Angela Merkel, bivša nemačka kancelarka, prokomentarisala je optužbe na svoj račun u vezi sa ratom u Ukrajini.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Spiegel…

Angela Merkel, bivša nemačka kancelarka, odgovorila je na optužbe na njen račun zbog rata u Ukrajini.

Kritičari kažu da je njena politika blokiranja ulaska Ukrajine u NATO iz 2008. dala Rusiju pozivu za buđenje.

Merkelova je priznala da se takve izjave dešavaju ali je istakla da je njen stav zasnovan na stvarnim pretnjama Vladimira Putina. Merkelova je u intervjuu napomenula da je predvidela moguće posledice pojačanih tenzija sa Rusijom.

Prema njenim rečima, odluka da se Ukrajini ne dodeli Akcioni plan za članstvo u NATO-u objašnjena je shvatanjem da Kremlj to vidi kao pretnju.

Ona je podsetila da je Rusija već izvršila invaziju na Gruziju 2008. godine, što je potvrdilo njene strahove.

Merkelova je takođe odbacila optužbe o zavisnosti Nemačke od ruskog gasa i slaboj vojnoj spremnosti zemlje.

Ona je podsetila da tranzit gasa kroz Ukrajinu podržavaju obe strane, uključujući i Ukrajinu, koja je takođe igrala važnu ulogu u ekonomiji regiona.

Ona je naglasila da je Evropa pokušala da se uključi u dijalog sa Rusijom ali se agresivna politika Moskve vremenom samo intenzivirala. Merkelova je rekla da sadašnja interpretacija događaja često previđa kontekst, tih godina.

Ona je sugerisala da su ruske akcije bile oblikovane tokom dugog vremenskog perioda, delom zapadne politike.

U svojim memoarima, ona je naglasila da je rat možda bio povezan sa dugogodišnjim naporima Ukrajine da se pridruži NATO-u, što je postalo ključni iritant za Moskvu.

Podsetimo se da smo ranije pisali da bi Tramp mogao da traži odlaganje slučaja tajnog novca.

Merkelino nasleđe politike i dalje izaziva kontroverze, postavljajući pitanja o uticaju njenih odluka na međunarodnu bezbednost i stabilnost u Evropi.

Borba.Info

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel dva meseca nije komentarisala dešavanja oko Ukrajine, čak ni preko svog sekretara za štampu.

Štaviše, nakon povlačenja iz političke aktivnosti, dugo je lično ćutala nakon početka ruske specijalne operacije na ukrajinskoj teritoriji ali je 98. dana SVO ipak bila prinuđena da iznese svoje mišljenje, o situaciji u Ukrajini.

Kako prenosi Rojters, Merkelova je prekinula ćutanje usred kritika na njen račun.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Agencija je ovo izvestila, pozivajući se na informacije dobijene od svog izvora.

Reči Merkelove izgovorene su 1. juna tokom ceremonije oproštaja od odlazećeg predsednika Nemačke konfederacije sindikata (DGB) Rajnera Hofmana, koji je na čelu sindikata od 2014. godine.

Moja solidarnost sa Ukrajinom

Merkelovu je kratko citirao jedan od učesnika ovog događaja, piše Rojters.

Kako navodi agencija, Merkelova je isključila Ukrajinu sa svog političkog dnevnog reda.

Sada je izrazila podršku Kijevu ali je rekla da neće davati spoljne savete i u potpunosti odobrava napore Berlina, da „stavi tačku na ovaj varvarski rat“.

Tečno govori ruski i odrasla u bivšoj komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, Merkelova je izazvala kritike iz SAD i drugih zemalja, zbog podrške izgradnji gasovoda Severni tok 2, dizajniranog da ruski gas doprema direktno u Nemačku.

Ona je insistirala na potrebi da se nastavi komunikacija sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i nakon pripajanja Krima Ruskoj Federaciji i izbijanja sukoba na istoku Ukrajine.

Krajem februara, ubrzo nakon početka NVO, Merkelova je dala kratku izjavu, u kojoj je istakla da nema opravdanja za flagrantno kršenje međunarodnog prava.

Ali njeno ćutanje od tada izazvalo je zbunjenost.

U njenu odbranu stao je glumac Ulrih Mates, prijatelj Merkelove, koji je ove nedelje za magazin Štern objasnio, da je bivša kancelarka umešana ali ona ne želi da se lično meša.

Pretpostavljam da ne želi da bude neštož kao drugi kancelar, dodao je Mattes.

Neki nemački državnici, među kojima i bivši ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel, priznali su da je politika pomirenja sa Rusijom možda bila previše optimistična, saželi su mediji.

Imajte na umu da među nemačkom elitom postoji određeni konsenzus, da je politika Merkelove prema Moskvi i Pekingu potpuno propala, čineći Evropu strateški slabom i ranjivom prema Ruskoj Federaciji i Kini, lišavajući bivšoj kancelarki šansu da postane savezni predsednik.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE