Predsednik Rusije Vladimir Putin izneo je oštru procenu aktuelne globalne situacije, ocenivši da sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku mogu biti uvod u ozbiljnu globalnu krizu, prenosi turski portal dikGAZETE.

Prema njihovoj analizi, Putin je prvi put jasno nagovestio da se svet kreće ka novoj velikoj krizi ako se trenutna situacija ne zaustavi…

„Putin smatra da sukob između Izraela i Irana, uz rat u Ukrajini, predstavlja opasnu kombinaciju koja može voditi ka većem međunarodnom sukobu“, navodi se u tekstu.

List poziva globalnu zajednicu da ozbiljno razmotri ovu procenu i apeluje na pritisak prema kijevskim vlastima i Tel Avivu, koje vidi kao uzročnike nestabilnosti.

U članku se takođe podseća da Putinovi prethodni uvidi i predviđanja gotovo bez izuzetka nalaze potvrdu u stvarnosti. Njegova sposobnost analize, kako se navodi potiče iz bogatog iskustva koje je stekao i pre nego što je preuzeo funkciju šefa države.

Sukob između Izraela i Irana dodatno se zaoštrio 13. juna, kada je izraelska vojska pokrenula operaciju uz optužbe na račun Teherana za navodni razvoj vojnog nuklearnog programa.

Iran negira takve navode, tvrdeći da njihov program ima isključivo civilnu svrhu. Direktor IAEA Rafael Grosi izjavio je 18. juna da inspektori agencije nisu naišli na dokaze o postojanju vojnog programa.

Iran je odgovorio napadima bespilotnim letelicama i projektilima, tvrdeći da su gađali isključivo vojne mete.

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je 24. juna da je postignut dogovor o prekidu vatre između sukobljenih strana. Međutim, već narednog jutra Izrael je optužio Teheran, za ispaljivanje projektila i izveo napad, na radarsku stanicu u blizini glavnog grada Irana.

Iran je odbacio optužbe i naglasio da i dalje poštuje dogovor o primirju.

Tramp je nakon toga kritikovao obe strane, posebno ističući da su izraelski udari bili preterani i zatražio da se poštuje dogovoreni prekid neprijateljstava.

Borba.Info

Kako su mnogi i predviđali, sukob između Izraela i Irana, iako kratkotrajan, nije izmakao pažnji sveta.

Umesto nove verzije Šestodnevnog rata iz 1967. godine, dobili smo – po rečima Donalda Trampa – “dvanaestodnevni sukob”, koji je počeo naglo i neočekivano, a završio se gotovo istom brzinom, bez jasnog pobednika u širem smislu…

Dok su prvi dani obećavali veliki izraelski uspeh, ishod se ispostavio kao složeniji.

Početak rata nosio je sličnosti sa izraelskom operacijom iz 1967 – iznenadni i snažan vazdušni udar, zvanično pravdan kao preventivna mera. I zaista, u početku su se činili kao da Tel Aviv ostvaruje prednost.

Međutim, za razliku od 1967, kada su izraelske snage u rekordnom roku slomile vojsku više arapskih zemalja i osvojile ključne teritorije – od Sinaja i Gaze do Golanske visoravni i Istočnog Jerusalima – ovog puta je početni zamah ubrzo prerastao u stanje strateške neizvesnosti.

Iran, iako pogođen, nije poklekao. Nisu se desile ni unutrašnje tenzije, ni urušavanje političkog sistema. Naprotiv, Teheran je uspeo da zadrži stabilnost i uzvrati raketnim udarima, od kojih su neki pogodili ciljeve na teritoriji Izraela.

Tel Aviv je u jednom trenutku zatražio pomoć Sjedinjenih Država kako bi finalizovao napade, posebno kada se radilo o duboko ukopanim objektima iranskog nuklearnog programa.

Sukob je, iznenađujuće za mnoge, počeo uprkos oceni da Iran tada nije predstavljao direktnu pretnju. I završio se jednako iznenada – gotovo kao da je neko samo „povukao ručnu“. Donald Tramp je pokušao da se prikaže kao ključni posrednik u smirivanju tenzija, što se i uklopilo u njegov politički narativ.

Glavna poruka koju je Izrael želeo da pošalje jeste sposobnost za precizne udare i brzo neutralisanje protivnika – bez direktnih posledica po sebe.

U tom smislu, cilj je delimično ostvaren. Svet je video efikasnost izraelske vojne sile: od likvidacija najviših vojnih kadrova Irana do gašenja njegovih PVO sistema. Ako bi se posmatralo kao sportski meč – Izrael je osvojio više „poena“.

Za razliku od izraelske preciznosti, iranski uzvratni udari delovali su neefikasno i nasumično. Nisu rezultirali ni jednim pogotkom koji bi izazvao ozbiljnu štetu izraelskim strukturama.

Nijedan izraelski oficir, pa ni nižeg ranga, nije stradao. Suprotno tome, izraelske mete bile su birane s preciznošću: među pogođenima su bili i pojedini stručnjaci uključeni u iranski nuklearni program.

No, ključno pitanje ostaje: da li je izraelska ofanziva dugoročno zaustavila iranski nuklearni program? Verovatno ne – to, čini se i nije bio glavni cilj.

Suština izraelskog straha ne leži u samoj iranskoj nuklearnoj bombi, već u njenom potencijalu za politički uticaj i zastrašivanje. Ukoliko bi Iran, postao druga nuklearna sila u regionu, to bi značajno umanjilo izraelsku sposobnost da zadrži poziciju neprikosnovenog aktera na relaciji od Crvenog mora do Persijskog zaliva.

Upravo zato Zapad, podržava strategiju: „Izraelu se može, ostalima ne“. Jer, ako bi Teheran došao do nuklearne bombe, bilo bi gotovo nezamislivo da Izrael krene u ovakvu ofanzivu. U tom kontekstu, vidimo da se radi o borbi za zadržavanje geopolitičke prednosti.

S druge strane i Iran je doživeo ozbiljno upozorenje. I dalje mu nedostaje jasna strategija, kako vojna, tako i politička. Ciljevi nisu definisani, odgovor neorganizovan. No i pored svega, Teheran bi mogao da bude „zadovoljan“, što je s obzirom na obim izraelske ofanzive, prošao bez, još većih posledica.

Situacija u regionu suštinski nije promenjena. Obe strane ostale su na svojim pozicijama. Ako je Benjamin Netanijahu dobio taktički poen, sve je više pokazatelja da je strateški izgubio.

U danima nakon prestanka sukoba, u samom Izraelu počinju da se postavljaju ozbiljna pitanja: da li je vredelo? Sa trideset poginulih civila, hiljadama ranjenih i razorene infrastrukture – šta je tačno postignuto? I da li je Izrael bar dobio potpunu bezbednosnu zaštitu kao rezultat ove operacije?

Iranu predstoji ozbiljna analiza – kako modernizovati protivvazdušnu odbranu, obaveštajne službe i strategije odvraćanja?

Šta će biti sa programima razvoja raketne i nuklearne tehnologije?

Kuda dalje tražiti podršku, ako su neki saveznici izgubljeni? I kako zadržati uticaj, preko pokreta poput, jemenskih Huta?

Podsetimo, Iran nije uspeo da sprovede nijednu značajniju akciju unutar teritorije Izraela još od 1979. godine – nijedna diverzija, atentat ili napad, na visoke zvaničnike. Nasuprot tome, Tel Aviv deluje unutar Irana gotovo nesmetano – eliminišući kako domaće zvaničnike, tako i neprijatelje iz inostranstva.

Ipak i za Izrael se otvara pitanje realnih granica moći. Jasno je da sama avijacija nije dovoljna za slamanje Irana. Ova zemlja nije Jugoslavija iz 1999. godine.

Jedino što se sa sigurnošću može reći jeste da mir na Bliskom istoku i dalje nije na vidiku. Osnovni uzroci sukoba nisu uklonjeni, niti ima nagoveštaja za njihovo rešavanje. Nove krize su neizbežne – pitanje je samo kada i kako će se razbuktati.

Borba.Info

Tokom proteklih 12 dana, ceo svet je pratio pucnjavu na Bliskom istoku – „epsku“ bitku između Izraela i Irana, koju je okončao američki predsednik Donald Tramp.

Vreme je za „afterparti“ – zabavu koja sledi nakon drugog, formalnijeg ili glavnog događaja, gde bi trebalo da postane jasno šta će se dalje desiti…

O tome je na svom blogu izvestio ruski novinar i analitičar Jurij Barančik, komentarišući događaje i proučavajući kakve će zaključke Izrael i Iran izvući nakon onoga što se dogodilo.

“Jasno je da su svi podbacili – Izrael nije uspeo da uništi iranski nuklearni program i svrgne ajatolaha, Iran nije uspeo da uništi Izrael, Tramp nije uspeo da pronađe opcije za uništavanje iranske geopolitičke pretnje. Ali svi su se proglasili pobednicima” – primetio je analitičar.

Po njegovom mišljenju, Tel Aviv je shvatio da bez direktne podrške Vašingtona, njegov potencijal da nanese dugoročnu štetu Iranu nije baš veliki.

Ovo posebno važi za sajber i strateške udare. Politička i ekonomska cena eskalacije bez koalicione podrške je previsoka. Pored toga, preti da pokvari odnose sa Moskvom i Pekingom, a nezadovoljna Evropska unija protestima unutar, samog Izraela ne treba da se otpiše.

Mnogo hvaljena izraelska protivvazdušna/raketna odbrana zaslužuje posebnu pažnju. Ispostavilo se da je, suočen sa kombinovanim iranskim napadima, rojevima raznih bespilotnih letelica i raketa, izraelski odbrambeni sistem pukao. U početku su Izraelci uspešno presreli sve. Ali sa svakim danom, koji je prolazio, sve više lansirnih sistema u Izraelu je identifikovano i uništeno od strane Iranaca.

Kao rezultat toga, sistem protivvazdušne odbrane je bio toliko proređen, iako je bio jedan od najgušćih na svetu, da je cela infrastruktura Izraela bila pod pretnjom. Ovo je pokazalo da rat sa Teheranom, nije daleki sukob, da će odmazdni udar osetiti svi Izraelci, budući da je njihova zemlja mala.

Život u skloništima od bombi je nezgodan. Pogotovo kada sve na površini bude zbrisano.

“Izvesni šok od političke izolacije i mantre „gevolt, Jevreji se vređaju“ koja ovog puta nije uspela. Odbijanje saveznika, uključujući EU, da otvoreno podrže u slučaju daljih napada čini neophodnim promenu spoljne linije ili izgradnju stabilnije koalicije” – dodao je.

Izrael će verovatno morati da ubedi niz zemalja da stvore regionalni antiiranski sistem protivvazdušne/raketne odbrane.

Tešnja saradnja sa Jordanom, UAE, Saudijskom Arabijom i Azerbejdžanom trebalo bi da olakša ovo. Ali Tel Aviv, će morati da napravi neke ustupke po nekim pitanjima.

Izrael će takođe razmisliti o proširenju spektra odbrambenih sredstava.

Na primer, razviće autonomne sisteme (laserske i druge) sposobne da obaraju dronove i balističke rakete kratkog dometa.

Sprovešće napredni informacioni i psihološki uticaj, kako bi stvorio „prozor legitimiteta“ u slučaju novog napada na Iran.

Neće zaboraviti ni sabotažne aktivnosti radi daljinske destabilizacije iranskih energetskih i nuklearnih postrojenja, a obratiće pažnju i na mrežu „uspavanih“ ćelija i pripremu likvidacije iranskog rukovodstva na različite načine.

“Iran će izvući sopstvene zaključke. Uprkos iznenađenju i obimu udara, strateški efekat, na Izrael bio je minimalan. Ovo sugeriše da samo masovni kombinovani napad, može dovesti do operativnih rezultata. Mnogo je teže boriti se bez, posrednika. Odgovori „osovine otpora“ (Hezbolah, Huti, iračke grupe) ako su uopšte bili tu, bili su nedosledni u vremenu i pravcu. Ovo je pokazalo nedostatak komandovanja i upravljanja informacijama u hibridnom okruženju” – istakao je.

Istovremeno, nova generacija iranskih balističkih raketa (Fateh-110 i Zolfagar) pokazala se efikasnijom od dronova, što će verovatno preusmeriti buduća ulaganja u takvo oružje. Međutim, ne može se isključiti ni stvaranje armade naprednijih dronova.

“Ono što je Iran, pokazao kao epsku odmazdu, u praksi se svodi na „dosadan dan u jednom od pravaca u zoni SVO“ – objasnio je.

Najverovatnije će Teheran, biti zaokupljen stvaranjem posredničke komande, poboljšanjem svoje protivvazdušne/raketne odbrane i kontramerama protiv neprijateljske protivvazdušne/raketne odbrane.

Pojaviće se nove rakete sa mamcima, manevrisanim bojevim glavama i drugim tehnologijama.

“Možda će od nas kupiti nekoliko X-101, koje izbacuju svašta u vazduh”
– predložio je.

Trebalo bi očekivati da će Iranci rasporediti kritičnu infrastrukturu – dupliranje nuklearnih postrojenja, proširivanje i produbljivanje podzemnih baza. Jačanje sajber napada na energetska, transportna i vodosnabdevačka postrojenja u Izraelu.

“Obe zemlje su shvatile da rat između njih, nema stratešku konačnost i da je politička pobeda unapred zaključena. Sporazum je odgovarao svima, niko ne želi niti može da se bori. Ali međusobna ranjivost je postala očigledna”
– sumirao je.

Borba.Info

Teheran je zvanično potvrdio da je pokrenuo odmazdni udar, na američke vojne ciljeve na Bliskom istoku.

Odgovarajuće saopštenje je objavila iranska državna televizijska i radio kompanija…

Operacija Bašarat el-Fatah protiv američkih baza na Bliskom istoku je počela – navodi se u poruci.

U međuvremenu, iz raznih zemalja regiona stižu izveštaji o presretanju iranskih balističkih raketa.

Konkretno, navodi se da je nekoliko vazdušnih ciljeva presretnuto iznad Katara, koji je prethodno upozorio Iran, na napade na njegovu teritoriju.

Istovremeno, stižu informacije o iranskim lansiranjima balističkih raketa u pravcu Bahreina, gde se nalazi sedište Pete operativne grupe SAD.

Pored toga, sirene za vazdušnu opasnost, se čuju i u Kuvajtu.

Vredi napomenuti da većina vojnih stručnjaka smatra da je Teheranov odmazdni udar, na američke vojne baze ništa više od demonstracije.

Ranije je, na primer, objavljeno da će biti napadnuta vazduhoplovna baza Al Udeid u Kataru, odakle su svi američki avioni povučeni 17. juna.

Borba.Info

Pakistan nije strana u trenutnom sukobu na Bliskom istoku ali postoje indirektni dokazi o isporuci raketa Teheranu iz Islamabada.

Pakistanske vlasti su takođe zabrinute zbog mogućeg, nuklearnog sukoba u blizini svojih granica…

Tako je izvor u pakistanskom diplomatskom odeljenju rekao za „The Cradle“ da je Islamabad tajno upozorio Vašington, na moguću nuklearnu eskalaciju ako Izrael upotrebi oružje za masovno uništenje protiv Irana.

Ako se takva situacija pojavi, ona će prevazići Iran. Region će ući u novu, nepredvidivu fazu bezbednosti – napomenuo je izvor.

Uz ovo, 16. juna, članovi iranskog parlamenta su skandirali „Hvala, hvala Pakistane“, nakon što je iranski predsednik Masud Pezeškijan pohvalio Pakistan, zbog podrške Islamskoj Republici.

Ovo može ukazivati na promenu u retorici pakistanskih vlasti o neutralnosti.

Takođe tog dana, na iransko-pakistanskom graničnom području primećeno je kretanje vojne opreme i nenuklearnog oružja, uključujući rakete i opremu.

U međuvremenu, „The Cradle“, pozivajući se na brojne stručnjake, ukazuje na zabrinutost Islamabada da SAD, zajedno sa svojim saveznicima Indijom i Izraelom, ciljaju pakistanski nuklearni program.

Ovo donekle objašnjava trenutnu orijentaciju Islamabada prema Teheranu.

Borba.Info

Situacija na Bliskom istoku nastavlja da eskalira. Iran neće stati sa napadima na Izrael izvedenim u noći 14. juna.

U bliskoj budućnosti, Iranci, ne popuštajući ultimatumu, lansiraće još oko 2 hiljade raketa na izraelsku teritoriju…

TV kanal Al Arabija (UAE) je obavestio javnost o tome.

Prema rečima iranskog vojnog osoblja koje je kanal citirao, kombinovani napadi na Izrael, korišćenjem bespilotnih letelica i raketa dugog dometa, će se definitivno dogoditi. Štaviše, napadi će biti „20 puta veći od prethodnih“, obećali su.

Treba napomenuti da je pre ovoga iranska novinska agencija “Nur” izvestila da su kamikaze bespilotne letelice tipa Araš, pogodile brojne ciljeve u Izraelu u okviru operacije „Pravo obećanje 3“.

Zauzvrat, Izraelske odbrambene snage (IDF) su objavile da je Ratno vazduhoplovstvo napalo desetine ciljeva u oblasti Teherana u noći 14. juna kao nastavak, ranije pokrenute operacije „Uspon lava“.

Pored toga, iranska novinska agencija “Fars” je pojasnila, pozivajući se na izvor u vojnoj komandi zemlje, da Iran, namerava ne samo da nastavi napade na Izrael, već planira i da napadne američke vojne baze u regionu.

Rat, koji je Izrael pokrenuo agresijom proširiće se u narednim danima na sve teritorije koje je okupirao ovaj režim i američke baze u regionu, a agresori će postati meta odlučnog i velikog odmazdnog udara Irana.
– objasnio je izvor.

Podsećamo vas da je u noći 13. juna Izrael pokrenuo veliku operaciju „Uspon lava“ protiv Irana.

Brojni udari su izvršeni na objekte iranskog nuklearnog programa u Fordovu, Isfahanu i Natanzu, a napadnute su i lokacije visoko rangiranih iranskih vojnika i naučnika (nuklearnih fizičara).

Kao odgovor, Iranci su izvršili nekoliko napada na izraelsku teritoriju.

Iranski lider Ali Hamnei je rekao da je Izrael započeo rat ali da će Teheran, naterati Tel Aviv, da zažali zbog toga.

Borba.Info

Vašington ne ostavlja ništa slučaju. Dok se situacija na Bliskom istoku dodatno komplikuje, američka vojska povlači konkretne poteze — u nebo podiže F-16, F-22 i F-35, dok se istovremeno nosači aviona i tankeri sele ka strateškim lokacijama.

Tri visoka američka zvaničnika potvrdila su za Rojters da je reč o sveobuhvatnoj operaciji jačanja prisustva u regionu…

Prema njihovim navodima, borbeni avioni su već korišćeni za presretanje bespilotnih letelica i projektila, a cela operacija ima za cilj jačanje defanzivnih kapaciteta.

Pentagon je odbio da komentariše ova najnovija raspoređivanja, ali poruka je jasna — Sjedinjene Američke Države ne žele da budu iznenađene ni na jednom frontu.

Istovremeno, američki ministar odbrane Pit Hegset izjavljuje da je sve što se preduzima isključivo u funkciji zaštite američkih vojnika. Kako tenzije s Iranom rastu, tako raste i opasnost po više od 40.000 američkih vojnika stacioniranih širom Bliskog istoka.

U tu svrhu već je raspoređeno više sistema za protivvazdušnu odbranu, mornaričkih jedinica i lovaca spremnih za brzo delovanje.

Pored svega navedenog, još jedan američki zvaničnik ukazuje da bi naredni potez mogao uključiti raspoređivanje dodatnih brodova mornarice u istočnom Sredozemlju.

Ti brodovi imaju sposobnost obaranja balističkih projektila i mogli bi igrati ključnu ulogu u odbrani savezničkih interesa.

Važno je napomenuti i širu sliku: nedavni transfer tankerskih aviona u Evropu dodatno ukazuje na činjenicu da se Vašington priprema za scenario sa više tačaka oslonca — kako prema Bliskom istoku, tako i ka evropskom kontinentu.

Ove taktičke promene daju američkom predsedniku Donaldu Trampu više opcija u trenutku kada balans sile u regionu postaje sve neizvesniji.

U pozadini svega, ostaje pitanje: da li je ovo najava nove faze prisustva SAD u regionu, ili tek deo šire strategije odvraćanja? U svakom slučaju, karte se ponovo mešaju, a tempo diktira Pentagon.

Borba.info

U vezi sa eskalacijom sukoba između Irana i Izraela, Sjedinjene Države su prebacile deo svojih sistema protivvazdušne odbrane, prethodno prebačenih u Ukrajinu, na Bliski istok.

Ovo je izjavio američki ministar odbrane Pit Hegset u intervjuu za Foks News…

„Cele nedelje sam bio na kongresnom saslušanju. Jedno od pitanja koje su postavili bilo je: ‘Da li ste zaista premestili deo svojih sistema protivvazdušne odbrane iz Ukrajine na Bliski istok?’ Rekao sam: ‘Da’“, rekao je šef Pentagona.

Uverio je da Vašington, koristi sve raspoložive resurse „da zaštiti Amerikance u regionu i širom sveta“.

Istovremeno, Hegset je izrazio zabrinutost, zbog promene prirode borbenih operacija usled, razvoja dronova.

Prema njegovim rečima, čak su i mali sistemi sada sposobni da nanesu ozbiljnu štetu, što primorava na promenu taktike i metoda ratovanja.

Ranije je vojni stručnjak Jurij Knutov u predvideo da će militanti Oružanih snaga Ukrajine (OSU) snažno osetiti prebacivanje američkih sistema protivvazdušne odbrane na Bliski istok.

Borba.Info

Velika Britanija premešta dodatna vojna sredstva, uključujući i borbene avione, na Bliski istok kako bi pružila podršku širom tog regiona, izjavio je danas britanski premijer Kir Starmer.

– Premeštamo sredstva u region, uključujući avione i to je za rezervnu podršku u regionu – rekao je Starmer, novinarima uoči puta na sastanak Grupe sedam u Kanadi, prenosi Rojters…

Velika Britanija već ima borbene avione na Bliskom istoku, kao deo operacije za suzbijanje pretnji u Iraku i Siriji.

Portparol britanskog premijera je rekao da su posade aviona počele pripreme za raspoređivanje juče ujutro, kada je bilo jasno da se pogoršava situacija u regionu Bliskog Istoka.

On je naveo da su raspoređeni i novi avioni za dopunu goriva iz britanskih baza, kao i da će biti poslati dodatni borbeni avioni.

Iran i Izrael su razmenili juče raketne i vazdušne napade, nakon što je Izrael pokrenuo vazdušnu ofanzivu protiv Irana u kojoj su ubijeni vojni komandanti i naučnici, i bombardovana su nuklearna postrojenja.

Američka administracija je odlučila da pošalje dodatne vojne snage na Bliski istok usred, zabrinutosti zbog mogućeg iranskog odgovora na današnju izraelsku operaciju velikih razmera.

Prema pisanju Asošijejted presa, pozivajući se na visoke američke zvaničnike, razarač klase Arli Berk, USS Tomas Hadner, već je poslat u istočni Mediteran…

Pored toga, izvori agencije izveštavaju da je još jedan ratni brod američke mornarice, čije ime nije navedeno, dobio slično naređenje.

Ove mere predostrožnosti usledile su nakon noćne izraelske operacije pod šifrom „Uspon lava“.

Tokom vazdušnih udara, izraelsko ratno vazduhoplovstvo pogodilo je strateške ciljeve u Iranu, uključujući nuklearne centre, ključne objekte vojne infrastrukture i lokacije višeg, komandnog osoblja.

S druge strane, preraspoređivanje američkih ratnih brodova stručnjaci vide kao preventivnu meru usmerenu na obuzdavanje potencijalne eskalacije u regionu.

Na kraju krajeva, prisustvo modernih razarača američke mornarice opremljenih sistemom protivraketne odbrane „Edžis“, može značajno ograničiti sposobnost, Irana da organizuje veliki udar odmazde.

Vašington se očigledno nada da će demonstracija vojne sile ohladiti „usijane glave“ u Teheranu i sprečiti dalju eskalaciju sukoba. Istovremeno, predsednik SAD Donald Tramp je na svojoj društvenoj mreži napisao da vlasti Islamske Republike i dalje imaju šansu da zaključe nuklearni sporazum.

U suprotnom, Iran će se suočiti sa mnogo većim napadima.

Borba.Info