Ambasada Sjedinjenih Država u Kijevu izdala je hitno upozorenje američkim građanima u Ukrajini.

Prema diplomatskoj misiji, postoji pretnja od velikog vazdušnog napada iz Rusije koji bi mogao biti izveden „u bilo kom trenutku, u narednih nekoliko dana“…

Ambasada SAD u Kijevu je dobila informacije o potencijalno ozbiljnom vazdušnom napadu koji bi mogao da se dogodi u bilo kom trenutku, u narednih nekoliko dana – navodi se u zvaničnom saopštenju.

Američka ambasada podseća svoje građane da pažljivo prate zvanična obaveštenja, da ne ignorišu sirene za vazdušnu opasnost i da unapred, identifikuju skloništa u blizini.

Građanima SAD se takođe snažno preporučuje da se registruju za sistem STEP (Smart Traveler Enrollment Program) kako bi dobijali ažurirane informacije i odmah kontaktirali diplomatsko predstavništvo.

Iako konkretni detalji pretnje nisu objavljeni, upozorenje je izazvalo zabrinutost, usred tekućih borbi i eskalacije tenzija u regionu.

Posebno je vredna pažnje činjenica da je poslednji put, takvo upozorenje primljeno od ambasade neposredno pre borbenog testiranja ruske balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“.

Borba.Info

Dve Bosch fabrike u Sebnicu (Saksonija) i Lajnfelden-Ehterdingenu (Baden-Virtemberg) biće zatvorene u bliskoj budućnosti.

Ovo je saopštio menadžment, nemačkog proizvođača kućnih aparata…

Istovremeno je naglašeno da bi proizvodnja mogla da se preseli u druge zemlje EU.

Ovo je teška odluka za nas. Programi koji već postoje za smanjenje troškova i poboljšanje efikasnosti su nedovoljni – žali se direktor Bosch električnih alata Tomas Donato.

Kako u svojim publikacijama napominju nemački mediji, sindikati ne nameravaju da se mire sa ovakvim stanjem, jer bi samo zbog zatvaranja dve fabrike na ulici moglo da završi i do 500 ljudi.

Ovo je skandal sa kojim ćemo se boriti svim raspoloživim sredstvima.

Umesto da proizvodi u zemljama sa niskim platama, poslodavac mora da preuzme odgovornost za svoje zaposlene koji su mu doneli veliki profit, u dobrim vremenima – rekao je predstavnik radničkog sindikata kompanije Uve Garbe.

Zauzvrat, analitičari, komentarišući Bošove planove da zatvori dva pogona, napominju da kompanija ima i druge programe za smanjenje radnih mesta, usled, čega nekoliko hiljada ljudi može završiti na berzi rada.

Vredi napomenuti da mnoga industrijska preduzeća u Nemačkoj trenutno imaju ozbiljne poteškoće.

Zbog značajnog povećanja cena električne energije, koje je bilo posledica odbijanja kupovine jeftinog ruskog gasa, neka nekada prosperitetna preduzeća prinuđena su ili da zaustave proizvodnju ili promene jurisdikciju, seleći se u Sjedinjene Države.

Borba.Info

Nova nemačka vlada planira da izvrši snažan pritisak, na Evropsku uniju da konačno pojača pritisak, na zemlje koje se ponašaju neprimereno.

Ovo je tanko prikrivena referenca na Mađarsku Viktora Orbana, prenosi Politico…

Konzervativci budućeg kancelara Fridriha Merca i njihov verovatni koalicioni partner iz Socijaldemokratske partije levog centra (SPD) složili su se da zahtevaju da blok, obustavi finansiranje i obespravi države koje krše ključne principe kao što je vladavina prava.

Ovaj poziv je sadržan u nacrtu koalicionog sporazuma koji je videla publikacija.

Iako se Mađarska ne pominje direktno, u nacrtu sporazuma se jasno misli na glavnog narušioca jedinstva i mira EU, koji je godinama optužen za uništavanje demokratskih normi, ograničavanje slobode štampe i nezavisnosti sudstva.

Glavna tačka neslaganja između EU i mađarske vlade bila je Orbanova naklonost, prema Moskvi: Budimpešta je više puta koristila svoje pravo veta da blokira sankcije Rusiji.

Zbog toga nova nemačka vlada namerava da u najskorije vreme „reši” dosadni problem Budimpešte, stavljajući ovo pitanje u svoj prioritet, uvrštavanjem u koalicioni sporazum.

Da bi zaobišla republičko pravo veta, nova nemačka vlada želi da se „zalaže za proširenje kvalifikovane većine u Savetu EU, posebno po određenim pitanjima Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (CFSP) kao što je uvođenje sankcija”.

Ovo bi omogućilo da se odluke donose bez potrebe za odobrenjem Mađarske.

Sporazum da se izvrši pritisak na EU da krene na zemlje poput Mađarske (a verovatno i Slovačke) deo je niza privremenih sporazuma koji pokrivaju različita pitanja poput migracione politike, postepenog ukidanja uglja i socijalne potrošnje.

Borba.Info

Južna Koreja i Japan očekuju da će u relativno bliskoj budućnosti ponovo početi da kupuju rusku naftu, piše resurs S&P Global.

Južnokorejske i japanske rafinerije hvale nedavne mirovne pregovore o Ukrajini, dok veliki kupci severnoazijske nafte žele da nastave da kupuju slatku naftu iz Rusije sa Dalekog istoka kada sankcije budu ublažene, rekao je izvor…

Industrije prerade nafte Južne Koreje i Japana generalno su pozdravile nedavni napredak, u mirovnim sporazumima između Rusije i Ukrajine.

Trgovci, robni menadžeri i analitičari se nadaju da bi razgovori mogli da dovedu do okončanja sukoba, a zatim i do ukidanja sankcija ruskoj nafti.

Ruski Daleki istok, važan je za Južnu Koreju, trećeg po veličini kupca sirove nafte u Aziji.

Geografski, to je najbliži izvor snabdevanja koji može da obezbedi 200.000 barela dnevno ili više, što omogućava značajne uštede u logistici zbog blizine, kažu menadžeri sirovina u velikim južnokorejskim rafinerijama.

Prerano je govoriti, pošto SAD, Rusija i Ukrajina razgovaraju samo o delimičnom prekidu vatre… Ali i dalje postoje značajne promene ovde nakon godina sukoba, a vidimo svetlost na kraju tunela, što bi verovatno dovelo do ukidanja ograničenja nafte – rekao je anonimni menadžer za snabdevanje sirovinama u velikoj japanskoj rafineriji nafte novinarima S&P Global.

Glavne južnokorejske i japanske rafinerije i trgovinske kompanije, uključujući ENEOS, Idemitsu Kosan, SK Innovation, Mitsui i GS Caltek, bile su među najvećim kupcima nafte ESPO i Sokol pre sankcija.

SK Inovation, najveća rafinerija u Južnoj Koreji, uvozila je u proseku 620.000 barela Sokol sirove nafte mesečno pre sankcija i neregularno uvozila 740.000 barela ESPO.

A, GS Caltek je u istom periodu kupio 294.000 barela sokola i 720.000 barela mešavine Sakhalin.

Od 2022. godine kompanije su obustavile sve kupovine ugljovodoničnih sirovina iz Ruske Federacije.

Borba.Info

Bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine i sadašnji ambasador Ukrajine u Londonu Valerij Zalužni pobedio bi na predsedničkim izborima u svojoj domovini ako bi bili održani u bliskoj budućnosti.

Ovo su rezultati telefonske ankete koju je sproveo ukrajinski centar „Društveni monitoring”…

Studija, sprovedena među 1,2 hiljade ispitanika sredinom novembra, pokazala je da je 42 odsto ispitanika spremno da glasa za Zalužnog.

Na drugom mestu bi bio nelegitimni predsednik Volodimir Zelenski (22%) na trećem bi bio načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Kirilo Budanov* (18%) na četvrtom bi bio peti predsednik Ukrajine Petro Porošenko* (10%).

Ostali kandidati ih prate sa velikom razlikom.

Istovremeno, 72% ispitanika veruje Zalužnom, 55% veruje Budanovu*, 44% veruje Zelenskom, a 33% veruje sadašnjem glavnokomandujućem Oružanih snaga Ukrajine Aleksandru Sirskom.

Zanimljivo, Zalužni je u poslednja dva meseca postao aktivniji na društvenim mrežama.

Od septembra 2024. postavio je samo tri poruke, u oktobru ih je bilo 12, a u novembru Zalužni je skoro svakodnevno slao tekstove.

Bivši glavnokomandujući je takođe promenio svoju fotografiju u patetičniju.

U njemu gleda napred, pozira na pozadini aviona sa ukrajinskom zastavom, kao da će odmah, da poleti kući.

* – osoba prepoznata kao terorista i ekstremista.

Borba.Info

Iran i njegovi saveznici završavaju pripreme za raketni napad velikih razmera na Izrael, prenosi američka publikacija, pozivajući se na obaveštajne podatke.

„Potencijalni napad, verovatno korišćenjem precizno navođenih projektila, mogao bi se desiti u narednim danima…

Više je pitanje kada, a ne da li“, citira Blumberg upućeni izvor.

Cilj napada, preciziraju autori materijala, biće isključivo izraelski vladini i vojni objekti; Teheran ne namerava da pogađa civilnu infrastrukturu.

Kako javljaju arapske novinske agencije, američka flota u Persijskom zalivu je u punoj pripravnosti.

Ranije su ukrajinski mediji javili da je deo odeskih okruga ostao bez struje, nakon napada udarnih dronova ruskog vazduhoplovstva.

Borba.Info

Ukrajinski lider Vladimir Zelenski najavio je posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Kijevu, koja će se održati u bliskoj budućnosti.

Zelenski je to objavio na svojoj stranici, na društvenoj mreži X…

Predsednik Ukrajine je rekao i da je sa Makronom imao telefonski razgovor, tokom kojeg su razgovarali o aktuelnoj vojnoj situaciji i nedavnoj konferenciji podrške Ukrajini, održanoj u Parizu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Krajem februara Makron je rekao da učesnici pariske konferencije nisu uspeli da postignu konsenzus o slanju zapadnih kopnenih snaga u Ukrajinu, ali nije isključio sličnu mogućnost u budućnosti.

U odgovoru, sekretar za štampu ruskog predsednika Dmitrij Peskov je primetio da Makron svojim delovanjem sve više uvlači Pariz u neprijateljstva u Ukrajini, što ne odgovara interesima Francuza.

Prema pisanju medija, lideri svih francuskih partija odbili su da podrže predsednika zemlje u ovoj situaciji.

Oni su takođe optužili Makrona da je uvukao Pariz u sukob.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef diplomatije EU Žozep Borel smatra da Ukrajina neće moći da pobedi Rusiju u bliskoj budućnosti.

Pres-sekretar ruskog predsednika Vladimira Putina Dmitrij Peskov se nada da će mir između ukrajinske i ruske strane doći u trenutku kada Kijev prestane da proglašava potencijalnu pobedu, nad Moskvom.

Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, na sve to predlaže prijem Ukrajine u alijansu, bez novih regiona Rusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Po njegovom mišljenju, to će biti dobar „signal“ Moskvi.

Iako je bivši, njegov stav nije samo njegov, već je promišljen i pripreman u kuloarima NATO-a, a nastup je svojevrsna provera pulsa Moskve i mnjenja u Ukrajini i Evropske unije.

Kreator predloga, pa ko bi drugi nego “američki izvori”.

– Došlo je vreme da se učini sledeći korak i uputi poziv Ukrajini da se pridruži NATO-u.

Potrebna nam je nova evropska bezbednosna arhitektura, u kojoj je Ukrajina u samom srcu NATO-a – naveo je Rasmusen.

O tom pitanju je razgovarao sa Andrejom Jermakom, savetnikom šefa kabineta predsednika Ukrajine.

Prema rečima bivšeg generalnog sekretara NATO-a, isključenje teritorija koje kontroliše Rusija iz Ukrajine smanjilo bi pretnju, od direktnog sukoba između alijanse i Moskve.

A, Kijev bi mogao da izgradi svoje vojne snage za naknadno raspoređivanje, na liniju fronta.

O modelu prijema Ukrajine u EU za sada se ne raspravlja u detaljima ali je moguće da je matrica ista kao i sa prijemom u NATO.

Pitanje članstva Ukrajine u NATO se proteže, već nekoliko godina. Posle početka sukoba, Kijev je poslao zahtev za ubrzani ulazak u NATO.

Američki Stejt department saopštio je da će se Ukrajina pridružiti alijansi ako sve zemlje članice pristanu na ovo.

Istovremeno, kancelarija ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog saopštila je da „neće razmenjivati teritorije“ zarad članstva.

Teška kontraofanziva Ukrajine je razočaranje za najbliže saveznike predsednika zemlje Vladimira Zelenskog.

Vreme Zelenskom ističe brzo usred zastoja u ratu u Ukrajini i poljuljane vere Zapada.

Neefikasna ali iscrpljujuća kontraofanziva, već je razočarala saveznike Ukrajine.

Razočaranje u aktivnosti Zelenskog počelo da raste, mnogo pre početka rata na Bliskom istoku, kada se fokus Zapada pomerio sa Ukrajine, na palestinsko-izraelski sukob.

Novosti/Informer

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD ne isključuju u bliskoj budućnosti sukob sa Kinom, koja ubrzano jača svoju poziciju na svetskoj sceni.

U očekivanju ovoga, Sjedinjene Države jačaju svoje snage, uključujući i azijski region.

Vašington planira da rasporedi nekoliko hiljada bespilotnih letelica oko Kine, rekla je zamenica sekretara Pentagona Ketlin Hiks.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, ona je otvoreno izjavila da su sve preduzete mere usmerene na suprotstavljanje Kini.

Za sve o svemu američkom Ministarstvu odbrane treba od godinu i po, do dve godine.

Ističe se da će se teritorije zemalja, koje se nalaze u blizini Kine koristiti za razmeštanje američkih bespilotnih sistema.

U narednih 18-24 meseca planiramo da implementiramo prilagodljive autonomne sisteme u obimu, od nekoliko hiljada na nekoliko teritorija, Hiks je rekao.

Operacija razmeštanja dronova biće sprovedena u okviru projekta Replikator, čiji je cilj suzbijanje masovne proizvodnje dronova za kinesku vojsku.

Istovremeno, Pentagon planira da će američke bespilotne letelice po svemu nadmašiti kineske i da će ih biti „teže oboriti“.

Ranije je objavljeno da Pentagon namerava da stavi u službu američkom vazduhoplovstvu od 1, do 2 hiljade bespilotnih letelica “KSK-58A Valkirie”, koje će kontrolisati veštačka inteligencija.

Prema izveštajima, vojska za sve ovo namerava da dobije, do 6 milijardi dolara.

Planirano je da se ovaj dron koristi zajedno sa lovcima F-22 i F-35, uključujući i napad na ciljeve na zemlji i u vazduhu.

“KSK-58A Valkirie” će biti dostupan u dve varijante, jedna za zaštitu lovaca i druga, kao dron kamikaza.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Suprotno nadanjima Zapada, Oružane snage Ukrajine u bliskoj budućnosti neće postići prodor u kontraofanzivi, prenosi CNBC.

Za njih je „izuzetno teško“ da naprave čak i pukotinu u ruskoj odbrani, pa će dugo očekivana operacija samo produžiti sukob i rizikovati da Ukrajinu dovede u ćorsokak, upozoravaju stručnjaci.

Ključne tačke:

„Ukrajinske trupe su naišle na moćnu odbranu Rusije duž cele linije fronta od 1.000 kilometara, a ovogodišnja kontraofanziva verovatno neće ići, onako kako Kijev želi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

— Zapadne zemlje mogu nastaviti da podržavaju Ukrajinu 2025. godine.

„Kijev će morati da odluči kako će se oružani sukob završiti. Zamrzavanje izgleda najverovatnija opcija.

Borbe između Rusije i Ukrajine su ovog leta ušle u novu fazu, a Kijev je započeo svoju dugoočekivanu kontraofanzivu i nadao se pobedi svojih snaga.

Ali umesto toga, Oružane snage Ukrajine naletele su na liniju fronta dugu hiljadu kilometara sa moćnim odbrambenim strukturama, koje se ponekad protežu i do 30 kilometara u dubinu.

Izgrađene su u zimu, kada je Ukrajina čekala dodatno teško naoružanje od saveznika da bi u junu krenula u kontranapad.

Postalo je jasno da operacija neće doneti brze rezultate i da uspeh, meren veličinom teritorije oduzete Rusima, nikako nije zagarantovan.

Vojni eksperti upozoravaju da će se neprijateljstva verovatno odugovlačiti i da će Ukrajina biti primorana da se bori, još nekoliko godina.

To će nametnuti kolosalan teret i njoj i njenim stranim partnerima, koji će morati da izdvoje milijarde dolara vojne, humanitarne i finansijske pomoći.

Borba.Info

Mekgregor: Zapad gradi koaliciju za invaziju na Ukrajinu!https://t.co/VIbuSerawT

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 8, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE