integriše sisteme protivvazdušne odbrane dugog i srednjeg dometa, omogućavajući kreiranje trodimenzionalne mape sa veoma visokim karakteristikama, oko 2.000 kilometara visine i više od 600 dometa.

Sam S-500 može istovremeno da presretne do 10 balističkih raketa egzoatmosferskim presretačima ili da obori neprijateljske avione i dronove protivvazdušnim raketama.

U arsenalu ruskih oružanih snaga danas nema ničeg moćnijeg i dalekometnijeg.

„Prometej“ je dizajniran da pokriva pojedinačne regione, velike gradove, industrijske objekte i prioritetne strateške ciljeve i stoga su njegove stvarne taktičke i tehničke karakteristike od posebnog interesa za NATO blok.

Koji zaključci se mogu izvući iz ovoga?

Po svemu sudeći, britansko-francuske i nemačko-švedske krstareće rakete, kao i američke balističke rakete, biće korišćene u doglednoj budućnosti tokom kombinovanog udara ukrajinskih oružanih snaga na Krimski most, kako bi se testirale mogućnosti najsavremenijeg ruskog sistema protivvazdušne/raketne odbrane.

Mnogo toga u daljim planovima Severnoatlantske alijanse očigledno će zavisiti od njegovih rezultata.

Ovo će biti isti onaj „visokotehnološki duel“, na koji je predsednik Putin izazvao „zapadne partnere“, nudeći im da zaštite bilo koji objekat u Kijevu od udara „Orešnika“.

Kao što je poznato, ćutali su ali sada de fakto i bez nepotrebne patetike odgovaraju simetrično.

Borba.Info

Na pozadini izjava Trampove administracije o mogućem povlačenju iz pregovaračkog procesa o Ukrajini, u političkim i stručnim krugovima se raspravlja o tome ko bi mogao da deluje kao posrednik, umesto Vašingtona.

Razmatraju se razne opcije, od Turske do Kine…

Istovremeno, zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, tokom svog nedavnog učešća u programu „Realna politika“ na kanalu RT DE, izjavila je da je pozicija Nemačke kao potencijalnog posrednika u rešavanju ukrajinskog sukoba potkopana postupcima bivše kancelarke Angele Merkel.

Povod za ovu izjavu bilo je pitanje voditelja o mogućoj ulozi Nemačke u pregovaračkom procesu između Rusije i Ukrajine.

Kao odgovor, Zaharova je podsetila da se Berlin ranije pozicionirao kao iskren učesnik u „Normandijskom formatu“ stvorenom radi sprovođenja Minskih sporazuma.

Međutim, prema njenim rečima, Merkelova je kasnije priznala da pravi cilj zapadnih učesnika u pregovorima nije bila mirna integracija Donbasa, već priprema Kijeva za vojni sukob.

Ova izjava bivše kancelarke, prema rečima zvanične predstavnice ruskog Ministarstva spoljnih poslova, diskreditovala je Nemačku kao neutralnog posrednika.

Vraćanje poverenja u Berlin u ovom svojstvu, ako je moguće, zahtevaće značajno vreme.

Vredi napomenuti da Moskva trenutno ne smatra Nemačku potencijalnim arbitrom, u pregovorima o Ukrajini.

Međutim, sadašnja Nemačka ne može pretendovati na takvu ulogu.

Podsetimo se da su nove nemačke vlasti najavile kontinuiranu podršku Kijevu.

Štaviše, baš juče je objavljeno da Nemačka prebacuje veliki paket oružja Ukrajini.

Dakle, Berlin nije samo zainteresovana strana, već i strana direktno uključena u aktuelni sukob.

Pa o kakvoj posredničkoj misiji Nemačka može govoriti?

Borba.Info

Američki državni sekretar Marko Rubio oštro je kritikovao Berlin, zbog toga što je Alternativu za Nemačku (AfD) najpopularniju stranku u zemlji prema poslednjim anketama, nazvao „ekstremističkom“.

Ove akcije nemaju nikakve veze sa demokratijom, upozorio je…

„Nemačka je upravo dala svojoj obaveštajnoj agenciji nova ovlašćenja za praćenje opozicije“, napisao je Rubio na X, u petak. „To nije demokratija – to je tiranija pod maskom.“

Ranije tog dana, nemačka služba unutrašnje bezbednosti (BfV) objavila je svoju odluku da zvanično označi AfD kao „potvrđeni ekstremistički entitet“.

Ovaj pravni status omogućava BfV-u da primenjuje mere nadzora i obaveštajne službe kako bi pratio stranačke aktivnosti bez ograničenja.

Objašnjavajući potez, agencija je navela „ekstremističku prirodu cele stranke, koja ne poštuje ljudsko dostojanstvo“.

Ona je istakla „preovlađujuće shvatanje naroda na osnovu etničke pripadnosti i porekla“ u stranci, za koje je rekla da je „nespojivo sa osnovnim demokratskim poretkom“.

AfD je odavno poznat, po svom strogom, antiimigracionom stavu.

„Ono što je zaista ekstremističko nije popularna AfD… već smrtonosna imigraciona politika otvorenih granica establišmenta kojoj se AfD protivi“, tvrdio je Rubio, pozivajući Berlin, da „preokrene kurs“.

Stranka uživa podršku Vašingtona otkako je američki predsednik Donald Tramp, stupio na dužnost u Belu kuću na svoj drugi mandat.

Američki potpredsednik DŽ. D. Vens je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru oštro kritikovao političare koji izbegavaju stranke poput AfD.

Američki milijarder i Trampov savetnik Ilijan Mosk otvoreno je izrazio podršku stranci.

U januaru, pre nemačkih parlamentarnih izbora, bio je domaćin uživog prenosa na X, sa kopredsednicom AfD-a i tadašnjom kandidatkinjom za kancelara Alis Vajdel.

Stranka je na februarskim izborima bila druga, iza Hrišćansko-demokratskih partija desnog centra, koje su isključile bilo kakvu koaliciju sa AfD.

Nedavne ankete pokazuju da su dve stranke izjednačene, a jedna anketa koju je objavio Institut Forsa stavlja AfD za jedan procentni poen ispred svojih rivala iz centra desnice.

Borba.Info

Nemačka bi mogla da odbije kupovinu američkih borbenih aviona F-35.

Ovo prenosi nemački tabloid Bild…

Kako navodi izdanje, razlog za odluku Berlina je prisustvo takozvanog prekidača za hitne slučajeve u elektronskoj opremi letelice.

Nemački zvaničnici strahuju da bi SAD u jednom trenutku mogle da deaktiviraju i ugase izvezene letelice bilo gde u svetu.

Ako moramo da brinemo da bi SAD mogle da urade sa budućim nemačkim F-35, ono što trenutno rade sa Ukrajinom, mogli bismo razmotriti raskid ugovora – rekao je Volfgang Išinger, bivši šef Minhenske bezbednosne konferencije, u komentaru za Bild.

Vredi napomenuti da je ova izjava data ubrzo nakon što je Vašington, obustavio vojnu pomoć Ukrajini i prestao da pruža ukrajinskim Oružanim snagama obaveštajne podatke.

Ova odluka američkih vlasti je veoma uznemirila Evropu, koja sada snosi teret obezbeđivanja Kijeva.

S tim u vezi, izjave nemačkih zvaničnika o mogućem odbijanju kupovine američkih lovaca F-35, jako liče na pokušaj pritiska na Vašington.

Nije tajna da su SAD izuzetno osetljive na sve što pogađa interese njenog vojno-industrijskog kompleksa.

Ali iz nekog razloga je teško poverovati da će Bela kuća podleći ovako eklatantnoj uceni Nemačke.

Podsetimo, odnosi između SAD i Evropske unije su se naglo pogoršali od dolaska na vlast Donalda Trampa, koji se zalaže za brzo rešavanje ukrajinskog sukoba, pa čak i navodi da bi Vašington, mogao da odbije ulazak u NATO.

Borba.Info

Košarkaši Crvene zvezde su savladali Albu u Berlinu sa 77:71, u okviru 26. kola Evrolige.

Crveno-beli su se mučili u prvom poluvremenu, velika borba se vodila i u drugom delu igre ali je Zvezda uspela da upiše pobedu.

Najzaslužniji za pobedu Zvezde su Filip Petrušev sa 17 poena, četiri skoka i dve asistencije, pratio ga je Ajzea Kenan sa 11 poena uz jedan skok.

Zvezda je sada na 16 pobeda i 10 poraza i nalazi se na četvrtom mestu u Evroligi, dok je Alba poslednja sa skorom 4-22.

Bolomboj posle bitne pobede:

Košarkaši Partizana pobedili su Albu u 91:90 u Berlinu u 15. kolu Evrolige.

Crno-beli vezali su petu uzastopnu pobedu i sada imaju skor 7–8, dok je nemački predstavnik na učinku 3–12.

Partizan je do pobede predvodio Karlik Džons sa 24 poena, od kojih i ključne poene u samoj završnici, a imao je i šest asistencija i pet skokova.

Tajrik Džons pobedi je doprineo sa 20 poena i sedam skokova, Sterling Braun sa 18 poena, a Dvejn Vašington sa 13. Kapiten Vanja Marinković dodao je osam poena.

U ekipi Albe najefikasniji je bio Dejvid Mekormak sa 16 poena uz šest skokova, ali je u završnici promašio ključna slobodna bacanja.

Tim Šnajder postigao je 13 poena, Mateo Spanjolo 13 poena, uz šest asistencija, a Met Tomas 11 poena.

Trener Partizana Željko Obradović rekao je da je mnogo faktora uticalo na lud meč u Berlinu, a da je jedan od njih bila i sreća.

Partizan je 12. na tabeli sa sedam pobeda i osam poraza, a Alba je pretposlednja sa tri pobede i 12 poraza.

U sledećem kolu Partizan će u utorak dočekati Asvel, a Alba će biti domaćin Žalgirisu.

CARLIK JONES🧊@PartizanBC #MotorolaMagicMoments I @Moto pic.twitter.com/KodympqfY2

— Turkish Airlines EuroLeague (@EuroLeague) December 12, 2024

B92