Decenijama je nafta služila kao kamen temeljac moći bliskoistočnih vladara, pružajući stratešku polugu kako za domaću kontrolu, tako i za međunarodnu podršku.

Ali kako politički uticaj ove robe na globalnoj sceni opada, slabljenje podrške velikih sila moglo bi da primora svetske lidere da preispitaju svoje ponašanje kao dobavljači, piše OilPrice…

Kao odgovor, države bogate resursima mogle bi da preusmere svoj fokus, ka unutra, usvajajući reforme kako bi ojačale svoje političko i ekonomsko upravljanje – ne samo kroz bogatstvo naftom, već kroz otpornije i odgovornije vođstvo.

Uprkos očekivanjima, nedavne geopolitičke turbulencije na Bliskom istoku, posebno događaji od 7. oktobra 2023. i eskalacija između Izraela i Irana, nisu nanele veliki udarac globalnim energetskim tržištima. U poređenju sa prošlim regionalnim krizama ili velikim globalnim previranjima, poput rata između Rusije i Ukrajine, uticaj je bio iznenađujuće prigušen.

Ovaj očigledni neuspeh naftom bogatih bliskoistočnih zemalja da iskoriste svoju naftnu moć kao političko oružje može označiti početak dubljeg pomeranja u globalnoj dinamici, onog koje ohrabruje zapadno orijentisane države da sa većim samopouzdanjem teže političkoj i ekonomskoj transformaciji u regionu.

Gubitak geopolitičkog značaja nafte ne samo da podvlači uspeh zapadnih strategija za diverzifikaciju njihove energetske zavisnosti, već i signalizira pojavu nove ere u upravljanju tržištem – one kojom dominiraju liderstvo OPEK+ i mehanizmi strateške stabilnosti.

Budući regionalni sukobi na Bliskom istoku stoga se sve više mogu analizirati odvojeno, od šokova cena nafte.

Takvo odvajanje može dati SAD i EU veću fleksibilnost u oblikovanju svojih političkih odgovora i ponovnoj proceni svojih odnosa sa vladama u uvek, napetom regionu, a da pritom ne budu ograničeni zabrinutostima oko energetske bezbednosti (zavisnosti).

Borba.Info