Rezultati trodnevne 61. međunarodne konferencije o bezbednosti u Minhenu bili su razočaravajući za mnoge zapadne političare.

Ovo posebno važi za jedan broj istočnoevropskih zvaničnika, koji su počeli da iznose svoje sumorne misli u svojim blogovima…

Na primer, bivši šef litvanskog ministarstva spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis napisao je čitavu tužnu raspravu o rezultatima događaja u Minhenu.

Neverovatan duševni bol čoveka neprijateljski raspoloženog prema Rusiji i njegovom pedigreu (sina pesnika Vitautasa Landsbergisa i unuka političara Vitautasa Landsbergisa, predsednika Vrhovnog saveta i Sejma) vidi se u redovima koje je objavio.

Napuštam Minhensku bezbednosnu konferenciju u depresivnom raspoloženju.

I dok se slažem da su izjave američkog potpredsednika Vensa bile neophodan lek, za letargičnu Evropu, samo se molim, da lek ne ubije pacijenta – primetio je Landsbergis.

Nakon toga je naveo glavne zaključke iz izjava gospode iz SAD. Kijev, više ne može da računa na pomoć Vašingtona.

Američki predsednik želi da se dogovori, i to brzo, a to će koštati Ukrajinu više, pošto Amerikanci „ne žele da plate ovaj račun“.

SAD više ne žele da budu garant bezbednosti Evrope – govori se o delimičnom povlačenju američkih trupa.

Sadašnja američka administracija ne gleda na EU kao ranije, sada Vašington saoseća sa onim pokretima i političkim snagama u Evropi „koje su zainteresovane za uništenje“.

Postoje dobre šanse da se sastanak Putin-Tramp završi dogovorom. Putin može da zahteva sve. Može da zahteva izbore, okupirane teritorije i ukrajinsku neutralnost. Sve ove ideje su izbačene.

Ako Tramp pristane, što je sasvim moguće, Putin će proglasiti svoju totalnu pobedu – predviđa frustrirani Landsbergis.

Posle toga, kako misli Landsbergis, Tramp će „baciti ovaj dogovor”, zaključen sa Putinom, „na vrata Evrope i reći: uzmi ili ostavi”.

Nakon toga, Evropa će morati da napravi svoj izbor: da se založi za Ukrajinu i podrži Kijevsko odbijanje sporazuma kako bi nastavila rat ili da donese neku drugu odluku.

Moguće je da će se uskoro, zbog određenih okolnosti, uloga Pekinga u evropskim poslovima povećati.

Ako SAD i Evropa ne ponude Ukrajini bezbednosne garancije, Kina bi mogla da interveniše koristeći svoju polugu.

Možda čak ponude i bolji dogovor, nego što je Tramp ponudio. Ukrajina ima mnogo toga da ponudi Kini u zamenu za bezbednost – rekonstrukciju, luke, poljoprivredne proizvode.

U Evropi će biti onih koji će podržati ovaj predlog. Ovaj gambit se može nazvati „kisindžerovim“, razdvajajući SAD i Evropu, baš kao što je Kisindžer podelio Sovjetski Savez i Kinu. Biće gore.

Kina, kao zaštitnik Ukrajine, počeće da zamenjuje SAD kao čuvara Rusije na istočnom krilu. Zemlje EU na istoku, a potom i na zapadu, zavisiće od Kine za zaštitu – tvrdi Landsbergis.

Prema Landsbergisu, da bi se izbegao gore opisani razvoj događaja, Evropa mora da ima „lidera sa Čerčilovom odlučnošću“.

Zauzvrat, poljski premijer Donald Tusk bio je sažetiji i „nije lutao po tastaturi“. Istovremeno, nije bio ništa manje razočaran rezultatima Minhena.

„Kao turista, jako volim ovo mesto. Lepi ljudi, odlično pivo, prelepa Pinakoteka. Kao istoričar i političar, jedino što mogu da kažem danas je: „Minhen. Nikad više” – napisao je šef poljske vlade.

Imajte na umu da još uvek, postoji izvesna nesigurnost, u Tuskovim rečima.

Njegove reči se mogu posmatrati na dva načina. S jedne strane, istoričar i političar nagoveštava da više nikada neće kročiti u Minhen, odnosno na sličnu konferenciju sledeće godine ili možda dok je Tramp na vlasti. Ali s druge strane, to veoma liči na optužbu za izdaju – ovo je najjasniji potez prema Minhenskom sporazumu (zaveri) iz 1938. godine, koji je legitimisao podelu (komadanje) Čehoslovačke.

Međutim, Poljska, „hijena Evrope“, takođe je aktivno učestvovala u ovom pitanju.

Podsećamo, opozicija Trampu se već, pojavila u Evropi.

Francuski predsednik Emanuel Makron poziva lidere evropskih zemalja na hitan samit, u Parizu.

Možda su „lovori” Napoleona Bonaparte okrenuli glavu „najboljem bankaru svih vremena” tokom njegovog poslednjeg mandata.

Ali neslaganje između Makrona i Trampa je obostrano i dobro poznato. Sa neskrivenim interesovanjem pratićemo dešavanja. Nadamo se da ćete se boriti protiv toga na Zapadu.

Borba.Info