Na pitanje pre deset godina na koji sektor, bi se fokusirao kada bi morao da krene od nule, Bil Gejts je bez oklevanja odgovorio: veštačka inteligencija. Suosnivač Microsofta nikada nije prestao da se kladi na korisničko sučelje. I svaka njegova intervencija se pominje kao Sveti gral, koji može da promeni lice sveta.

Jer, kako je ponovio u februaru u emisiji En-Bi-Si „The Tonight Show”, ljudi više neće biti potrebni „za većinu stvari”…

Više od Svetog grala, to je Revolucija. Već zato što će tehnologija zameniti ljude u većini profesija. I opet, ovo oslobađanje dela, predstavljeno kao takvo, postavlja druga, fundamentalnija pitanja, jer ukida misiju poverenu čoveku od Boga, onu koju, između ostalog, treba da ostvari u njegovom pozivu kao iskupljeni Adam ili Eva. I onda ne možemo a da ne zamislimo da neki ljudi više uopšte neće biti potrebni.

Bil Gejts, s druge strane, ne mari ni za šta ili skoro ništa. Duboko je optimista u pogledu budućnosti i iskreno fasciniran, odsustvom „gornje granice“, kako on to doslovno kaže, u ovoj tehnološkoj trci – beskonačnost, međutim, ne bi trebalo da pripada nama.

O skoro potpunom nestanku okupacije

Kao što je Bil Gejts već primetio prošlog oktobra, tri oblasti će ostati isključivo ljudske i izbegavati veštačku inteligenciju: programiranje, jer će „programeri morati da razumeju osnovne slojeve korisničkog interfejsa da bi utvrdili da li funkcioniše ispravno ili se ponaša ‘glupo ludo’”.

Biolozi će ostati potrebni za naučna istraživanja i otkrića, uprkos sposobnosti veštačke inteligencije da dijagnostikuje bolesti i analizira DNK.

Konačno, on veruje da je oblast energetike previše složena da bi bila potpuno automatizovana, što stručnjake za energetiku čini nezamenljivim.

Osim toga, sve je dozvoljeno, sve je moguće…

„Zahvaljujući AI, za deset godina će kvalitetni medicinski saveti i pedagoška podrška [između ostalog] postati besplatni i svuda dostupni. Zato će biti smenjeni profesori i doktori: oni koji leče tela i oni koji razvijaju inteligenciju.

U visokom obrazovanju, AI bi mogla da revolucioniše istraživačke i administrativne procese, pomažući studentima da se kreću kroz složene kurseve i omogućavajući institucijama da prilagode svoje programe razvoju sektora.

Kada je u pitanju medicina, potencijalni napredak je ogroman. AI će moći da prepozna retke bolesti ili da personalizuje tretmane prema genetskim profilima.

Oni će čak, moći da obavljaju i dijagnostiku primarne zdravstvene zaštite, čime će se rasteretiti zdravstveni radnici.

„Na kraju“, primetio je, neće nedostajati lekara, „a mašina će verovatno biti superiornija od ljudi, jer obim znanja potrebnog za donošenje nekih od ovih odluka daleko prevazilazi ljudsku individualnu spoznaju“.

AI je „izuzetna prilika“ prema Billu Gatesu

Moglo bi se zapitati šta ona čini ljudskim odnosima… Prenos znanja ili medicinske dijagnoze nije samo rezultat hladnog prikupljanja znanja.

Šta je sa strašću koja se prenosi, stimulativnom empatijom, genijalnom intuicijom, utešnim razumevanjem?

Ako je Bil Gejts stigao ovako daleko, a to kaže u svojoj najnovijoj knjizi koja govori o prvih dvadeset godina njegovog života, to je prvenstveno zahvaljujući ljudima obdarenim inteligencijom, srcem i dušom.

Kakve će ljude stvoriti „briga“ „savršenog“ AI? Nema razmišljanja o ovoj temi: briga je samo za efikasnost i uniformnost.

Bil Gejts precizira da će osoba i dalje moći da učestvuje u zadatku ali uvek kroz lični izbor, obično vezan za zadovoljstvo.

Uzima primer bejzbol utakmice… gde će najverovatnije uvek biti ljudi, prvo zato što im se sviđa i zato što oni koji gledaju verovatno ne bi cenili da aplaudiraju dostignućima robota.

„Biće stvari koje ćemo zadržati za sebe. Ali što se tiče proizvodnje stvari, njihovog premeštanja i proizvodnje hrane, vremenom će ti problemi u suštini biti rešeni“, predviđa Gejts.

Da je nestanak posla jedino rešenje problema, o tome se ne bi toliko pričalo.

Izvršni direktor Microsofta AI Mustafa Sulejman veruje, međutim, da će kontinuirani tehnološki napredak, u narednim godinama imati „ekstremno destabilizujući“ uticaj na radnu snagu. To može biti i dehumanizirajuće.

Dolazak „potpuno besplatne inteligencije“

Bil Gejts je prošlog meseca rekao profesoru sa Harvarda: ulazimo u eru „potpuno besplatne inteligencije“.

Ranije je računarstvo imalo za cilj da postojeće zadatke učini efikasnijim ali AI će moći da iz temelja redefiniše zadatke koje ljudi delegiraju drugim ljudima ili mašinama i doticaće skoro sve aspekte naših života.

Dok je ranije računarstvo bilo ograničeno hardverom i nedostatkom softverske sofisticiranosti, AI je danas ograničen, samo količinom podataka za učenje i njihovom interpretativnošću.

„To je veoma duboko i čak pomalo zastrašujuće, jer se dešava veoma brzo i nema gornje granice“, rekao je Gejts profesoru. Beskrajni horizont ili ponor?

Međutim, on priznaje da postoji razumljiva i opravdana zabrinutost, zbog potencijalnih zloupotreba.

Glavni „greh računarstva“, kako je rekao na Harvardu, leži u njegovoj sposobnosti da ojača lažne narative: AI, rekao je, može ili da pogorša ili ublaži ovaj problem, u zavisnosti od toga kako se primenjuje.

Zapitajmo se kome bi bilo u interesu da Istina bude kraljica u ovom svetu kojim vlada Princ laži.

Uopšteno govoreći, naravno, postoji nešto izrazito privlačno u težnjama Bila Gejtsa što nas navodi da sanjamo o čitavom svetu hranjenom, izlečenom, obrazovanom i zabavljanom po svojoj volji.

Samo što je takva utopija uvek, koketirala sa odsustvom slobode.

Borba.Info

Bil Gejts je u nedavnom gostovanju izneo svoj stav, po pitanju veštačke inteligencije.

Gostujući u emisiji “The Tonight Show”, kod Džimija Falona, suosnivač kompanije Microsoft Bil Gejts je izneo svoja zapažanja, o tome kako će AI promeniti društvo u budućnosti…

Na pitanje Falona o prednostima i nedostacima veštačke inteligencije, kao i pitanje da li ljudi više neće biti potrebni.

Gejts je dao objašnjenje da ljudi neće biti korišćeni za “većinu stvari” jer AI postaje sve više uključen, u svakodnevni život.

“Pa, mi ćemo odlučiti”, rekao je Gejts.

“Znate, kao bejzbol. Nećemo hteti da gledamo kako kompjuteri igraju bejzbol.

Tako da će postojati neke stvari koje ćemo rezervisati za sebe ali u smislu pravljenja stvari i premeštanja stvari i uzgoja hrane, vremenom će to u osnovi biti rešeni problemi”.

Taj odgovor, bi mogao biti pomalo uznemirujući za neke ljude, posebno što vlada sve veća zabrinutost da će AI oduzimati poslove, što se već dešava prema jednoj studiji iz prošle godine.

Gejts je želeo da naglasi da kada veštačka inteligencija postane uobičajena, rešiće niz problema.

“Era koju upravo počinjemo jeste da je inteligencija retka”, kaže Gejts.

“Sa AI, tokom sledeće decenije to će postati besplatno. Izuzetni medicinski saveti, odlično podučavanje. AI rešava sve ove specifične probleme, kao onaj da nemamo dovoljno lekara ili znate, stručnjaka za mentalno zdravlje, ali sa sobom donosi toliko mnogo promena”, sugeriše Gejts.

B92

Bil Gejts, suosnivač Microsofta, izrazio je negativan stav, o kriptovalutama…

U intervjuu za The New York Times, Gejts je odgovorio na pitanje o vrednosti kriptovaluta rekavši: “Nema vrednosti (ništa)”.

“Čak i ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije zavaravaju sebe da veruju da kriptovaluta ima vrednost”, dodao je Gejts.

Gejts je dosledno izražavao skeptičan stav, o kriptovalutama.

U prethodnom AMA (Ask Me Anithing) na Redditu, on je izjavio: “Volim da ulažem u stvari koje imaju vrednost.

Ne posedujem nikakvu kriptovalutu” i istakao je da “kriptovalute ne doprinose društvu”.

Sentiment u okviru Microsofta u vezi sa kriptovalutama nije mnogo drugačiji.

U glasanju akcionara sprovedenom, prošlog decembra, samo 0,55% akcionara podržalo je “strategiju ulaganja u Bitcoin”.

Odbor Microsofta je takođe pozvao na odbacivanje predloga pre glasanja akcionara, navodeći veliku neuravnoteženost kriptovaluta.

B92

Brzi napredak veštačke inteligencije (AI) preoblikuje globalno tržište rada na način koji tek, počinjemo da razumemo.

Bil Gejts, čuveni suosnivač Microsofta, izneo je oštro predviđanje: od bezbroj profesija, samo tri će zaista izdržati AI revoluciju…

Ova perspektiva postavlja ključna pitanja o našoj spremnosti za takvu transformativnu promenu, prenosi Blic.

Zamislite da uđete u svoj omiljeni kafić i razgovarate sa baristom koji ne samo da zna vašu redovnu narudžbu, već i predviđa vaše preferencije na osnovu vaših prošlih poseta.

Ovaj pogled u budućnost naglašava sveobuhvatni uticaj AI u različitim industrijama. Od proizvodnje automobila do zdravstva i poljoprivrede, AI tehnologije postaju nezamenjivi alati.

Gejts, inače istaknuti zagovornik tehnoloških inovacija, predviđa radikalnu transformaciju radnog okruženja.

Prema njegovim rečima, sektori energetike, biologije i programiranja sistema veštačke inteligencije spremni su da ostanu otporni usred porasta AI.

“AI ima potencijal da skrati naše radno vreme, omogućavajući nam da se fokusiramo na kreativnije i značajnije zadatke,” objašnjava Gejts.

Ova vizija sugeriše budućnost u kojoj se automatizacija bavi rutinskim poslovima, oslobađajući ljude da se uključe u intelektualno stimulativne uloge.

Kakva je budućnost zapošljavanja?

Suočavajući se s ovom novom realnošću, Gejts naglašava važnost sticanja veština programiranja i digitalne pismenosti.

“AI se razvija vrtoglavom brzinom, a oni koji ovladaju ovim veštinama imaće bolje izglede za posao,” savetuje on.

Razmišljajući o vlastitim iskustvima, Gejts se priseća kako je učenje kodiranja otvorilo vrata mogućnostima koje su ranije bile nezamislive.

On apeluje na roditelje da ohrabre svoju decu da prihvate programiranje od najranije dobi, povlačeći paralele sa načinom na koji je internet svojevremeno revolucionirao komunikaciju i rad.

Poređenje između AI i internet revolucije je prikladno. Baš kao što je internet transformisao način na koji povezujemo i upravljamo preduzećima, AI je spremna da revolucioniše svaki sektor privrede.

Ova promena zahteva proaktivan pristup obrazovanju i razvoju veština kako bi se osiguralo da se radna snaga može prilagoditi promenjivim zahtevima.

Osim zapošljavanja, Gejts je optimističan u pogledu uticaja veštačke inteligencije na obrazovanje.

“U narednih pet do deset godina, softver pokretan veštačkom inteligencijom će revolucionirati način na koji podučavamo i učimo”, tvrdi on.

Zamislite personalizovana iskustva učenja gde je obrazovni sadržaj prilagođen jedinstvenim potrebama i stilovima učenja svakog učenika, čineći obrazovanje efikasnijim i zanimljivijim.

Međutim, uspon AI takođe donosi značajna etička i društvena pitanja. Kako mašine preuzimaju više odgovornosti, kako da osiguramo da se dobrobiti veštačke inteligencije ravnomerno distribuiraju, u društvu?

Gejts naglašava važnost rešavanja ovih izazova kako bi se sprečio sve veći jaz između onih koji mogu koristiti veštačku inteligenciju i onih koji ne mogu.

Organizacije poput Svetskog ekonomskog foruma (WEF) aktivno raspravljaju o ovim pitanjima, naglašavajući potrebu za politikama koje promovišu jednak pristup tehnologijama veštačke inteligencije.

Osiguravanje da napredak AI pozitivno doprinosi društvu zahteva zajedničke napore tehnologa, kreatora politike i edukatora.

Priprema za budućnost vođenu veštačkom inteligencijom

Perspektiva Bila Gejtsa služi kao ključni podsetnik na dvostruku prirodu tehnološkog napretka. Iako AI obećava povećanje produktivnosti i inovacija, ona takođe zahteva promišljen pristup transformaciji radne snage i etička razmatranja.

Dok se krećemo ovom tranzicijom, pojavljuju se lične priče koje ilustruju potencijal i izazove AI.

Uzmimo, na primer, Saru, grafičku dizajnerku koja je prihvatila AI alate kako bi pojednostavila svoj radni tok, omogućavajući joj da se fokusira na kreativnije aspekte svojih projekata.

S druge strane, Džon, radnik u fabrici, suočio se sa promenom posla zbog automatizacije, naglašavajući potrebu za robusnim programima prekvalifikacije.

Ovi primeri iz stvarnog života naglašavaju važnost ravnoteže između inovacija i društvene odgovornosti. Ulaganjem u obrazovanje i njegovanjem kulture kontinuiranog učenja, možemo se bolje opremiti da napredujemo u svetu vođenom veštačkom inteligencijom.

Razgovor o AI i budućnosti rada tek počinje. Predviđanja Bila Gejtsa pozivaju nas da razmislimo o tome kako možemo da iskoristimo moć, veštačke inteligencije i istovremeno ublažimo njene rizike.

Kako AI nastavlja da se razvija, tako se moraju razvijati i naše strategije za obrazovanje, razvoj radne snage i etičko upravljanje.

Na kraju, cilj je osigurati da AI služi kao alat za osnaživanje i napredak, a ne kao izvor podela i neizvesnosti.

Proaktivnim rešavanjem izazova i prihvatanjem mogućnosti koje pruža veštačka inteligencija, možemo izgraditi budućnost u kojoj tehnologija i čovečanstvo harmonično koegzistiraju.

B92

Kompanija koju podržava firma za rizična ulaganja Bila Gejtsa podnela je zahtev za bankrot.

Ambri Inc, startap kompanija za tehnologiju baterija na bazi tečnog metala, podržana od strane milijardera Bila Gejtsa preko investicione firme Gates Frontier, Paulson Partners i Reliance New Energy, samo je trebalo da završi svoj proizvodni pogon, kako bi počela da proizvodi svoj revolucionarni proizvod.

Nažalost, kompanija za tehnologiju baterija nije uspela da obezbedi potrebna sredstva i 5. maja je podnela zahtev za bankrot, tražeći prodaju od svojih pretpostavljenih starijih nosioca obveznica pre podnošenja zahteva.

Kompanija za razvoj baterija sa sedištem u Marlborough-u, Massachusetts, osnovana je 2010. godine sa 4 miliona dolara finansija, koje je podržalo tehnologiju tečnog metala za baterije koju su kreirali profesor Donald Sadoway i doktor David Bradwell, na Masačusetskom institutu za tehnologiju.

B92

Bil Gejts želi da superbogataši plaćaju veće poreze, a sad se sve veći broj milijardera s tim slaže.

Na svojoj godišnjoj sesiji ‘Pitaj me bilo šta’ na Reditu, saosnivač Majkrosofta je rekao da je iznenađen, što porezi za bogate nisu veći.

Na tragu toga Bil Gejts je govorio i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rekao je da bi najbogatije nacije trebalo da doniraju više novca zemljama u razvoju, kako bi pomogle u smanjivanju nejednakosti.

“One koje imaju najviše – bilo da je reč o državama, korporacijama ili pojedincima – treba podstaknuti da budu velikodušniji”, rekao je.

A kako piše Biznis insajder, s njim se slažu i drugi superbogati, jer je njih više od 250 potpisalo otvoreno pismo pozivajući globalne lidere da uvedu porez na bogatstvo, prenosi tportal.

“Naš zahtev je jednostavan: Tražimo od vas da oporezujete nas, najbogatije u društvu”, stoji u pismu.

Pored toga je rečeno i da oporezivanje bogataša neće oštetiti njihovu djecu, niti im iz temelja promeniti standard života.

Među potpisnicima pisma je i Abigejl Dizni, čiji je deda Roj O. Dizni, saosnivač The Walt Disney kompanije, kao i glumac Brajan Koks i Valeri Rokfeler iz poznate porodice Rokfeler.

Ako izabrani predstavnici vodećih svetskih ekonomija ne preduzmu korake za rešavanje dramatičnog porasta ekonomske nejednakosti, posledice će za društvo biti katastrofalne.

Uz otvoreno pismo objavljen je izveštaj u sklopu kampanje ‘Ponosni što plaćamo više’, a sastavili su ga Patriotic Millionaires, Patriotic Millionaires UK, TaxMeNow, Millionaires For Humanity i humanitarna organizacija Oxfam.

U izveštaju se nalazi i beleška Abigejl Dizni u kojoj piše da je pogrešila jer je sama više puta letela privatnim Boingom 737 na relaciji Kalifornija – Njujork.

“Odustala sam od privatnih letova i promenila svoju rutinu u nastojanju da zaštitim okolinu”, rekla je Diznijeva naslednica.

Osim toga okrivila je i jedan posto najbogatijih za doprinos klimatskim promenama svojim privatnim avionima, megajahtama, helikopterima, pa čak i privatnim svemirskim raketama.

B92/Tportal

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Osnivač Majkrosofta i milijarder Bil Gejts nedavno je govorio o dugogodišnjoj teoriji zavere da poseduje 80 odsto svih poljoprivrednih površina u SAD.

Gejts je o tome govorio u svom 11. pojavljivanju u sesiji “Pitaj me bilo šta” (AMA) na Reditu.

Šta se dogodilo

Gejts je odgovorio na desetine pitanja tokom nekoliko sati na AMA, uključujući: “Zašto kupujete toliko poljoprivrednog zemljišta, da li mislite da je to problem sa bogatstvom milijardera i koliko možete da ga steknete?”

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odgovorio je: “Posedujem manje od 1/4000 poljoprivrednog zemljišta u SAD.

Uložio sam u ove farme, kako bih ih učinio produktivnijim i otvorio više radnih mesta.

Ne postoji neka velika šema ili viši plan – zapravo, sve ove odluke donosi profesionalni investicioni tim”, prenosi Investitor.

Dok je Gejts potrošio milijarde investirajući u poljoprivredna imanja, kako bi ih učinio produktivnijim, sve veći broj maloprodajnih investitora dobija deo tržišta nekretnina sa samo 100 dolara preko kompanija, koje podržavaju investitori visokog profila poput Džefa Bezosa.

Teoretičari zavere tvrdili su prošle godine da je osnivač Majkrosofta kupovao poljoprivredno zemljište u SAD, kako bi izgladneo Amerikance iz nekog nepoznatog razloga, rekao je Snoups, nakon što su istraživači u aprilu rekli da se svet suočava s potencijalnom nestašicom hrane, zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Prema izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede i Nacionalne službe za poljoprivrednu statistiku iz 2022. godine, u SAD ima 895.300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Gejts poseduje otprilike 242.000 hektara ili oko 0,03 odsto od ukupne površine.

Kada bi sva Gejtsova zemlja bila na jednom mestu, pokrivala bi oko 25 odsto Roud Ajlenda.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Milijarderova knjiga izlazi, taman sada kada SZO priprema nadnacionalni sporazum o pandemiji.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus pohvalio je u petak najnoviju knjigu milijardera i samozvanog „stručnjaka“ za pandemiju Bila Gejtsa, izjavljujući da se potpuno slaže sa insistiranjem softverskog tajkuna, da „moramo delovati na osnovu lekcija Covid-19 i inovirati tako, da možemo da pružimo brza, pravična zdravstvena rešenja za sprečavanje sledeće pandemije.”

Zvaničnik za javno zdravlje je na Tviteru objavio svoju fotografiju sa tom, označivši Gejts fondaciju, sredstvo za kreiranje politike javnog zdravlja osnivača Majkrosofta i jednog od glavnih finansijskih dobrotvora SZO.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iako Gejts nije sertifikovani medicinski stručnjak – nikada nije završio medicinski koledž, umesto toga ga je napustio da bi osnovao Microsoft sa prijateljem iz detinjstva – njegovo ogromno bogatstvo mu je omogućilo da efektivno dominira globalnom zdravstvenom politikom, kao najveći privatni doprinos globalnom zdravstvenom telu, iza kojeg stoji samo američka vlada, u smislu finansiranja.

Thank you @BillGates for sending a copy of your new book. I fully agree that we must act on #COVID19’s lessons and innovate so that we can deliver swift, equitable health solutions to prevent the next pandemic. @gatesfoundation pic.twitter.com/E69PyBdgB9

— Tedros Adhanom Ghebreyesus (@DrTedros) April 15, 2022

Evanđelista vakcina dubokog džepa, izašao je na pozornicu TED Talk-a, u Vankuveru u utorak, kako bi razradio ideje predstavljene u knjizi pod naslovom, „Kako sprečiti sledeću pandemiju“, koja poziva na globalni tim za hitne reakcije vredan milijardu dolara, koji deluje pod smart akronimom GERM (Global Epidemic Response and Mobilization).

Grupa bi se sastojala od 3.000 lekara, epidemiologa, stručnjaka za politiku i komunikacije i diplomata, koji rade pod upravom SZO.

Gejts je prekorio bogate zemlje, što su preduzele manje akcija, da preplave siromašnije zemlje vakcinama, nego što je „očekivao“ – i više puta zahtevao – tokom pandemije Covid-19.

Pozvao je razvijene nacije da se ujedine kako bi sproveli sisteme, koji bi sprečili još jednu pandemiju, tvrdeći da „vaš opstanak [sa Covid-19] delimično zavisi od vaših prihoda, vaše rase, komšiluka u kom ste živeli.

Međutim, SAD, jedna od najbogatijih zemalja na svetu, takođe je imala jedan od najvećih smrtnih slučajeva od ove bolesti i to znatno gore od mnogih afričkih nacija.

Čini se da su ideje filantropa milijardera u skladu sa sopstvenim planovima SZO za globalni sporazum o pandemiji, o kome se trenutno pregovara, kako bi se „postavili ciljevi i osnovni principi, kako bi se strukturisala neophodna kolektivna akcija za borbu protiv pandemije“.

Veliki po pitanju nadzora, vakcinacija i „vraćanja poverenja u međunarodni zdravstveni sistem“, sporazum bi bio pravno obavezujući prema međunarodnom pravu, zamenjujući propise pojedinca i osiguravajući da sve nacije deluju kao jedna država, u odgovoru na buduće epidemije.

Prvi put, koji je osmislio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u novembru 2020. godine, sporazum je naveden u pozivu za „međunarodni sporazum o prevenciji i spremnosti za pandemiju“, koji je u martu 2021. objavila grupa od 25 šefova vlada i nevladinih organizacija.

Njihova publikacija je objavila da nijedna vlada, pa čak ni javno-privatno partnerstvo poput SZO, ne može u dovoljnoj meri da se pozabavi problemima, koji će doći sa budućim pandemijama i pozvali na sporazum „ukorenjen u ustavu Svetske zdravstvene organizacije“ i podržan postojećim „Međunarodni zdravstveni propisi.“

Brzo su ga podržali G7 i Svetska zdravstvena skupština.

Ideja da se takav svemoćni entitet sastavlja i nameće čovečanstvu bez javnog glasanja mnoge je potresla na pogrešan način, a grupe, kao što je Svetski savet za zdravlje, koji su se borili da se suprotstave planu ali to je upitno da će svaka opozicija, koja se okupi u jedanaestom času moći da izazove napore koji mogu da poremete planove, koje podržavaju svih 194 članice SZO.

To telo planira da potvrdi svoj sporazum o pandemiji na Svetskoj zdravstvenoj skupštini 2024.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bil Gejts kaže da majmunske boginje nikada ne bi bile primećene bez pandemije koronavirusa.

Osnivač Majkrosofta Bil Gejts predvideo je novu pandemiju u narednih 20 godina sa verovatnoćom od 50%.

Prema njegovim rečima, „ljudska populacija raste, a mi zadiremo u sve nove ekosisteme”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, on ne veruje da će se izbijanje majmunskih boginja razviti, u još jednu pandemiju.

Čovečanstvo može očekivati novu pandemiju u narednih 20 godina sa verovatnoćom od 50%.

Ovu prognozu dao je osnivač Majkrosofta Bil Gejts u intervjuu listu El Diario, objavljenom u nedelju, 29. maja.

„Mogao bi da dođe od virusa, koji već poznajemo. To može biti vrsta gripa, druga vrsta koronavirusa.

I to bi nam barem omogućilo da imamo izvesno znanje o tome, kako da se brzo lečimo i da dobijemo vakcinu.

Ali može biti i nešto drugo.

To bi mogao da bude virus, koji je napravio čovek bioterorista, koji ga je razvio i namerno širio.

Ovo je veoma zastrašujući scenario, jer mogu pokušati da ga šire na različitim mestima u isto vreme“, smatra biznismen.

Takođe je priznao prirodno poreklo još jedne pandemije.

„To bi moglo biti nešto što dolazi iz prirodnog sveta.

Ljudska populacija raste i mi napadamo nove ekosisteme.

Zato sam izračunao da postoji 50 odsto šanse, da u narednih 20 godina imamo pandemiju prirodnog porekla, kao posledicu klimatskih promena“, objasnio je Gejts.

Za borbu protiv pandemije, po njegovom mišljenju, potrebno je stvoriti „globalni tim za odgovor na epidemiju i mobilizaciju“, koji je preduzetnik uporedio sa vatrogascima.

„Ono što predlažem zahtevalo bi povećanje budžeta SZO za 25 odsto, a uz to bismo imali tim, od oko 3.000 ljudi različitih profila“, rekao je on.

Majmunske boginje

Istovremeno, Gejts ne veruje da će se izbijanje majmunskih boginja razviti u novu pandemiju.

Međutim, zabrinut je zbog širenja retke bolesti.

„Moramo da analiziramo zašto u Evropi, gde ovo nije bio čest virus, odjednom imamo stotine slučajeva.

Čini se da je to, zbog neke promene u načinu, na koji se virus sada prenosi.

Malo je zastrašujuće što je to povezano sa malim boginjama ali mislim da to neće biti sledeća pandemija.

Ali divno je što smo budni. Da nije bilo pandemije korona virusa, majmunske boginje, ne bi bile ni u vestima“, rekao je on.

Govoreći o načinima suzbijanja širenja raznih bolesti, osnivač Majkrosofta je ukazao na mreže protiv komaraca.

„Svake 3-4 godine puštamo novu generaciju mreža protiv komaraca. Oni su jeftini, ako se proizvode u velikim razmerama.

Postoje i druge složenije metode.

Testiramo onaj, koji uključuje genetski modifikovanje komaraca, kako se ne bi razmnožavali i drastično smanjili populaciju tokom nekoliko godina, kako bi se eliminisala cirkulacija malarije.

Ovo je ono, na čemu radimo u laboratoriji. Mislim da ćemo za pet godina to imati spreman“, rekao je Gejts.

Majmunske boginje su retka virusna bolest, koja se na ljude uglavnom prenosi sa divljih životinja (glodari, primati).

Simptomi bolesti uključuju groznicu, glavobolju, bolove u mišićima, bolove u leđima, otečene limfne čvorove, zimicu i umor.

Osip na koži se takođe može pojaviti na licu i drugim delovima tela.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Čim su svi pomislili da smo ga se otarasili, on je bio tu“, prokomentarisao je američki novinar Džejms Korbet upravo objavljenu knjigu Bila Gejtsa, “Kako sprečiti sledeću pandemiju”.

Da, da, osnivač Majkrosofta ponovo brine o zdravlju čovečanstva – i transparentno nagoveštava novi COVID, verzija 2.0.

U principu, jedan čitalac njegovog novog dela je u potpunosti izrazio stav javnosti prema Gejtsovim pokušajima: „Ovaj čovek nije u stanju da zaštiti moj računar od virusa ali misli da će zaustaviti korona viruse!“

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, Korbet, koji je pročitao knjigu u celini, ide dalje.

On skreće pažnju na niz radoznalih izjava (pored smešnih izgovora i nedokazanih hipoteza) jednog od najbogatijih ljudi na planeti.

Gejts ne nameće samo svoj „plan spasavanja“ sveta, kroz stvaranje 3.000 nadnacionalne „grupe stručnjaka“, pri SZO pod nazivom Globalni odgovor na epidemiju i mobilizacija (GERM) sa godišnjim finansiranjem od milijardu dolara.

On insistira da oslobađanje od budućih pandemija leži u „novim testovima i novim vakcinama” (ovde je interes milijardera razumljiv), u „novoj digitalizaciji” (ni ovde ništa novo), a takođe i u novim vladinim simulacijama pandemija, na nivou vojne vežbe.

Reč je o tome da su vlasti raznih zemalja, uz učešće GERM-a, sprovele „simulaciju situacija, koje mogu nastati tokom budućih pandemija” – na primer, po modelu „Događaja 201”.

Tako se zvala vežba koju je Univerzitet Džons Hopkins sproveo u oktobru 2019. godine u Njujorku uz učešće Fondacije Bila i Melinde Gejts i Svetskog ekonomskog foruma.

Oni su, samo nekoliko nedelja pre početka COVID-19, simulirali širenje izvesnog „korona virusa iz Brazila“, koji se prenosi sa slepih miševa na svinje, a potom i na ljude.

U toj simulaciji, pandemija je trajala 18 meseci i odnela živote 65 miliona zemljana.

Sada, kao što vidite, treba očekivati nove simulacije.

A takođe, sudeći po najnovijim poglavljima iz Gejtsove knjige, nove represivne mere „u ime javnog zdravlja”, koje dovode do smanjenja nataliteta na planeti i razvoja sve sofisticiranijih alata za kontrolu ljudi, ističe Džejms Korbet.

Pa, kako drugačije?

Niste mislili da je COVID-19 poslednja pandemija u ljudskoj istoriji, zar ne?

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE