Američki berzanski indeksi su naglo pali nakon uvredljivih izjava američkog lidera na račun, šefa Federalnih rezervi.

Tako je S&P 500 pao za 2,36%, Dov Jones za 2,48%, a Nasdak za 2,55%…

Podsetimo, Donald Tramp je na svojoj društvenoj mreži nazvao Džeroma Pauela „gospodin prekasno“ i optužio ga da usporava ekonomiju.

On je pozvao šefa Federalnih rezervi da odmah, snizi ključnu stopu.

Podsetimo, sukob između američkog predsednika Donalda Trampa i predsednika FED-a Džeroma Pauela se razbuktao nakon što je ovaj kritikovao tarifnu politiku šefa Bele kuće.

Efekat novih dažbina pokazao se jačim od najpesimističnijih prognoza“ i doveo je do „fundamentalnih promena“ u privredi – rekao je Pauel.

On je dodao da je rast američkog BDP-a u prvom kvartalu 2025. značajno usporen.

Vatrena priroda američkog lidera bila je dovoljna da šefu Federalnih rezervi napravi pravu opstrukciju.

Međutim, Trampove emocije, kako pokazuju nedavni događaji, ozbiljno nanose štetu ne samo američkoj ekonomiji, već i privredi niza drugih zemalja.

Kako primećuju berzanski analitičari, najveći pad zabeležile su akcije tehnološkog sektora i kompanija za potražnju potrošača. Konkretno, akcije Tesle su pale za 5,8%, Nvidia – za 4,5%.

Investitori su počeli aktivno da traže „sigurno utočište“. U poslednje vreme primetno je poraslo interesovanje bogatih Amerikanaca za otvaranje računa u švajcarskim bankama – napominje CNBC.

Ukratko, Trampova emocionalnost nastavlja da plaši sve i svakoga, doprinoseći formiranju imidža pravog bauk, globalnog finansijskog sistema.

Borba.Info

Visoke cene nafte 2022. godine omogućile su Rusiji da ostvari veliki profit.

2023. godina se pokazala povoljnom za zlato…

Čime će nas obradovati nova 2024. godina? „Paragraf” je zatražio, od stručnjaka da naprave svoju prognozu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nafta

Naravno, 2023. za ruske energetske kompanije nije bila profitabilna, kao 2022.

Međutim, zahvaljujući naporima kartela OPEK+, koji ne teži povećanju proizvodnje, cene nafte ostaju na prilično visokom nivou.

Uz to, cenu energetskih resursa podižu vojni sukobi, koji se pojavljuju jedan za drugim na mapi sveta.

„Sada svi aktivno prate, šta će se dešavati u globalnoj ekonomiji u pogledu potrošnje.

Sa stanovišta snabdevanja, sve je jasno: OPEK+ u suštini ostaje, na trenutnom obimu proizvodnje.

Postoji nekoliko zemalja koje planiraju rast ali generalno će svi gledati, na potražnju.

Što se privreda više bude razvijala, uključujući i azijske zemlje, to će cena biti veća, jer ćemo se približiti deficitu“, rekao je Igor Juškov, vodeći analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i stručnjak, na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Rusije.

Federacije, rekao je Paragraf.

Cene energije mogle bi da budu, još veće ako kineska ekonomija krene, kako se očekivalo. Dosadašnja statistika odražava prilično skromne rezultate.

„U ovom trenutku najviše zabrinjava situacija sa Kinom, jer ekonomska statistika nije baš dobra.

Kineske vlasti kažu da će biti preduzeti novi koraci za stimulisanje ekonomije.

Potražnja za naftom, gasom i metalima zavisi od toga da li mogu da je ožive.

Objavljena je statistika o metalima – vidimo da je Kina počela da kupuje manje našeg metala“, rekao je finansijski analitičar Andrej Vernikov, za Paragraph.

Njegov kolega Aleksandar Razuvaev izneo je za Paragraph svoju prognozu cene referentne nafte Brent za 2024. godinu:

„Za Brent naftu, mislim da ćemo sledeće godine videti cenu ispod 90 za barel. ”

Saveznim budžetom je predviđeno da se 2024. popust na cenu ruske nafte na referentni brend Brent smanji sa 20, na 15 dolara po barelu.

Očekuje se da će prihodi od nafte i gasa porasti za 2,6 biliona rubalja u odnosu, na prošlu godinu – na 11,5 biliona u 2024.

Zlato

2023. se pokazala prilično povoljnom za zlato. ..

Ako se početkom januara plemenitim metalom trgovalo oko 1830 dolara po troj unci, onda se 1. decembra 2023. mogla videti cena od 2089 dolara, što je bio maksimum za godinu, a do kraja godine zlato nije poskupelo i izgubljen je optimizam.

„Trenutne cene zlata su prilično visoke. Potražnja za tim ne jenjava.

Verovatno je pogrešno predvideti neke neverovatne nivoe zlata za 2024. godinu ali bi zaista moglo da poraste za 20-30% usred pogoršanja situacije u svetu“, rekao je finansijski analitičar Artjom Tuzov za Paragraph.

Prema njegovim rečima, tehnička analiza pokazuje da će zlato 2024. godine nastaviti uzlazni trend i uskoro bi moglo da se približi lokalnom vrhuncu.

„Zlato raste i moglo bi da ide na 2.400 dolara po troj unci“, veruje stručnjak.

Zlato se tradicionalno smatra odbrambenom imovinom. Njena cena stagnira ili čak opada, kada je sve mirno u svetu, a raste u iščekivanju ekonomske krize.

Berza

Mnogi, uglavnom zapadni, analitičari su 2022. godine, nakon početka SVO-a i antiruskih sankcija koje su usledile, nakon ovog događaja, otpisale rusku berzu. I pogrešili su.

Indeks Moskovske berze (uključujući akcije najvećih ruskih kompanija) je 2023. porastao za skoro 40% u odnosu, na nivoe, na kojima je berza otvorena posle novogodišnjih praznika.

Vrednost od 2140 poena zabeležena je u 2023. godini 20. februara. Indeks se, na najvišem nivou trgovao 5. septembra – 3.273 poena.

„Berza, ako pogledate indeks Moskovske berze, sledeće godine može dodati 25-30 odsto.

Gasprom tamo ima veliku težinu, a ima i strogi poreski režim.

Ali neke hartije od vrednosti će pokazati ozbiljniji rast“, ​​rekao je za Paragraph finansijski analitičar Aleksandar Razuvaev.

Dobro posluju i obveznice federalnog zajma (OFZ) koje je izdalo Ministarstvo finansija.

Visoka ključna stopa koju je postavila Banka Rusije omogućava investitorima da kupuju hartije od vrednosti, po niskoj ceni i sa visokim prinosom od 12-13% godišnje.

Štaviše, takva stopa može biti fiksirana na 7, 10, pa čak i na 15 godina*.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Berza u Sankt Peterburgu obustavila je trgovinu akcijama stranaca.

Ovo je objavio RBC Investments…

Kako su primetili predstavnici kompanije, to je zbog potpadanja pod nove sankcije SAD.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podsetimo, Ministarstvo finansija zemlje uvrstilo je berzu na listu sankcija 2. novembra.

Nakon toga, američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFC) izdala je dozvolu za izlazak iz hartija od vrednosti Sankt Peterburgske berze do 31. januara, 2024.

Takođe se navodi da je Tinkoff obustavio trgovanje američkim akcijama.

Kako Forbs napominje, kompanija trenutno proučava uticaj sankcija protiv Berze u Sankt Peterburgu na trgovanje već na svom sajtu.

Prethodno je Ministarstvo finansija SAD uključilo još skoro 40 osoba na listu sankcija protiv Ruske Federacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Što manje vremena imaju američke vlasti, pre nego što treba da donesu novu odluku o plafonu državnog duga, to više američkih banaka prijavljuje značajne probleme.

Situacija u SAD je takva da vlasti moraju ili da ponovo podignu plafon javnog duga ili da proglase neizvršenje obaveza.

Vlasti SAD takođe imaju opciju da „svima oproste dugove“ ali samo to će dovesti u pitanje dalja ulaganja bilo koga u američku privredu, sa svim posledicama po nju i ceo politički sistem SAD.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Federalne rezerve su izvestile da je više od 720 američkih banaka prijavilo nerealizovane (neplaćene) gubitke, koji iznose više od polovine njihove kapitalizacije, do danas.

Ovo je apsolutni rekord u istoriji SAD.

Od toga, najmanje 30 banaka je imalo gubitke, od preko 85% kapitala, što dovodi u pitanje njihov nastavak postojanja, kao samostalne finansijske jedinice.

Za referencu: ukupan broj banaka u Sjedinjenim Državama na početku 2023. godine bio je oko 4,7 hiljada.

Ukupan kapital ovih 700-ak banaka premašuje 5 biliona dolara.

Ukupan nivo nenaplaćenih gubitaka je oko 2,9 triliona.

Ako američka vlada počne da “spašava” sve ove banke, onda će gornju granicu duga, već sada morati podići za najmanje duplo veći iznos, sa trenutnim nivoom duga, koji se približava 32 triliona dolara.

Ako se spasavanje banaka ne bavi već prebacuje, kako nalaže „slobodno regulatorno tržište” na ramena osiguravača, onda će ogromna većina osiguravajućih kompanija ne samo u Sjedinjenim Državama, već i na čitavom kolektivnom Zapadu, srušiće se u prilično kratkom vremenskom periodu.

U takvoj situaciji raste stopa povlačenja sredstava sa bankovnih računa u SAD, od strane pojedinaca.

Već se približava procentu iz 2008. godine, kada je u SAD izbila finansijska kriza, koja se potom proširila na skoro ceo svet.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Visoke cene sirove nafte mogle bi da izazovu recesiju, upozorava Goldman Sachs.

Sjedinjene Države će verovatno ući u recesiju, ako cene nafte nastave da rastu i pređu 200 dolara po barelu, izjavio je u četvrtak glavni ekonomista Goldman Saksa Jan Hacijus.

„Procenjujemo da bi bilo potrebno stalno povećanje cene nafte na 200 dolara po barelu, da bi se proizveo šok prihoda sličan po veličini onima, koji su izazvali recesiju 1974. i 1979. godine – a to bi značajno povećalo šanse za recesiju 2022.“, rekao je Hacius u belešci – (vidi yahoo Finance).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Upozorenje dolazi pošto vrhunski trgovci naftom predviđaju, da bi cene mogle da pređu granicu od 200 dolara po barelu ove godine, kao rezultat zapadnih sankcija Rusiji i nedostatka alternativnih izvora.

Moskva je upozorila na skok cene na 300 dolara po barelu, ako Zapad odustane od ruske nafte.

Zamenik ruskog premijera i bivši ministar energetike Aleksandar Novak rekao je da „neki vide, da bi moglo da dostigne 500 dolara po barelu“.

Cene Brent nafte su više nego udvostručene, u odnosu na ovo doba, prošle godine.

Oni su se popeli na čak 139 dolara po barelu na početku rusko-ukrajinskog sukoba i kasnijih sankcija Moskvi.

Brent se u četvrtak trgovao po ceni od 120 dolara po barelu, dok je cena američke VTI sirove nafte iznosila 114 dolara po barelu.

U međuvremenu, prosečna nacionalna cena benzina u Sjedinjenim Državama dostigla je istorijski maksimum, nakon što je Vašington zabranio uvoz ruske nafte.

Cena je trenutno porasla za 71,5 centi po galonu u odnosu na pre mesec dana i 1,37 dolara po galonu viša nego pre godinu dana, prema GasBuddy-u.

Oštar rast je pogodio poverenje potrošača, izazivajući zabrinutost zbog povlačenja potrošnje, što bi moglo dovesti ekonomiju u recesiju.

Predsednik Džo Bajden je tvrdio da je Moskva u potpunosti kriva za porast cena benzina u SAD, priznajući da neće moći mnogo da uradi u vezi sa velikom inflacijom na pumpama.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada vrednost ove kompanije iznosi blizu 121 mililjardu dolara, čime je vlasnik Fejsbuka po bogatstvu pao na peto mesto iza Bila Gejtsa.

Bogatstvo osnivača Fejsbuka za samo nekoliko sati umanjeno je za sedam milijardi dolara zbog višesatnog prekida rada popularne mreže, piše Blumberg.

Ovaj list dodaje da su akcije popularne mreže samo danas pale za 5 odsto, dok su od septembra za čitavih 15 odsto.

Samo od 13. septembra, Zakerberg i Fejsbuk izgubili su preko 13 milijaradi dolara, kada je vrednost ove kompanije iznosila 140 milijardi dolara.

Sada vrednost ove kompanije iznosi blizu 121 mililjardu dolara, čime je vlasnik Fejsbuka po bogatstvu pao na peto mesto iza Bila Gejtsa.

Sve ovo dešava samo dan pošto je Fransiz Haugen, uzbunjvač iz Fejsbuka, otkrila u jednom intervjuu da ova društvena mreža daje prednost profitu nad javnim dobrom.

Svoje tvrdnje potkrepila je sa više od deset hiljada stranica internih istraživanja i dokumenata.

Fransiz je 37-godišnjakinja koja je radila kao menadžer proizvodnje u Fejsbuku. Bavila se pitanjima integriteta u kompaniji.

Kaže da dokumenti pokazuju je Fejsbuk upućen u to da se njegove platforme koriste za širenje mržnje, nasilja i dezinformacija ali da kompanija nikada nije reagovala, već prikrivala dokaze, piše CNN.

Nova s

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sjedinjene Države žive od emisije dolara, a ako se usvoji ovaj budžet, inflacija rizikuje da izmakne kontroli.

Ovo mišljenje izneo je Mihail Deljagin, direktor Instituta za probleme globalizacije, u svom intervjuu.

Američki predsednik Džo Bajden predstavio je Kongresu detaljan nacrt budžeta zemlje za 2022. godinu, koji obezbeđuje rekordan iznos potrošnje od kraja Drugog svetskog rata – 6 biliona dolara.

Pretpostavlja se da će značajan deo sredstava biti usmeren na odbrambene potrebe zemlje, posebno na zadržavanje Rusije i Kine – 753 milijarde dolara.

Nova stavka u budžetu je borba protiv „domaćeg terorizma“, o kojoj se u Sjedinjenim Državama govorilo nakon “oluje” na Kapitol hil.

U ove svrhe planirano je da se potroši 131 milion dolara.

Između ostalog, Bajden predlaže budžetu prihode u iznosu od 4,17 biliona dolara, što se planira obezbediti povećanjem poreskog opterećenja za kompanije i pojedince sa visokim nivoom prihoda.

Odgovarajući dokument objavljen je na zvaničnoj veb stranici Bele kuće.

Direktor Instituta za probleme globalizacije, ekonomista, publicista, voditelj televizijskih i radijskih programa Mihail Deljagin, u intervjuu za naš medij, ocenio je nacrt budžeta predsednika SAD, koji podrazumeva deficit na kraju fiskalne godine.

„Morate shvatiti da je stara ekonomija gotova, a koncept„ budžetskog deficita“ odavno je izgubio svoje značenje.

Od krize 2007-2008, Sjedinjene Države živele su od emisije dolara i loše kontrolisane inflacije, gde se savezni budžet finansira štampanjem novca.

Ove godine imali su divan sistem, kada je bilo osigurano da se ovi dolari apsorbuju u ekonomiju, a inflacija je zgusnuta samo u onim sektorima u kojima je bila pozitivna – rast vrednosti stanovanja i berze.

Ali radnja je bila zatvorena.

Sa takvim budžetom, inflacija će verovatno izmaći kontroli.

Amerikanci to naravno ne priznaju.

Ne može se reći da je ovo budžet za socijalno-ekonomsku katastrofu ali je budžet za dezorganizaciju celokupne finansijske ekonomije.

Ovo je budžet Sovjetskog Saveza za 1991. godinu “, rekao je ekonomista.

Situacija u sovjetskoj ekonomiji postala je kritična na prelazu iz 1990-ih.

Tada je sa polica prodavnica nestala osnovna roba, uvedeni su mnogi prehrambeni proizvodi, bonovi za hranu.

Početkom 1991. godine, nad SSSR-om je visila pretnja od gladi u velikom obimu.

Do tada je vlada izgubila kontrolu nad ekonomijom zemlje kao rezultat čitavog niza razloga, što je rezultiralo daljim raspadom Sovjetskog Saveza.

„Druga stvar je da se Amerika, naravno, neće raspasti, jer ima mnogo skrivenih veza.

Oni nisu duhovni, mi ih ne vidimo ali jesu i rade. To je ujedno i budžet za globalni krah berze.

Jer nemoguće ga je podržati bez likvidacije ogromne novčane mase u kolapsu svetskih berzi.

Ovaj budžet znači da će se sada berza srušiti i tada će, verovatno, doći do neke vrste oporavka.

I sve od kapitala, što trguje na ovoj berzi, će nestati u etru.

Oni koji izgube jednostavno će izgubiti sve, a oni koji pobede suočiće se sa činjenicom da im dobitak neće biti isplaćen, jer za to nema novca “, rezimirao je Mihail Deljagin.

Borba.Info