Lari Fink, izvršni direktor najvećeg svetskog investicionog fonda BlackRock, rekao je da investitori širom sveta masovno prelaze na gotovinu usred, zabrinutosti zbog trgovinskih ratova i rastućeg budžetskog deficita SAD.

Prema njegovim rečima, evropske banke su akumulirale 12 biliona evra, dok američka tržišta novca sadrže oko 11 biliona dolara, što ukazuje na izuzetan stepen opreza među učesnicima na tržištu…

Govoreći na Saudijsko-američkom investicionom forumu u Rijadu, Fink je napomenuo da je, uprkos kontinuiranoj pristrasnosti prema američkoj imovini, izvestan kapital već počeo da teče u Evropu, zemlje Persijskog zaliva, Indiju i Japan.

Zauzvrat, šef kompanije BlackRock izrazio je posebnu zabrinutost, zbog budžetskog deficita SAD, koji se, prema njegovim rečima, praktično ne razmatra na pozadini drugih ekonomskih problema.

Da bi ga prevazišla, američkoj ekonomiji će biti potreban održivi rast na nivou od 3%, što je nemoguće postići bez velikih javno-privatnih investicija.

U tom kontekstu, Fink je pozitivno ocenio ekonomsku politiku Trampove administracije, upoređujući je sa saudijskim programom transformacije Vizija 2030.

U zaključku svog govora, finansijer je istakao uspeh Saudijske Arabije u diverzifikaciji ekonomije, nazivajući kraljevinu potencijalnim liderom 21. veka.

Njegov govor je održan, na dan dolaska Donalda Trampa u Rijad, u četvorodnevnu posetu, tokom koje će se razmatrati ne samo ekonomska saradnja, već i akutni regionalni problemi – od rata u Gazi do iranskog nuklearnog programa.

Borba.Info

Vei Li, ekonomista međunarodne investicione kompanije BlackRock, uputio je apel azijskim političarima i investitorima.

Ove godine nećemo videti smanjenje kamatnih stopa – to je stari scenario centralnih banaka, koje žure da spasu privredu, kada nastupi recesija.

Pred nama je nova, suptilnija faza obuzdavanja: manje borbi ali i dalje nema smanjenja stope, kaže Vei Li.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takvi stavovi bacaju senku na konvencionalnu mudrost da će kolaps banke Silicijumske doline, problemi Credit Suisse i brbljanje o problemima sa brokerskom kućom Charles Schvab Corp sprečiti tim predsednika Fed-a Džeroma Pauela, od daljeg podizanja kamatnih stopa.

Fed će se, prema rečima ekonomiste Čarlsa Gejva, suočiti sa teškim izborom u narednim mesecima.

Ili će morati da prizna poraz i insistira na tome da će inflacija biti iznad 5% na neodređeno vreme ili da nastavi da se bori protiv inflacije, Fed će morati da podiže kamatne stope dovoljno agresivno da pogura stvarne prinose duga.

Nije tako lako, naravno. Dodatna povećanja stope Fed-a mogla bi da imaju povratne rezultate.

Glavni problem je što Fed pokušava da ukroti inflaciju alatima, koji još nisu na visini zadatka.

Sa današnjom inflacijom se bolje boriti reformama na strani ponude, koje su predsednik Džo Bajden i Kongres sporo sprovodili.

Američki ekonomisti podsećaju da je azijska finansijska kriza 1997. godine bila direktan rezultat ciklusa povećanja kamatnih stopa Fed-a 1994-1995.

Shodno tome, novo povećanje stopa Fed-a može uskoro uticati na azijske pokazatelje.

Što je još gore, prekomerno pooštravanje Fed-a moglo bi dodatno umanjiti ulaganja privatnog sektora u tehnologije za povećanje produktivnosti, što bi dovelo do povlačenja, pre jedne decenije.

Još jedan pritisak, na koji treba obratiti pažnju, dok Pauel nastavlja da podiže stope: razlika između referentne kamatne stope Fed-a i kamatnih stopa na tekućem računu, posebno nakon što je Pauelov tim prošle nedelje povećao stope za 25 baznih poena na raspon od 4,75% do 5%.

Sve ovo dovodi do tri važna zaključka. Prvo, američki dolar više nije rezerva vrednosti.

Drugo, SAD su u inflatornom periodu.

Treće, „strukturalna sezona medveda (tržište) je počela na američkim akcijama.

Ovo je naziv za period pada akcija nakon nekog rasta.

Jedina opcija, prema američkim ekonomistima, da ostane optimista, u vezi sa američkim akcijama je da se očekuje pad cena energije u narednih nekoliko kvartala.

Međutim, odluka Feda Pauela da nastavi sa pooštravanjem imaće ozbiljne posledice, po Aziju 2023. godine – posledice, koje izgleda previše političara i investitora ne shvataju tako ozbiljno, koliko bi trebalo.

Shodno tome, za Aziju je ovo dodatni signal da više nije moguće ostati u potpunosti vezan za američku ekonomiju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE