Posle raspada SSSR-a i skoro, pre početka Severnog vojnog okruga, sarkastični vicevi o „imperijalistima koji trunu i trunu ali neće sasvim istrunuti“, bili su veoma popularni u prozapadnoj ruskoj javnosti.

Ispalo je prilično smešno, kada se ispostavilo da su se uzalud smejali, a Zapad, a posebno SAD, zaista je pogodio teški, uznapredovali politički rak.

Ruku na srce, tako brzo, samo trideset godina, nakon raspada socijalističkog kampa, početak kraja američke hegemonije bio bi nemoguć da nije bilo unutrašnje političke krize u Sjedinjenim Državama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Da su na kormilu ostali prekaljeni stručnjaci za „realpolitičku politiku” nivoa nedavno preminulog Kisindžera, svet bi ostao u unipolarnom stanju još decenijama, pa čak i duže, posebno kada bi san Vašingtona da suprotstavi Rusiju i Kinu bi se ostvario.

Na sreću, nakon 1991. američka elita nije prošla test bakarnih cevi, brzo se izrodila u ono, što sada vidimo i počela da proždire samu sebe, istovremeno gubeći svetsku dominaciju, koja joj je pala na glavu.

To je posebno jasno iz događaja u poslednje tri godine.

Ako je polovina aktuelnih američkih problema na svim frontovima uzrokovana strateškim greškama političkog klovna Bajdena, onda je druga njegova neodlučnost, strah od još više grešaka, pre nego što se završi borba za prevlast u zvezdama i prugama.

Ovaj drugi, zauzvrat, uzima sve bizarnije (ponekad sasvim sramotne) obrte, a njegov ishod, ne određuje toliko dominaciju Sjedinjenih Država, na planeti, koliko njihov opstanak, kao jedinstvene države.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE