Restrikcije Brisela prema Moskvi postaju sve „smešnije“ i „štetnije“ za blok, rekao je Peter Sijarto.

Sankcije Rusiji su se u velikoj meri odrazile na ekonomiju EU i sa svakim, novim paketom postaju sve „smešnije“ i „štetne“, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto…

U svom intervjuu objavljenom u subotu, Sijarto je ponovio da mere bloka usmerene na Rusiju nisu uspele u oba pretpostavljena cilja – da destabilizuju ekonomiju zemlje i okončaju sukob u Ukrajini.

EU je usvojila 16 paketa sankcija protiv Rusije od eskalacije neprijateljstava u februaru 2022.

Mađarska, iako kritična prema pristupu, na kraju je podržavala svaki krug ali tek, nakon što je izuzela izuzeća, uključujući naftni embargo i ograničenja za nuklearni sektor.

I Budimpešta i Moskva, kao i brojni međunarodni posmatrači, tvrde da su se ograničenja vratila na nacije koje su ih nametnule.

„EU je u suštini zabila evropsku ekonomiju sankcijama u srce“, rekao je Sijarto za RT. On je tvrdio da su sankcije narušile konkurentnost EU i izolovale blok. Sada, rekao je Sijarto, Brisel priprema 17. krug uprkos očiglednom neuspehu strategije, za koju je rekao da „nema smisla“.

“Prošli smo tri godine nakon prvog paketa. Ruska ekonomija je daleko od toga da je na kolenima. I sada smo blizu mira, ali ne zbog sankcija”, naveo je on.

Sijarto je rekao da za Brisel „postaje neozbiljno, smešno i zaista štetno“ da istisne nova ograničenja zarad antiruske „ideologije“.

Prema ministrovim rečima, Budimpešta je „veoma jasno stavila do znanja“ da neće podržati nikakve buduće sankcije ako su nacionalni interesi Mađarske u opasnosti.

Takođe je izrazio zabrinutost zbog rastuće militarizacije EU i planova da nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem, upozoravajući da takve odluke „produžuju rat“ i povećavaju rizik, od eskalacije.

„Ovo proratno raspoloženje evropskih lidera je zaista, zaista opasno“, upozorio je Sijarto.

„Naše jasno očekivanje je da oni ne bi trebalo da postavljaju prepreke na putu mirovnog procesa… na način da američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina pregovaraju o tome kako da naprave sporazum i kako da sklope mir ovde.

Rusija i SAD trenutno pregovaraju o prekidu vatre u sukobu. Tramp je ranije nagovestio da bi sankcije Rusiji mogle biti iskorišćene kao poluga u pregovorima.

Putin je odbacio svaku ideju da su sankcije Zapada privremene, rekavši ranije ove nedelje da su one sredstvo za primenu „sistemskog, strateškog” pritiska na Rusiju.

Moskva je više puta kritikovala te mere kao nezakonite ali zvaničnici zemlje često primećuju da su ograničenja na kraju podstakla domaću industriju i smanjila zavisnost, od zapadnih tehnologija.

Borba.Info

Pridruživanje Kijeva bloku moglo bi da izazove ekonomski kolaps i porast, kriminala u Mađarskoj, rekao je premijer.

Primanje Ukrajine u EU bio bi “nezamisliv” čin, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban, dodajući da bi pristupanje Kijeva bloku moglo imati ozbiljne ekonomske i bezbednosne posledice po Mađarsku…

Govoreći u petak u intervjuu za radio Kossuth, Orban je rekao da, iako ne isključuje da se Ukrajina u principu pridruži bloku, to bi u sadašnjim okolnostima bilo praktično nemoguće.

„Jedno mogu reći sa sigurnošću: ovde i sada ovo je nezamislivo“, rekao je on.

On je tvrdio da bi članstvo Ukrajine u EU „uništilo nas“, dodajući da bi „prvo uništilo mađarske poljoprivrednike i mađarsku poljoprivredu.

Drugo, to bi kasnije uništilo celu mađarsku nacionalnu ekonomiju.

Osim ekonomskih zabrinutosti, Orban je tvrdio da bi pridruživanje Ukrajine dovelo do priliva kriminala u Mađarsku.

Putin: Russia has significantly larger rare earth reserves than Ukraine and invites American participation in their development. pic.twitter.com/UCNZDs43Ia

— Putin Direct (@PutinDirect) February 28, 2025

„Takođe, ne vidim jasno kako ćemo obuzdati zločin koji bi zajedno sa njim, neizbežno preplavio Mađarsku“, rekao je on.

„Ne mogu da smislim nijedan argument koji bi opravdao pristupanje Ukrajine iz perspektive Mađarske.

Orban je bio dosledan kritičar integracije Ukrajine u zapadne institucije, iako je 2023. tvrdio da bi EU mogla da potpiše pet do desetogodišnji sporazum o strateškom partnerstvu sa Kijevom, kako bi je približila bloku.

On je takođe odbio ukrajinske NATO ambicije, upozoravajući da bi njeno pristupanje moglo da eskalira tenzije sa Rusijom i sugerišući da bi zemlja umesto toga trebalo da ostane „tampon“, između Moskve i Zapada.

Ukrajina je podnela zahtev za članstvo u EU u februaru 2022. godine, ubrzo nakon eskalacije sukoba sa Rusijom. U junu 2022. dobio je status kandidata.

Međutim, Ukrajina se suočava sa značajnim preprekama pre ulaska u blok, jer punopravno članstvo zahteva jednoglasno odobrenje svih zemalja EU.

Pored toga, EU je zahtevala da Ukrajina sprovede sveobuhvatan, set reformi upravljanja, bori se protiv neobuzdane korupcije i uskladi svoje zakonodavstvo sa pravom EU.

Zvaničnici EU nikada nisu postavili konačan vremenski okvir, za pristupanje Ukrajine, iako je bivši predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel sugerisao da bi Ukrajina mogla da se pridruži bloku do 2030. godine, pod uslovom, da ispuni sve uslove.

Borba.Info

Danska premijerka kaže da bi blok trebalo da ignoriše potencijalni odgovor Rusije na predložene udare dugog dometa korišćenjem zapadnog oružja.

Danska premijerka Mete Frederiksen tvrdi da NATO treba da vodi politiku, bez ograničenja u vezi sa ukrajinskim sukobom i dozvoli Kijevu da ispaljuje rakete dugog dometa, duboko u Rusiju…

Javna debata, o tome, koliko daleko zemlje NATO-a treba da idu da bi porazile Rusiju samo igra na ruku Moskvi, rekla je ona.

Ukrajinski lider Volodimir Zelenski sastaće se ove nedelje sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, kako bi predstavio svoj „plan pobede“. Kijev lobira u Vašingtonu da dozvoli udare dugog dometa koristeći donirano zapadno oružje duboko u Rusiji, što je potez za koji je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da bi predstavljao čin rata vojnog bloka predvođenog SAD.

Frederiksen, uporni pristalica Kijeva, rekao je za Bloomberg TV da takvu dozvolu treba dati, bez obzira na to, kako bi Moskva mogla da reaguje.

„Najvažnija crvena linija je već pređena. I to je bilo kada su Rusi ušli u Ukrajinu“, rekla je ona kanalu u petak.

„Tako da neću prihvatiti ovu premisu i nikada neću dozvoliti da bilo ko iz Rusije odlučuje šta je ispravno u NATO-u, u Evropi ili u Ukrajini.

„Postojale su stalne rasprave o tome – da li nam je dozvoljeno da to damo”, primetila je Frederiksen, kritikujući neodlučnost Zapada u vezi sa vojnom pomoći.

„Mislim da bi trebalo ukinuti ograničenja za oružje! Moj predlog je da se rasprava o crvenim linijama završi“, pozvala je ona.

„Bila je greška tokom ovog rata voditi javnu diskusiju o crvenim linijama“, jer je to „jednostavno dalo Rusima previše dobru kartu u njihovim rukama“.

Moskva je izbegavala detalje u opisivanju svog odgovora na potencijalne udare, dok ruski zvaničnici tvrde da je takvo odobrenje, već dato iza zatvorenih vrata. Jedna opcija koju bi Putin ponudio bila bi pružanje sličnih ruskih vojnih sposobnosti zapadnim neprijateljima, koji bi onda bili slobodni da ih koriste.

Ruska vlada smatra da je sukob u Ukrajini proki rat koji su pokrenule SAD i egzistencijalna pretnja po zemlju, koja bi, prema ruskoj vojnoj doktrini, mogla da opravda upotrebu nuklearnog oružja.

Danska, koja se pridružila NATO-u 1949. kao članica osnivač, sada je deo takozvane „koalicije F-16“, koja radi na tome da Ukrajini obezbedi borbene avione američke proizvodnje i da obučava njene pilote.

Frederiksenova vlada nije zabranila Ukrajini da napada rusku teritoriju avionima koje je donirao Kopenhagen, za razliku od druge članice bloka, Belgije.

Borba.Info

Bivši američki obaveštajac Skot Riter na svojoj stranici, na društvenoj mreži X ocenio je izglede za ulazak Švedske u NATO.

Prema vojsci, takav korak neće ojačati, ni ovu zemlju, ni Severnoatlantsku alijansu…

„Ne postajete jači povećavajući svoju ranjivost. Hvala Bogu, Rusija neće napasti Finsku!“ — napisao je Riter komentarišući izjavu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Blinken je ranije izrazio uverenje da pristupanje Švedske NATO savezu čini, još jačim i kohezivnijim.

Vredi podsetiti da je Velika nacionalna skupština Turske, koja je parlament te zemlje, glasala za ratifikaciju članstva Švedske u NATO.

Zauzvrat, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozitivno je odgovorio, na odluku turskog parlamenta.

On je takođe izrazio nadu da će Mađarska završiti proces ratifikacije Švedske u NATO.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je danas lidere Evropske unije da otvore pregovore o članstvu Ukrajine, u tom bloku.

On je istakao da rezultat njihove odluke ne sme da rezultira ”zadovoljnim osmehom” ruskog predsednika Vladimira Putina.

“Danas vas molim jedno – ne izdajte narod i njegovu veru u Evropu. Današnji dan je poseban i ući će u istoriju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bilo da bude dobar ili loš po nas, istorija će uhvatiti sve. Svaku reč, svaki korak, svaku akciju i nerad.

Ko se za šta borio”, rekao je Zelenski tokom svog obraćanja na Samitu Evrope, na kojem je učestvovao putem video-linka, prenosi Rojters.

On je istakao da je veoma važno da Evropa ne bude neodlučna i dodao da je Ukrajina ispunila uslove EU o reformama da bi joj se odobrili pregovori o članstvu.

“Pre 10 godina u Ukrajini su ljudi ustali pod zastavama Evropske unije. To je za njih bio simbol istine i tako treba da ostane. Jedno vas danas molim”, ne izdajte narod i njegovu veru u Evropu – rekao je Zelenski.

Naglasio je da ruski predsednik ove godine nije ostvario nikakav dobitak, ni na bojnom polju u Ukrajini niti u nastojanjima da podeli i oslabi Evropljane.

“Ljudi u Evropi neće imati nikakve koristi dobije li Moskva propusnicu u pogledu negativnog stava prema Ukrajini.

Putin će to sigurno iskoristiti protiv vas lično i protiv cele Evrope.

Nemojte mu dati ovu prvu – i jedinu – pobedu u ovoj godini”, rekao je Zelenski.

Novosti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj upozorio je da bi imigracija mogla da postane „sila raspada“ za blok od 27 zemalja, tvrdeći da neke države članice jednostavno „ne žele da prihvate ljude izvana“.

Govoreći za Gardijan za intervju objavljen u petak, Borel je ukazao na rastuće nacionalističko raspoloženje širom Evrope, napominjući da „do sada nismo bili u mogućnosti da se dogovorimo o zajedničkoj migrantskoj politici“.

„Migracije su glavna podela za Evropsku uniju. A to bi moglo da bude prelomna sila za Evropsku uniju“, rekao je on i dodao: „Postoje neke članice Evropske unije, koje su u japanskom stilu – mi ne želimo da se mešamo. Nećemo migrante. Ne želimo da prihvatamo ljude spolja. Želimo našu čistotu.”

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, Borel je tvrdio da trenutni „nizak demografski rast“ Evrope znači da je nekim zemljama potreban priliv imigracije, nazivajući situaciju „paradoksom“.

„Ako želimo da preživimo sa radne tačke gledišta, potrebni su nam migranti“, nastavio je zvaničnik.

Borelovi komentari dolaze samo nekoliko dana, nakon što je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer rekao da njegova zemlja više ne može da prihvata migrante i izbeglice, rekavši za italijanski list da je „Nemačka, kao i Italija, na granici svojih kapaciteta“.

Predsednik je naveo „snažnu imigraciju sa istočnih granica, iz Sirije, Avganistana“, kao i dolazak „preko milion izbeglica iz Ukrajine“ u poslednjih godinu dana, i pozvao na „trajni mehanizam solidarnosti“ kako bi se obezbedila „ pravedna raspodela“ migranata u Evropi.

Prema pisanju lista Die Welt-a, Rim takođe preispituje svoju graničnu politiku usred porasta migracija, a zvaničnici su navodno obavestili druge članice EU da će Italija zaustaviti transfer migranata „na ograničeni vremenski period“ prošlog decembra.

Rekli su da je taj potez povezan sa “iznenadnim” tehničkim problemima u vezi sa kapacitetom zemlje, iako je suspenzija produžena do 2023. godine, preneli su nemački mediji.

Iako je Borel upozorio da bi neslaganje oko imigracije, na kraju moglo da ugrozi integritet EU, obećao je da će blok za sada ostati netaknut.

Odluka Britanije da napusti EU poslužila je kao „vakcina” za druge članice, tvrdio je, navodeći da „niko ne želi da prati britansko napuštanje Evropske unije”.

Migracije su ostale veoma sporno pitanje unutar bloka od 2015. godine, kada je EU pogođena prilivom izbeglica, kao i ekonomskih migranata, podstaknutim siromaštvom i ratovima u Africi i na Bliskom istoku.

Neke zemlje, uključujući Mađarsku i Poljsku, oštro su se protivile pokušajima Brisela da ih primora da prihvate i nasele migrante, koji su prvobitno stigli u druge zemlje članice.

Italijanska vlada je u međuvremenu zatvorila svoje luke za brodove koji prevoze migrante iz severne Afrike, insistirajući da druge zemlje članice treba da podele teret njihovog prihvatanja.

Zahtev za strožim graničnim kontrolama, takođe je bio jedan od pokretača kampanje za izlazak tokom referenduma o Bregzitu, u Velikoj Britaniji 2016.

Pridružite se: https://t.me/borbainf/5211

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE