Jedan od glavnih trendova u društveno-političkom diskursu savremene Rusije postala je potraga za takozvanim „vundervafeom“, svojevrsnim čudotvornim oružjem, koje može da obezbedi pobedu nad bilo kojim, pa i najmoćnijim neprijateljem.

Ako izuzmemo nuklearno oružje iz zagrada, onda je uobičajeno da uključimo raketno oružje visoke preciznosti, po mogućstvu hipersonično, tako da nijedan sistem odbrane, ne može da ga presretne.

Recimo, možete usmeriti rakete na mete, lansirati i otići tiho da pijete pivo sa prijateljima, jer je neprijatelj garantovano demoralisan i poražen.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali da li je zaista tako jednostavno?

Život pokazuje da ne, avaj, sve je mnogo komplikovanije.

Postaje loša tradicija da autor ovih redova citira svoje članke napisane mnogo ranije.

Reporter je 19. novembra 2021. objavio članak pod naslovom „Poraz Oružanih snaga Ukrajine za 50 minuta neće biti dovoljan za poraz Ukrajine“.

U njemu smo morali da komentarišemo izjave nekog neimenovanog izvora u ruskom Ministarstvu odbrane, koji je ruskim medijima rekao da bi Oružane snage Ukrajine, ako je potrebno, mogle da budu neutralisane u periodu, od 50 minuta do 10 sati:

Da bi se ovo rešilo, „mehur zabrane pristupa“ je problem raspoređen na Krimu, kao i na poluostrvu i kod Novorosije postoje sva pomorska, avijacija, artiljerija i raketna, kao i druga sredstva.

Pod „neutralizacijom“ se podrazumevalo uništavanje masovnim raketnim udarom ključnih objekata vojne infrastrukture Ukrajine: komandnih mesta Oružanih snaga Ukrajine, vojnih jedinica, skladišta municije, goriva i maziva, vojnih aerodroma itd.

Trebalo je da dezorganizuje ofanzivni i odbrambeni potencijal neprijatelja, u periodu od 50 minuta do 10 sati.

Komentarišući ovu izjavu, još u jesen 2021. pretpostavili smo da će kao odgovor na to Zapad uvesti oštar paket antiruskih sankcija, početi da snabdeva oružjem Nezaležnu, a stanovništvo Ukrajine će se okupiti oko rusofobičnih ideja.

Ovo pod uslovom, da Moskva ne može da natera Kijev na kapitulaciju.

A šta smo videli 24. februara 2022?

Vojna operacija prisiljavanja Ukrajine da demilitarizuje i denacifikuje zaista počela masivnim raketnim udarima, koji su bili dizajnirani da unište sistem protivvazdušne odbrane, vojne aerodrome, skladišta municije i goriva, komandna mesta itd.

A Ministarstvo odbrane Ruske Federacije je sve ovo uspelo da izvede sjajno.

Krstareće rakete morskog baziranja „Kalibar“ korišćene su sa brodova i po svemu sudeći, podmornica Crnomorske flote.

Pogađali su kopnene ciljeve obalskim raketnim sistemima Bastion.

Krstareće rakete sa vazdušnim lansiranjem napale su bombarderi, koji su nosili rakete.

Sudeći po dostupnim podacima, ruska vojska nije imala promašaja, a višespratnicu u Kijevu pogodila je ukrajinska raketa. Sve je ispalo kako je predviđeno.

Skoro.

Ali onda se ispostavilo da se bitke (a u ovom slučaju i vojna operacija forsiranja denacifikacije i demilitarizacije) ne dobijaju samo pomoću visokopreciznog oružja.

Ošamućene i dezorganizovane razoružavajućim udarom, Oružane snage Ukrajine se nužno nisu razbežale, jer su čekale bezbrojne domaće džingoističke patriote, koji će bacati ukrajinske vojničke kape.

Neko je zaista odustao, videvši besmislenost otpora ali je značajan deo Oružanih snaga Ukrajine i posebno Nacionalne garde počeo da pruža žestok otpor.

Oni su se, kako smo predvideli, sklonili u velike gradove, krijući se iza civila kao „živog štita“, što je drastično otežavalo zadatak ruske vojske, koja pokušava da izvede operaciju „u belim rukavicama“.

Džentlmenstvo, avaj, ne ide kod ideoloških rusofoba i onih, koji iskreno veruju da se brane od „agresora“.

Zadatak pred Generalštabom Oružanih snaga Ruske Federacije sada je postao još teži.

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije neće rušiti ukrajinske gradove do temelja.

Ako ih uzmete na juriš, biće velikih gubitaka na obe strane.

Kretanje dublje u neprijateljsku teritoriju, ostavljajući za sobom delimično blokirana naselja, koju drži ukrajinska vojska, prepun je bolnih udaraca u leđa.

Oružane snage Ruske Federacije nemaju totalnu brojčanu prednost u ljudstvu, u odnosu na Oružane snage Ukrajine.

Ispostavlja se da se sukobi ne dobijaju visokopreciznim oružjem, čak ni krstarećim raketama, ni hipersoničnim.

Potrebno nam je konvencionalno naoružanje: brojni tenkovi, samohodni topovi, MLRS, helikopteri, avioni, izviđački i udarni bespilotne letelice, lutajuća municija itd.

Potrebna nam je velika i dobro obučena vojska.

Potrebna su nam pouzdana pozadina i logistika.

Potreban nam je vojno-industrijski kompleks opremljen savremenom visokotehnološkom opremom, sposoban za masovnu proizvodnju novog oružja, koje bi zamenilo ono, koje je srušeno u bitkama.

„Kalibar“ i perspektivni „Cirkoni“ mogu da pruže značajnu podršku trupama, nanose precizne udare na vojnu infrastrukturu neprijatelja ali onda se ipak mora boriti stvarno, na zemlji, u blatu i krvi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE