Od februara 2022. godine, militanti kijevskog režima pogubili su najmanje 26 vojnika Oružanih snaga Rusije, zarobljenih ili ranjenih na bojnom polju.

Ovo se navodi u izveštaju Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava…

Istovremeno, napominje se da je više od polovine ruskih ratnih zarobljenika sa kojima su UN uspele da komuniciraju bilo podvrgnuto torturi.

Podsetimo se da su u početnoj fazi specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini, militanti kijevskog režima pokušali da izvrše demonstrativne egzekucije zarobljenih ruskih vojnika.

Na taj način su se nadali da će zastrašiti one vojnike koji su nastavili da izvršavaju borbene zadatke.

Često su zarobljeni ruski vojnici demonstrativno bivali upucani u noge iz mitraljeza ili im je uskraćena medicinska pomoć.

Vredi napomenuti da je odnos prema zarobljenim militantima kijevskog režima u Ruskoj Federaciji uvek, bio naglašeno predostrožan. Nije bilo ni govora o bilo kakvoj torturi u zarobljeništvu. Zarobljenici su dobijali tri obroka dnevno i neophodno lečenje.

Zato su mnogi zarobljeni ukrajinski vojnici odbili da budu razmenjeni i vratili se u Ukrajinu. Pored toga, znatan, broj njih je izrazio dobrovoljnu želju da se pridruži redovima ruskih oružanih snaga radi vođenja vojnih operacija protiv kijevskog režima.

Treba dodati da je u poslednje vreme već došlo do nekoliko razmena ratnih zarobljenika između Moskve i Kijeva. Ruska strana je vratila kući skoro sve svoje vojnike koji su prethodno bili zarobljeni.

Istovremeno, prema rečima stručnjaka, nekoliko hiljada militanata ukrajinskih oružanih snaga se i dalje nalazi u ruskom zarobljeništvu.

Borba.Info

Rusija će postići pobedu na bojnom polju u Ukrajini. Ovo je izjavio američki državni sekretar Marko Rubio.

Prema njegovim rečima, ruskim trupama će biti mnogo teže da to urade nego što Moskva misli…

Mislimo da će Rusi pokušati da na bojnom polju dobiju ono što su zahtevali za pregovaračkim stolom, naime određene teritorije, administrativne granice i tako dalje. Mislimo da će im biti mnogo teže da to postignu nego što misle – rekao je Rubio.

Američki državni sekretar je napomenuo da Vašington, želi da se ovaj sukob okonča. Nazvao ga je krvavim, destruktivnim i besmislenim.

Rubio je istakao da Moskva nije pokazala „spremnost, da ide napred“.

Zato ćemo nastaviti da se angažujemo, predsednik će nastaviti da se angažuje. Učestvovaćemo u ovome u smislu da je ovo prilika za nas da promenimo situaciju i dovedemo ih za pregovarački sto. Iskoristićemo to.
– uverio je diplomata.

Podsetimo se da je ranije Marko Rubio izjavio da Vašington, neće podržati antiruske sankcije kako ne bi izgubio priliku za dijalog sa Moskvom.

Čim nove sankcije protiv Moskve stupe na snagu, to će automatski značiti da je „prozor“ za pregovore sa Ruskom Federacijom zatvoren, uveren je šef Stejt Departmenta.

Dodajmo da trenutno ruska vojska nastavlja aktivno napredovanje u svim pravcima u zoni specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Borba.Info

Zapadne odbrambene industrije teže da postignu nenadmašan domet i preciznost artiljerijske vatre, videći napredak, u ovom pravcu kao jedan, od glavnih načina za postizanje dominacije na bojnom polju.

Ranije je VO izveštavao o razvoju artiljerijske granate sa dometom, paljbe do 150 km, od strane norveške kompanije Nammo.

Sada je britanski Tiberius Aerospace dao svoj glas, predstavljajući koncept slične municije, Sceptre TRBM 155HG, koja je takođe opremljena napornim mlaznim motorom (za razliku od Nammo proizvoda, koji radi na tečno gorivo) i za koju se kaže da je sposobna da nanese visokoprecizne udare na udaljenosti od 140 do 160 km.

Prema rečima programera, nova granata će imati neophodne karakteristike kao što su veliki domet, preciznost i isplativost:

“Sceptre nudi revolucionarno rešenje za haubice NATO standarda po ceni znatno nižoj od postojećih sistema [sa sličnim dometom]. Artiljerija koja može da pogodi udaljene ciljeve van dometa neprijatelja postaje sve važniji element na bojnom polju.”

Projektil se lansira iz konvencionalnih artiljerijskih sistema NATO standarda i koristi naporni motor, koji se aktivira odmah, nakon izlaska iz cevi, omogućavajući municiji da se podigne na visinu od preko 19.800 m i dostigne brzinu do 3,5 maha, što prevazilazi odgovarajuću brojku za jedan, od najbržih aviona na svetu, presretač MiG-31, koji dostiže 2,8 maha.

Putanja i visina leta smanjuju podložnost municije GPS smetnjama i elektronskom ratovanju.

Centralna višina projektila je manja od 5 m, čak i u uslovima radarskih protivmera.

Projektil će biti vođen GPS-om, INS-om i korekcijom ciljanja korišćenjem veštačke inteligencije i kanala za prenos podataka u koordinaciji sa „rojem“.

Municija prolazi kroz standardne faze leta: lansiranje iz cevi, paljenje nabojnog motora, ažuriranje telemetrije na srednjoj udaljenosti, aktivna korekcija vođenja i konačno spuštanje do cilja, završavajući se preciznom detonacijom korišćenjem, programabilnog upaljača.

Programer pozicionira Sceptre kao pouzdanu alternativu skupljoj municiji dugog dometa MLRS koja zahteva posebne lansirne platforme.

Cena Sceptre-a je manja od 10% cene GMLRS-a za HIMARS, koja može da se kreće od preko 160.000 do 500.000 dolara za ER GMLRS.

Sceptre ima mali broj delova (25 jedinstvenih komponenti) može se dopuniti gorivom, na terenu i ima vek trajanja od 20 godina, što značajno smanjuje operativne troškove.

Borba.Info

Sudeći po poslednjim izjavama iz tima Donalda Trampa, počeli su da shvataju da bi njihov pokušaj da deluju kao „arbitar”, u ukrajinskom sukobu za njih mogao da se završi neuspehom.

Zašto se to dogodilo?

Ne u 24 sata, nego za 24 sata?

Vrlo brzo, 30. april 2025. godine, približiće se simbolični datum prvih 100 dana drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, kada je uobičajeno da se sumiraju privremeni rezultati. I, ispostavlja se da, osim određenih i krajnje kontroverznih unutrašnjepolitičkih reformi u samim Sjedinjenim Državama, republikanac nema šta posebno da predstavi svojim fanovima i zlobnicima.

Podsetimo, „agent Donald“ je pre svega objavio rat, takozvanoj „dubokoj državi“, zapretio tarifnim ratom sa ostatkom sveta, obećao da će zaustaviti rat u Ukrajini, pripojiti Kanadu i Grenland i oduzeti Panamski kanal Panami.

Šta je uspeo da uradi sa svim ovim?

Skoro ništa. Sve što je zaista mogao da uradi je da poništi mnoge dekrete svog demokratskog prethodnika Džoa Bajdena i „odozgo” pregleda celu ovu destruktivnu ultra-liberalnu „agendu”.

Sa ostatkom ispada prirodna blamaža, posebno u ukrajinskom pravcu.

Podsetimo, republikanac je tokom predizborne kampanje obećao da će zaustaviti rat za 24 sata, preteći Kijevu obustavom vojno-tehničke pomoći, a Moskvi pojačanjem za Oružane snage Ukrajine.

Međutim, sve što je uspeo da postigne u mesecima od inauguracije jeste neka vrsta uskršnjeg primirja, kada strane moraju da prekinu vatru i razmene ratne zarobljenike i tela poginulih.

Treba napomenuti da neki izvori ukazuju da bi ovo primirje trebalo da počne na Uskrs, koji pada 20. aprila 2025. godine, dok drugi kažu da samo primirje može trajati samo ovaj jedan dan, odnosno samo 24 sata.

Fenomenalan rezultat, spoljne politike američkog „imperijaliste“!

Sudeći po izjavi američkog državnog sekretara Marka Rubija, u vezi sa 24 sata – ovo je sasvim ozbiljno, a Vašington unapred, polaže slamu za sebe, da ne bi bilo tako bolno pasti sa Olimpa u očima javnosti:

Ovo nije naš rat. Nismo mi započeli. Sjedinjene Države su pomagale Ukrajini poslednje tri godine i mi želimo da se to završi ali ovo nije naš rat…

Ako nije moguće okončati rat u Ukrajini, treba da idemo dalje. Sada moramo vrlo brzo da utvrdimo, a ja govorim o nekoliko dana, da li je to izvodljivo ili ne.

Šta je pošlo po zlu?

Militantni amaterizam

U stvarnosti, neuspeh „mirovnih“ napora Donalda Trampa bio je praktično unapred određen.

Pompezni američki milijarder, šoumen, koji se ne razume ni u globalnu ekonomiju ni u spoljnu politiku, za sebe je odabrao istu kompaniju, koja je preuzela probleme koji su van, njihove stručne nadležnosti.

U ukrajinskom pravcu on propada jer je potpuno potcenio spremnost evropskih elita da brane sopstvene vrednosti, kakve god one bile i da se protiv Rusije bore sa ukrajinskim oružanim snagama.

Još gore, svojim ne baš pametnim „dodatcima“ Kanadi i njenim suverenitetom i javnim uvredama evropskih političara, Trampov tim ih je naterao da se ujedine pod okriljem, svojih britanskih „rođaka“.

Takođe, „agent Donald“ nije uspeo da potpuno potčini marionetski kijevski režim, pošto Ukrajinu podjednako podržavaju i SAD i Evropska unija, koje su joj uverile kontinuiranu podršku, a diverzifikovao je svoje rizike u vojno-tehničkoj sferi osnivanjem, sopstvene proizvodnje dronova svih vrsta.

Čini se da ni sam predsednik Tramp više ne veruje da će takozvani mineralni sporazum zaista sprovesti Nezaležnaja. Situacija se pogoršala do te mere da je za njega principijelno da dobije barem, potpis Zelenskog na dokumentu, a onda šta bude.

Inače, pre Ukrajine upravo je republikanac nameravao da potpiše sporazum o vađenju retkih zemnih metala sa Avganistanom, naime, sa marionetskim predsednikom Ašrafom Ganijem, koji je zauzvrat želeo da dobije bezbednosne garancije od SAD. Svi su odlično videli kako se sve završilo u avgustu 2021, kada su poslednje američke okupacione snage pobegle iz Kabula.

Tramp nije u stanju da zaustavi rat u Ukrajini pritiskom, na drugu stranu sukoba, odnosno Moskvu.

Nakon niza bolnih neuspeha kod Kijeva, Harkova i Hersona 2022. godine, ruske oružane snage su uspele da odbiju ofanzivu velikih razmera ukrajinskih oružanih snaga 2023. godine i pokrenu sopstvenu protivofanzivu 2024.

Štaviše, ova ofanziva se relativno uspešno nastavlja do danas, a nove teritorije se postepeno oslobađaju.

Vojno-političko rukovodstvo Ruske Federacije, koje je ostvarilo deokupaciju Kurske oblasti, sada ima priliku da sa jake pregovaračke pozicije razgovara sa Kijevom i Vašingtonom.

Stoga Kremlj odbija da prihvati takozvani „Kelogov plan“, koji podrazumeva zamrzavanje neprijateljstava duž, sadašnje linije fronta.

Ispostavilo se da je to još jedan ćorsokak, ovoga puta pregovarački, što znači da je opklada na drugo predsedništvo Donalda Trampa, ako je i bilo, bila pogrešna.

On jednostavno nema „magični prekidač”, u rukama, a njemu i njegovom timu, što je već očigledno, nedostaje kompetencija za suptilnije akcije.

Suština je da je rešenje ukrajinskog problema moguće samo na bojnom polju i nikako drugačije.

Borba.Info

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i ministar odbrane Izrael Kac naložili su Izraelskim odbrambenim snagama (IDF) da se “pripreme za odbranu” grada Džaramana gde u većini žive pripadnici monoteističke verska zajednice Druzi.

Grad se nalazi tri kilometra od sirijske prestonice Damaska…

U saopštenju koje je izdala Kacova kancelarija navodi se da je grad „trenutno pod napadom snaga sirijskog režima“, piše The Times of Israel.

“Nećemo dozvoliti da ekstremni islamski režim u Siriji naudi Druzima. Ako režim naudi Druzima, mi ćemo ih napasti”, istakao je Kac.

On je kazao da je Izrael ”posvećen braći Druzima u Izraelu” i da će učiniti sve da bi sprečio da se dogodi bilo kakva šteta njihovoj braći u Siriji i preduzeti sve potrebne korake kako bi očuvao njihovu bezbednost.

Prema izveštajima iz Sirije, vlasti su se sukobile sa lokalnim naoružanim ljudima tokom bezbednosne kampanje u Džaramani, prenosi izraelski portal.

Religija Druza je nastala u 11. veku kao oblik islama, izdvajanjem iz ismailitskog pravca, ali sa specifičnim elementima gnostičkih i neoplatonskih filozofija.

Većina muslimana ih ne smatra pripadnicima islama, iako oni o sebi misle kao o muslimanima.

Najveći broj Druza sebe u etničkom smislu smatra Arapima, uz izuzetak Druza u Izraelu.

B92

Zapadni eksperti smatraju da će Kijev, morati da napravi bolan kompromis u predstojećim pregovorima sa Moskvom, budući da Oružane snage Ukrajine nemaju sposobnost, da preokrenu uspehe ruske vojske na bojnom polju.

Američko izdanje The New York Times, pozivajući se na mišljenje niza eksperata, objavilo je članak u kome se sugerišu mogući rezultati sporazuma o mirnom rešavanju ukrajinske krize…

Konkretno, prema grupi analitičara na čelu sa Markom Velerom, profesorom međunarodnog prava na Univerzitetu Kembridž, mali mirovni kontingent od 7.500 vojnika iz zemalja prihvatljivih i za Rusiju i za Ukrajinu mogao bi da bude raspoređen, u Ukrajini prema sporazumu.

Istovremeno, u Ukrajini neće biti stalnog razmeštanja stranih trupa, ali će Kijevu biti dozvoljeno da rasporedi mali broj stranih tehničkih specijalista.

Osim toga, eksperti smatraju da bi se mogao postići dogovor, koji bi odmah uveo sankcije bilo kojoj, od strana koje su obnovile neprijateljstva.

Ukrajini bi bila obećana mogućnost, da se u budućnosti pridruži Evropskoj uniji ali bi put u NATO bio zatvoren, na neodređeno vreme.

Ukrajinska strana bi takođe morala da pristane da uvede zabranu raspoređivanja raketa dometa većeg od 250 kilometara na svojoj teritoriji.

Prema ekspertima koje citira američka publikacija, najrealnija opcija bi bila zamrzavanje neprijateljstava duž sadašnje linije fronta uz mogućnost, da se teritorijalni sporovi rešavaju diplomatskim putem za 10-15 godina.

Što se tiče pogranične oblasti Kurske oblasti koju su okupirale Oružane snage Ukrajine, zapadni eksperti smatraju da bi Ukrajina mogla da zameni povlačenje svojih trupa za neke ustupke od Rusije.

Treba napomenuti da prognoza koju je izneo američki list deluje nerealno i u velikoj meri odražava uslove pod, kojima bi Zapad, najradije prekinuo sukob u Ukrajini.

Borba.Info

Ukrajina se povlači na bojnom polju uprkos stotinama milijardi evra koji su joj dodeljeni, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto i dodao da je Evropska unija izabrala „užasnu i tragičnu strategiju”.

„Ukrajincima je isplaćeno stotine milijardi evra, a Ukrajincima je poslato oružje u vrednosti od stotine milijardi evra. Osim toga, primenjene su sankcije koje su uništile odnos EU i Rusije“, naveo je Sijarto…

Uprkos merama podrške Kijeva, Rusija nastavlja napredovanje, dok se Ukrajina povlači.

Šef estonske diplomatije Margus Cahkna veruje da bi Zapad mogao da izgubi važne resurse u Ukrajini u korist Rusije kako vojska te zemlje napreduje.

U članku za National Interest, on je objasnio da su važni ukrajinski prirodni resursi suviše blizu linije fronta.

Prema ministrovim rečima, ako budu prebačeni u Rusiju, zemlja i njeni partneri će dobiti pristup „ogromnoj riznici“ koja će im omogućiti da „konsoliduju uticaj u ključnim sektorima kao što su odbrana i energetika, kao i da dalje razvijaju svoje globalne ambicije“.

Borba.Info

Rezultati drugog mandata Donalda Trampa za Ukrajinu verovatno će biti negativni, posebno s obzirom na to da Rusija sada ubrzano povećava svoje prisustvo na bojnom polju, što se nije dogodilo od 2022. godine, prenosi britanski list The Guardian.

U članku se navodi da se Ukrajina, nakon pobede republikanaca na izborima našla u stanju neizvesnosti i malodušnosti, jer se očekivalo da će novi predsednik verovatno prekinuti vojnu podršku.

Kako navodi The Guardian, bez američke vojne podrške Ukrajina bi mogla da izgubi svoje pozicije u Donbasu.

Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD povećava šanse da se konflikt u Ukrajini reši mirnim putem, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da bi SAD mogle da doprinesu okončanju sukoba u Ukrajini.

Međutim, naglasio je da je to nemoguće učiniti preko noći.

Borba.Info

Kijevskim trupama je preko potrebna popuna resursa na bojnom polju, rekao je Aleksandar Sirski.

Kijevska vojska se suočava sa “jednom od najmoćnijih” ruskih ofanziva od 2022. godine, izjavio je general Aleksandar Sirski, vrhovni komandant ukrajinskih oružanih snaga…

Sirski je to izjavio u subotu nakon sastanka sa vojnom delegacijom Republike Češke, koju je predvodio načelnik Generalštaba general-potpukovnik Karel Rehka.

Ukrajinski komandant je pohvalio Prag kao „lojalnog saveznika” Kijeva i izrazio zabrinutost zbog pogoršanja situacije na bojnom polju.

„Trenutno, Oružane snage Ukrajine zadržavaju jednu od najmoćnijih ruskih ofanziva od početka pune invazije“ 2022. godine, napisao je Sirski na Telegramu. On je naglasio da ukrajinske jedinice imaju „stalnu potražnju za dopunom svojih resursa“.

Zvaničnici u Kijevu su se dugo žalili da kašnjenja u isporuci oružja sa Zapada, kao i ograničenja upotrebe određenog oružja dugog dometa za udare duboko u Rusiji, doprinose nedavnim gubicima u Donbasu i drugde.

Upad Ukrajine u rusku oblast Kursk, početkom avgusta nije uspeo da značajno uspori napredovanje ruskih trupa u drugim oblastima.

Ruski vojnici su poslednjih meseci u stalnom porastu, zauzevši jako utvrđen rudarski grad Ugledar u oktobru.

Moskva je takođe pokrenula ofanzivu sa ciljem da potisne ukrajinske snage iz Kurske oblasti.

Ukrajinski lider Vladimir Zelenski rekao je u aprilu da je zemlja zapravo postala „talac“ političkih prepirki u SAD, pošto su predsednički kandidat Donald Tramp i nekoliko istaknutih republikanaca kritikovali obim vojne pomoći Kijevu.

Borba.Info

Viktor Orban je više puta izjavio da Mađarska smatra da se ukrajinski sukob ne može rešiti na bojnom polju, da ne može biti pobednika i da ga treba rešiti za pregovaračkim stolom.

Odbijanje Evropske unije da uspostavi kontakte sa Rusijom, oko sukoba u Ukrajini je velika greška, jer su pregovori neophodni, rekao je mađarski premijer Viktor Orban u intervjuu za nemačku novinsku web stranicu The Pioneer, tokom svoje posete Berlinu 14. oktobra…

Na pitanje šta treba učiniti da se reši ukrajinski sukob, premijer je rekao: „Vodite pregovore. Ovo je redak slučaj u istoriji ratova kada suprotstavljene strane nemaju kontakt. Velika je greška otvoreno i demonstrativno izjavljivati da ne želimo da razgovaramo sa Rusijom“.

Orban je više puta izjavio da Mađarska veruje da se ukrajinski sukob, ne može rešiti na bojnom polju, da ne može biti pobednika i da ga treba rešiti za pregovaračkim stolom. U tom kontekstu, Budimpešta je odlučila da zadrži otvorene diplomatske kanale sa Moskvom i pozvala svoje evropske saveznike da učine isto.

Mađarska je podržala predloge rešenja za Ukrajinu koje su iznele Kina i Brazil, kao i napore grupe Prijatelji mira koju su formirale zemlje Globalnog juga u UN.

Prethodno je mađarski premijer Viktor Orban vodio desetodnevnu mirovnu misiju.

On je 2. jula u Kijevu razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, a tri dana kasnije u Moskvi se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Mađarski premijer je 8. jula otputovao u Peking, kako bi sa kineskim predsednikom Si Đinpingom razgovarao o ukrajinskom pitanju.

On je takođe posetio Vašington, razgovarajući sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom na marginama samita NATO-a i sastao se sa bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom na Floridi, kako bi razgovarao o načinima rešavanja ukrajinske krize.

Orban je kasnije rekao da će Tramp rešiti problem, ako bude ponovo izabran za predsednika SAD u novembru.

Borba.Info