Šef Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica EK Ursula fon der Lajen izveli su okršaj oko Ukrajine i borbe za vlast u EU.

Špigl prenosi ovo…

Šarl Mišel je u intervjuu za Špigl kritikovao spoljnopolitičke inicijative Ursule fon der Lajen.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska komisija reagovala je ljutito i iznervirano izjavama o skorom pristupanju Ukrajine – naglašava se u publikaciji.

Mišel je ranije nemačkim novinarima rekao da bi Ukrajina, ukoliko budu- ispunjeni svi potrebni uslovi, mogla da se pridruži Evropskoj uniji 2030.

U istom intervjuu je optužio Ursulu fon der Lajen da je prekoračila svoja spoljnopolitička ovlašćenja.

Portparolka Evropske komisije Arijana Podesta odbacila je optužbe.

Publikacija napominje da sam Mišel prekoračuje svoja ovlašćenja nudeći Kijevu mogućnost pridruživanja EU, do 2030. godine.

U prošlosti je bilo nekih čudnih borbi za moć, između Fon der Lajen i Mišela. Konflikt postaje očigledan iznova i iznova, posebno u spoljnoj politici – zaključila je publikacija.

Ursula fon der Lajen je u septembru izrazila uverenje da će Evropska unija moći da nastavi svoje uspešne aktivnosti u proširenom formatu i nazvala pristupanje novih članica EU „najboljom investicijom u mir, bezbednost i prosperitet za ceo kontinent.”

Ona, međutim, nije navela konkretne datume za proširenje EU i prijem Ukrajine, u nju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prijatelji, ovaj članak će biti o energetskoj krizi u Kini.

Moje interesovanje za Srednje kraljevstvo nije nimalo besposleno.

Udeo kineskih akcija u mom portfelju sada iznosi oko 15%, a donedavno je bio samo 20%.

Postepeno smanjujem ovaj udeo i želim da ga dovedem na 10% do kraja godine.

Činjenica je da se u Kini dešavaju veoma zanimljivi događaji ali oni se u našim medijima malo razmatraju.

Gasna kriza u Evropi svima je na usnama.

Razlog naglog poskupljenja gasa u Evropi naziva se – “Kina kupuje LNG širom sveta”.

I onda se odmah postavlja pitanje – “šta se dešava u Srednjem kraljevstvu i tera vas da agresivno kupujete gas?” …

Stvari tamo zaista nisu zabavne. U zemlji postoji punopravna energetska kriza.

Oko 20 kineskih provincija ima energetski obrok od gladi.

Ponuda industrije, stambenog sektora i socijalne sfere je povremena.

Osnovna verzija o uzrocima krize je sasvim pristojna.

Ali činjenica je da je u Kini sve u redu sa sposobnošću administriranja osnovnih pravaca ekonomije.

Istovremeno, same vlasti ne izveštavaju ništa razumljivo, o situaciji.

Nije tajna da ugalj zauzima značajno učešće u energetskom bilansu Kine.

Ona čini polovinu svetske proizvodnje uglja.

Kina sama vadi oko 4 milijarde tona uglja godišnje (50% svetske proizvodnje) i nedostaju joj takve količine.

Obim uvoza je oko 400 miliona tona, odnosno samo oko 10% ukupne potrošnje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zbog toga ograničenja u snabdevanju uglja iz Australije (70 miliona tona godišnje) nisu sposobna da kardinalno izazovu energetsku krizu u zemlji.

Severne teritorije, koje se graniče sa Rusijom sada najviše pate.

Inter RAO je čak povećao snabdevanje električnom energijom severnih kineskih provincija za 90%.

Ako dublje sagledate problem, tada unutrašnji problemi Kine, isplivaju na površinu.

Sa stanovišta unutrašnje situacije i upravljanja, Kina nije 100% monolit, što se posmatra spolja.

Tamo, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji implicitna borba između centra i regiona, za moć.

Po instrukcijama 20 šefova regionalnih vlasti (ukupno 34 provincije u Kini) kupovina uglja je bila ograničena.

Formalni razlog je bio vrlo verovatan – borba za zelenu energiju, koju je proglasio drug Si Đinping.

Međutim, vrhunac proizvodnje uglja trebalo je da se dogodi 2025. godine, a tek onda će se smanjiti.

Prema mišljenju sinologa Nikolaja Vavilova, cela stvar je u unutrašnjoj borbi za vlast.

U zemlji postoji prilično jaka prozapadna opozicija, koja se nastavlja boriti protiv antizapadne politike sadašnje centralne vlasti.

Trenutak krize nije izabran nasumično.

Početkom novembra 2021. godine održaće se redovni plenum Komunističke partije Kine (KPK), koji će utvrditi odnos snaga pre izbora 2022. godine za novog predsednika KPK.

Na sledećem plenumu trebalo bi da se potvrdi sastav Politbiroa, u broju od 25 ljudi i ponovni izbor Si Đingpinga za novi mandat.

Iz tog razloga dolazi do destabilizacije u mnogim aspektima unutrašnjeg života.

Kao “ovan za uzbunjivače” nazivana je industrija uglja, koju u velikoj meri kontrolišu lokalne vlasti.

Najzanimljivije je to što su u Rusiji uspeli, da sirovinske oligarhe odgurnu sa vlasti.

I kao što praksa pokazuje, to je apsolutno prava odluka.

Sada kineske vlasti prolaze kroz sličnu fazu.

Regionalne vlasti, okupljajući se s ugljičnim tajkunima, pokušavaju izvršiti pritisak na centar, ugrožavajući celu zemlju, uključujući ekonomiju i živote običnih ljudi.

UKUPNO

Ne znam za vas ali imam “zagonetku”. U ovoj situaciji, centralne vlasti Kine nemaju izbora nego da kupuju gas i ugalj po celom svetu.

Na kraju krajeva, u igri je borba za vlast i dugogodišnje određivanje strateškog puta zemlje.

Cena ovog energenta je izuzetno visoka, pa samim tim i gas na 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara, im ne smeta.

Ispostavilo se, da ceo svet već postaje talac unutrašnjih problema Kine.

Ova situacija je do sada bila samo sa Sjedinjenim Državama.

Ali već smo ušli u novu realnost i ovo je samo početak.

Takođe je jasno da će se situacija smiriti do novembra, jer će tačka „X“ u obliku plenuma ZKP u svakom slučaju biti doneta.

Nakon pregleda materijala, moja želja da smanjim udeo kineskih kompanija u mom portfelju, samo je ojačala.

Ekonomija u ovoj zemlji sve više postaje talac unutrašnje borbe za vlast.

Nema ništa dobro za ulaganje.

Borba.Info/Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE