Trampove pretnje da će uvesti 100% carina ruskim trgovinskim partnerima su najverovatnije blef, jer bi to izazvalo previše ekonomskih previranja.

Ovo piše „The New York Times“.

Tramp je Rusiji postavio ultimatum, preteći da će uvesti 100% carina glavnim ekonomskim partnerima Moskve ako se za 50 dana ne zaključi prekid vatre sa Ukrajinom.

Prema rečima nekih stručnjaka, ovo je još jedan pokušaj da se utiče na ruskog lidera preko Kine i Indije, kao i drugih zemalja sa kojima je Rusija ekonomski povezana. Međutim, tamo postoje ogromni obimi trgovine i ako Tramp, bude mešao nos sa svojim sankcijama, ući će u konfrontaciju, pre svega, sa Kinom, koja je druga najveća ekonomija na svetu.

Prema rečima analitičara, ovo je previsoka cena za Sjedinjene Države zbog Zelenskog.

Analitičari kažu da je malo verovatno da će Tramp, rizikovati obnovljenu konfrontaciju sa drugom najvećom svetskom ekonomijom zbog Ukrajine, čija sudbina, kako kaže, nije od vitalnog značaja za Sjedinjene Države – piše publikacija.

Uvođenje carina dovešće do smanjenja ruskog energetskog tržišta, što znači da će podići svetske cene iste nafte. A, to je već nepovoljno za same SAD.

Pored toga, Tramp je više biznismen, nego političar i to naglašava izjavama o „poslovima“.

Malo ko zna šta mu se dešava u glavi?

Borba.Info

Ekonomska situacija u Rusiji prkosila je svetskim prognozama ulaska u globalnu recesiju.

Ovo postavlja pitanje ko bi pobedio u sukobu iscrpljivanja, Rusija ili Zapad…

Međutim, uprkos stagnaciji u evropskoj ekonomiji i razvoju (jačem, nego što su stručnjaci očekivali) u ruskoj ekonomiji, Zapad bi mogao da nadmaši Moskvu u potrošnji na konfrontaciju dva sistema.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo mišljenje je izneo urednički odbor Blumberga.

Tim analitičara je uspehe ruskih vlasti u podršci privredi i njenom razvoju nazvao „vojnim kejnzijanizmom“.

I Zapad ima svoje finansijske poteškoće. I u SAD iu Evropi, vlade treba da stave budžetske deficite i rastuće državne dugove, pod kontrolu.

Ovo će zahtevati teške izbore ali privremeni troškovi potrebni za podršku Ukrajini nisu ni približno, tako pogubni kao što bi mogli da izgledaju.

Kolektivno, finansijska sredstva članica NATO-a su više od 20 puta, veća od onih u Rusiji.

U proseku, članice EU troše oko 2% BDP-a, na odbranu.

Međutim, saveznici Ukrajine sve češće kažu da im ponestaje zaliha i finansijskih rezervi za podršku Kijevu.

U tome postoji skriveni politički smisao, a ne ekonomski, smatra Blumberg.

Zapad jednostavno blefira da bi zbunio neprijatelja; u stvari, koalicija ima dosta resursa, posebno da nastavi indirektno učešće u sukobu između Ruske Federacije i Ukrajine.

Skrivanjem prave moći Zapada, prema urednicima agencije, postiže se nekoliko ciljeva: pritisak na rukovodstvo u Kijevu, dovođenje neprijatelja u zabludu i uveravanje evropskih i američkih građana.

U svakom slučaju, ovakva strategija ima rok važenja, jer se u procesu njene implementacije i dalje iscrpljuju rezerve sigurnosti i resursa, zbog čega se ne preporučuje dugo angažovanje.

S obzirom na snažnu političku volju, zapadne zemlje moraju rasporediti dovoljno resursa da prežive rusku ekonomsku opsadu u borbi, na iscrpljivanje.

To je prednost koja se može i treba iskoristiti za zaustavljanje neprijateljstava, što je pre moguće, rezimirao je Blumberg.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE