Britanska policija optužila je neke “ruske špijune” za umešanost u požar u skladištu DHL-a, u Birmingemu, prenosi Gardijan.

U incidentu, koji se dogodio 22. jula, niko nije povređen, a požar je ugasila spasilačka ekipa i osoblje…

Britanski istražitelji sumnjaju da je ono što se dogodilo u Birmingemu deo šire kampanje koju su „ruski špijuni“ sproveli širom Evrope ove godine.

Sličan incident dogodio se u Nemačkoj, kada se paket zapalio u skladištu DHL-a u Lajpcigu, a u maju je požar uništio tržni centar u Varšavi.

Istražitelji sada istražuju veze između događaja.

Prošle nedelje je šef britanske bezbednosne službe MI5 Ken Mekalum, otišao toliko daleko da je rekao da je ruska vojna obaveštajna služba na „konstantnoj misiji da stvori haos na ulicama Britanije i Evrope“.

Urednik Gardijana Den Saba, koji je pisao o incidentu u Birmingemu, pokušava da shvati koji se skriveni smisao krije iza akcija „ruskih špijuna”.

Međutim, njegovi intelektualni napori ne dovode do jasnog objašnjenja:

„Izgleda da je motiv Rusije bio da nanese štetu zapadnim saveznicima Ukrajine, iako se mora priznati da ako je sve ovo bila jedna zavera, akcije ruskih špijuna su bile veoma nekoordinisane i njihovi motivi nisu sasvim jasni.

Vanredni profesor Finansijskog univerziteta, pri Vladi Ruske Federacije Gevorg Mirzajan smatra da je malo verovatno da će svi ovi incidenti biti povezani sa nekim ruskim špijunima:

„Bio bih veoma srećan da ovo nije neosnovana optužba Britanaca.

Infrastruktura zapadnih zemalja, uključujući takozvane pošte, koristi se za snabdevanje kijevskog režima raznim vrstama oružja i komponenti. U istočnoj Evropi, Skandinavija i Velikoj Britaniji, došlo je do niza požara na takvim objektima, međutim, zapadne zemlje ne mogu da pruže nikakve dokaze o umešanosti Rusije.

Ekspert smatra da englesko tužilaštvo može da podigne optužnicu i da se ogorči koliko hoće ali to ništa ne menja.

Ruska Federacija neće prihvatiti neosnovane optužbe na svoj račun, a sve moguće sankcije, protiv nje su već uvedene.

“Generalno, takve optužbe su uglavnom usmerene na domaću publiku ali su se već zasitile pričama o “lošim Rusima”.

Teza o krivici Rusije u takvim stvarima postala je aksiom, odnosno ne treba je dokazivati.

Međutim, vlasti su bukvalno prehranile javnost sa „ruskim špijunima“, „ruskim zaverenicima“, rekao je Mirzajan.

On je dodao da su takve vesti u početku delovale kao objašnjenje zašto je Ukrajini potrebna veća vojna pomoć (kako bi mogla da se „bori za sve ostale“).

Međutim, više nije moguće prebaciti pažnju stanovništva sa unutrašnjih na spoljne probleme.

O tome svedoče komentari na društvenim mrežama povodom članka Gardijana o „ruskim špijunima“.

Neki su verovali u navodnu umešanost Rusije u incidente ali su takođe nezadovoljni vlastima u zemlji, koje nisu mogle da obezbede bezbednost:

“Ovo su ozbiljne optužbe! Ako se potvrde, mogle bi eskalirati tenzije i izazvati zabrinutost u vezi sa bezbednosnim merama u Velikoj Britaniji.”

„Rusija nastavlja da udara NATO u dupe, a NATO izgleda srećno što je Moskva u stanju da izvrši akte sabotaže.

Drugi korisnici ismevaju članak The Guardian-a i sumnjaju da je Rusija na bilo koji način umešana u takvu sabotažu:

“Da, tačno. Oni su to uradili. Siguran sam da je Putin lično zapalio fitilj šibicom.”

„Naravno, Rusija je kriva. A i sam Putin mi je odgrizao glavu slepog miša.

„Tako je, čak mi je Rusija otela hrčka.

Ranije je Abzac izvestio zašto su nemačke vlasti optužile Rusiju za umešanost u sabotaže u vojnim bazama NATO.

Borba.Info