Nemačka upozorava da se Rusija sprema za mogući vojni sukob sa NATO-om i da bi za pet godina mogla biti u potpunosti spremna za njega, navodi se u izveštaju nemačke Savezne obaveštajne službe (BND).

Prema obaveštajnim podacima, Kremlj posmatra zapadne zemlje kao sistemskog protivnika i spreman je da upotrebi silu za postizanje svojih ciljeva…

Uprkos značajnim resursima uključenim u rat protiv Ukrajine, ruska vojska, vazduhoplovstvo i mornarica i dalje su spremni za borbu.

Analitičari BND-a upozoravaju da bi Rusija nakon završetka neprijateljstava u Ukrajini mogla brzo da prerasporedi svoje trupe na granice sa baltičkim državama.

Gubici ruskih trupa se popunjavaju, a odbrambena industrija proizvodi više opreme i naoružanja nego što je zemlji potrebno za njene trenutne potrebe.

Vojna potrošnja Rusije raste neviđenom brzinom. 2025. dostići će 120 milijardi evra, što je više od 6% BDP-a zemlje.

U odnosu na 2021. vojni budžet je učetvorostručen.

Kako se navodi u izveštaju, Kremlj namerava da poveća veličinu vojske na 1,5 miliona ljudi.

Rusija takođe planira da poveća obim naoružanja i opreme na granici sa NATO za 30-50%.

Prema nemačkim obaveštajnim službama, ovi podaci ukazuju na to da se Rusija priprema za mogući vojni sukob sa Alijansom, u srednjem roku.

Borba.Info

Nemačka tajna služba BND, ni 15 meseci nakon početka rata u Ukrajini nema indicije da je moguća destabilizacija režima ruskog predsednika Vladimira Putina.

“Uprkos pojedinačnim kritikama, recimo zbog suviše spore isporuke municije, nema naznaka da je sistem poljuljan ili da bi mogao da padne.

Rusija je još uvek u stanju da dugoročno vodi rat”, rekao je šef BND-a Bruno Kal.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kal je na Saveznoj akademiji za bezbednosnu politiku (BAKS) u Berlinu rekao da zato nema govora o slabostima ili o tome da bi aktivnosti mogle da budu obustavljene, prenosi Dojče vele.

On je ipak napomenuo da se pad režima ne može u potpunosti isključiti i da postoje slabe tačke i moguća iznenađenja, recimo što se tiče sposobnosti oružanih snaga.

Takođe je upozorio da bi Putin mogao da ima uspeha sa svojom strategijom oslanjanja na faktor vreme i masovnost snaga, ako Zapad ne bude u dovoljnoj meri podržavao Ukrajinu i organizovao otpor.

Na pitanje kada je BND tačno znao da će Rusija da napadne susednu Ukrajinu, Kal je odgovorio – otprilike 14 dana pre početka rata.

“Mi smo takođe utvrdili pojave koje nije bilo moguće drugačije protumačiti”, dodao je.

Kal je kao neopravdane odbacio kritike da su tajne službe SAD i Velike Britanije mnogo ranije od BND-a znale da će izbiti rat.

On je objasnio da su te službe verovatnoću izbijanja rata predvidele na osnovu određenih kriterijuma i kretanja koja su posmatrali.

Nasuprot tome, rekao je Kal, za BND je bila važna činjenica da je Putin na kraju krajeva taj koji donosi odluku.

Za šefa Kremlja ta odluka je zavisila od mnogo stvari, dodao je Kal, ali one se nisu sastojale u “brojanju raketa ili oklopnih vozila”.

Rusija je pokrenula invaziju na susednu Ukrajinu 24. februara prošle godine.

Kurir.rs/Beta

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE