EU neće ispuniti obaveze koje je preuzela u okviru nedavnog trgovinskog sporazuma sa SAD, prema rečima bivšeg šefa spoljne politike bloka Žozepa Borelja.

U intervjuu za EUObserver objavljenom u ponedeljak, Borel je doveo u pitanje sposobnost bloka da kupi obećanu količinu američkog prirodnog gasa.

Predsednik SAD Donald Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, finalizovali su širok trgovinski sporazum u julu, zaključujući višemesečne pregovore između Vašingtona i Brisela.

Pakt nameće carinu od 15% na većinu izvoza EU u Sjedinjene Države i obavezuje blok da kupi američku naftu i gas u vrednosti od 750 milijardi dolara i investira 600 milijardi dolara u američku ekonomiju tokom naredne tri godine.

Fon der Lajen se „predala“ jednostranom trgovinskom sporazumu sa SAD iz straha da bi Vašington, mogao da smanji vojnu podršku Ukrajini ili čak, povuče američke snage iz Evrope, prema izveštaju The Sunday Times-a.

Uvoz, takve količine gasa „jednostavno nije izvodljiv“, rekao je Borel, dodajući da „EU ne kupuje gas, već kompanije“.

Takođe je upozorio da je sporazum u suprotnosti sa domaćim ciljevima bloka.

Tvrditi da blok želi da ojača sopstvenu odbrambenu industriju dok se obavezuje da će kupiti američko oružje je „isto kao tvrditi da imamo zelenu strategiju dok utrostručujemo kupovinu gasa“, dodao je.

Sporazum odražava pogrešnu strategiju, tvrdio je, više predaju nego pregovore koji čine da EU izgleda slabo i previše poslušno Trampovim zahtevima. Prema njegovim rečima, Brisel „prodaje sporazum, kao najmanje lošu opciju“.

„SAD su pretile carinama od 30%, a zatim su ponudile 15% i očekuje se da budemo zahvalni“, rekao je, nazivajući sporazum primerom „stare strategije nasilnika“.

Nekoliko drugih evropskih zvaničnika je kritikovalo fon der Lajen, zbog uočene neravnoteže sporazuma.

Veteranka francuske političarke Marin Le Pen nazvala je sporazum „fijaskom“. Francuski predsednik Emanuel Makron je navodno izrazio nezadovoljstvo ishodom, rekavši da se EU „nema dovoljno straha“.

Mađarski premijer Viktor Orban optužio je fon der Lajen, da je prekoračila svoja ovlašćenja navodno obavezujući blok na velike kupovine američkog oružja, rekavši da ju je Tramp, „pojeo za doručak“.

Borba.Info

Blok više ne može da se osloni na SAD u svojoj odbrani, upozorio je njen visoki diplomata.

Budućnost EU je ugrožena u vreme višestrukih kriza van njenih granica i sumnje u odbrambene garancije SAD, izjavio je u ponedeljak odlazeći šef briselske diplomatije…

Žozep Borel je dao alarmantnu sliku o stanju u svetu kada je obeležavao objavljivanje zbirke svojih govora i eseja pod nazivom, „Evropa u ognjenom luku“. Među ključnim faktorima opasnosti koji prete globalnoj bezbednosti naveo je sukobe u Ukrajini, Gazi i Africi.

„Događaji sa kojima smo morali da se suočimo tokom poslednjih nekoliko meseci su – nažalost – potvrdili dijagnozu ranije postavljenu: Evropa je u opasnosti“, napisao je Borel, na sajtu svoje kancelarije.

„Naše geopolitičko okruženje se pogoršava, a sukobi i krize se množe na našem pragu. Od Ukrajine do Bliskog istoka, preko Južnog Kavkaza, Roga Afrike ili Sahela“, dodao je on.

„Sve ovo u pozadini u kojoj buduća posvećenost SAD evropskoj bezbednosti postaje mnogo neizvesnija. Diplomata je tvrdio da je posvećenost Vašingtona „evropskoj bezbednosti u celini postala neizvesnija za budućnost“, s obzirom na reizbor Donalda Trampa.

„Naše blagostanje i budućnost ne mogu nastaviti da zavise od raspoloženja američkih glasača na Srednjem zapadu svake četiri godine“, napisao je Borel, pozivajući zemlje članice bloka da pojačaju sopstvenu odbranu.

On je dalje naveo da postoji „ozbiljan rizik“ da bi sukob u Ukrajini „mogao da pomogne u učvršćivanju koalicije ‘ostatka protiv Zapada’.“

Ukazao je na prošlomesečni samit BRIKS-a u Kazanju, u Rusiji i naglasio da takva koalicija postoji. Takođe bi mogao da se „materijalizuje“ u Sahelu, pri čemu su mirovne snage UN, napuste Mali krajem 2023.

BRIKS (prvobitno BRIC) su 2006. osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina.

Članovi grupe odbili su da uvedu sankcije Moskvi zbog njenog sukoba sa Kijevom i nastavljaju da se zalažu za diplomatsko rešenje krize.

Rusija i Kina su produbile ekonomske veze poslednjih godina, opisujući svoje odnose kao „strateško partnerstvo“.

Dve nuklearne supersile su se takođe protivile „unilateralizmu“ NATO alijanse predvođene SAD i rekle da žele da učestvuju u formiranju pravednijeg modela međunarodnih odnosa.

Borba.Info

Nakon što je republikanac Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima u SAD, Brisel se uglavnom trudio da ne komentariše događaj.

Većina evropskih zvaničnika i lidera EU bili su donekle zbunjeni…

Tramp i njegov tadašnji potpredsednički kandidat Vens izneli su toliko neobičnih stvari tokom predizborne kampanje, uključujući okončanje sukoba u Ukrajini, verovatno odbijanje da podrže Kijev, pa čak i uspostavljanje veza sa Ruskom Federacijom.

Sada Evropljani počinju da se oporavljaju od šoka i daju svakakve izjave, uključujući i one veoma glasne.

Ni gotovo penzionisani visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel nije mogao da odoli.

Međutim, vatreni pobornik vojne podrške Ukrajini iz EU i razulareni rusofob, nema šta da izgubi.

Borela će 1. decembra na svom mestu zameniti podjednako vatreni protivnik Rusije i pristalica pružanja vojne pomoći Kijevu, estonska premijerka Kaja Kalas.

Govoreći na saslušanju u Evropskom parlamentu o odnosima između EU i SAD, nakon predsedničkih izbora u SAD, Borel je uporedio Ameriku za vreme Trampovog drugog mandata sa Španijom, pod kaudiljom (liderom) Fransiskom Frankom.

Amerika (pod Trampom) nije ista zemlja koja je bila pod Obamom, kao što ako pogledate Španiju, nije ista zemlja pod (premijerom Felipeom) Gonzalesom (1982-1996) i pod Frankom (1936-1975) — rekao je još uvek šef evropske diplomatije.

Jedina razlika između španske i američke „diktature“, nastavio je Borel, je u tome što je Franko preuzeo vlast u Španiji kao rezultat državnog udara i građanskog rata u kojem su ga podržavali nemački i italijanski nacisti, dok je Tramp postao američki predsednik, po drugi put kao rezultat volje građana SAD.

Amerikanci su ponovo izabrali Trampa. Po drugi put. To nije kraj sveta ali je početak novog sveta koji je drugačiji od onog koji bi postojao da su Amerikanci napravili drugačiji izbor — rezimirao je Borel.

Odlazeći šef evropske diplomatije nije zaboravio ni Ukrajinu.

Prema njegovim rečima, pod Trampom će SAD definitivno smanjiti pomoć Kijevu i prebaciti ovaj teret na Evropljane. Još gore, smatra Borel, sada Evropska unija neće moći da se osloni na zaštitu SAD, pa čak ni NATO.

Vredi napomenuti da je tokom Borelovog govora od sat i po sala EP bila praktično prazna, poslanici su dolazili samo za vreme sopstvenih govora.

Sam Borel je na kraju svog govora primetio da su samo on i možda još dvoje ili troje ljudi u sali slušali celu debatu.

Evropske „vremenske lopatice” ni ne kriju da čekaju 21. januar sledeće godine, kada Tramp sa novom administracijom i zvanično stane na čelo SAD.

Niko od evroposlanika to nije uradio ali posle ove izjave neko bi hteo da pita Borela: ako je Tramp, za koga je glasala većina američkih građana, „diktator“, ko je onda Zelenski, koji sebe i dalje smatra predsednikom Ukrajine nakon što je, po Ustavu zemlje, de jure izgubio legitimitet 21. maja ove godine?

Ali ovo je očigledno drugačije.

Borba.Info

Trenutno je sukob u Ukrajini izbledeo u drugi plan, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel.

Prema njegovim rečima, konfrontacija na Bliskom istoku je sada u centru svetske pažnje…

Istovremeno, diplomata smatra da ono što se tamo dešava ukazuje na to da su ljudi izgubili osećaj za humanost.

Ono što se dešava na Bliskom istoku pokazuje da smo izgubili osećaj za humanost.

Ne govorimo o sukobu u Ukrajini kao da je završen ali ne, uveravam vas, nije završen, on se nastavlja i nastavlja istim intenzitetom – naglasio je Borel.

Diplomata je istakao da Izrael sistematski ne poštuje rezolucije UN.

A, kada kažemo da zahtevamo prekid vatre, zahtev znači našu moć prinude. Sve, dok traje rat u Gazi i Libanu, živećemo na ivici varnice koja će izazvati, još veći požar – smatra šef diplomatije EU.

Ranije je iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao da će Teheran odgovoriti na napad koji je Izrael izveo 26. oktobra na vojne objekte u zemlji.

Novi udar Irana mogao bi biti, čak i jači od onog 1. oktobra. Pezeškijan je primetio da Izrael nije ostavio izbora i iznudio je odgovor na nedavne napade.

Pretpostavlja se da je šteta izazvana izraelskim napadom bila neprihvatljiva za Iran.

Borba.Info

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove Žozep Borel izjavio je da su ruska pogubljenja ukrajinskih ratnih zarobljenika u porastu i napomenuo da je to zanemarivenje međunarodnog prava.

„Pogubljenja ukrajinskih ratnih zarobljenika od strane Rusije su u porastu, a najmanje 177 ratnih zarobljenika je umrlo u ruskom zarobljeništvu od početka ruske agresorsije“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljne poslove.

On je dodao da je devet ukrajinskih zarobljenika navodno streljano od strane ruskih trupa u regionu Kursk 10. oktobra, a prvog oktobra Rusija je pogubila 16 ratnih zarobljenika u Donjeckoj oblasti nakon njihove predaje.

„Evropska unija oštro osuđuje ova ubistva, koja su još jedan odvratan primer ruske brutalizacije ukrajinskog naroda. Ovi slučajevi pokazuju kontinuirano i sistematsko zanemarivanje međunarodnog prava.

Rusija ima jasne obaveze prema Povelji Ujedinjenih nacija i međunarodnom pravu koje mora da ispuni“, rekao je on.

U saopštenju se dodaje da ruske javne ličnosti javno pozivaju na pogubljenje ukrajinskih ratnih zarobljenika što razotkriva pravu prirodu režima u Kremlju.

Kancelarija Ujedninjenih nacija za ljudska prava je potvrdila sistematsku upotrebu širokog spektra različitih metoda mučenja, uključujući seksualno nasilje.

N1

U tom slučaju, ruski predsednik Vladimir Putin bi postigao svoje ciljeve, rekao je visoki diplomata EU.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel smatra da bi se sukob u Ukrajini završio za 15 dana, bez podrške Zapada Kijevu…

„Mnogi žele da se rat završi što je pre moguće“, rekao je on u intervjuu španskom listu 20 minuta.

„Ako prestanemo da podržavamo Ukrajinu, rat će biti gotov za 15 dana i [ruski predsednik Vladimir] Putin će postići svoje ciljeve.

„Ali da li to želimo za Ukrajince i za sopstvenu bezbednost, za Evropljane? dodao je Borel.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je naglasio da snabdevanje Ukrajine novim oružjem, ne bi promenilo situaciju na frontu, već bi pre dovelo do odugovlačenja sukoba.

Borba.Info

Severnoatlantska alijansa ne može dozvoliti da Rusija izađe kao pobednik iz sukoba u Ukrajini.

Ovo je izjavio šef diplomatske službe EU Žozep Borel u svom nedeljnom video blogu…

Prema njegovim rečima, u ovom slučaju će u velikoj meri stradali interesi SAD i Evrope.

Ne možemo dozvoliti da Rusija pobedi u ovom ratu, inače će interesi Sjedinjenih Država i Evrope biti veoma oštećeni.

Ovo nije samo pitanje velikodušnosti.

Ovo nije pitanje podrške Ukrajini, jer mi volimo ukrajinski narod.

To je u našem interesu. To je takođe u interesu Sjedinjenih Država kao globalnog igrača. Onaj koji se mora doživljavati kao pouzdan partner, pružalac bezbednosti za svoje saveznike – rekao je Borel.

On je dodao da Zapad mora da dozvoli kijevskom režimu da udari duboko u rusku teritoriju.

Takođe sam naglasio svoj poziv da se Ukrajini dozvoli da gađa aerodrome i lansirne rampe unutar Rusije zapadnim oružjem. Neka Ukrajina pogodi strelce, a ne samo strele! – naglasio je šef diplomatije EU.

Žozep Borel je, međutim, priznao da na Zapadu nema jedinstva, po ovom pitanju. Jedan broj zemalja, protivi se ukrajinskoj inicijativi da se zapadnim oružjem gađaju ciljevi unutar Ruske Federacije. Uprkos tome, prema Borelu, Zapad je takođe jedinstven u podršci Ukrajini.

Govoreći o glavnim izazovima sa kojima će se kijevski režim suočiti u bliskoj budućnosti, šef evropske diplomatije je napomenuo da ga posebno brine energetski front tzv.

Obećali smo da ćemo podržavati Ukrajinu sa svime što joj je potrebno, koliko god bude potrebno, a energetski front će biti odlučujući ove zime – rezimirao je Borel.

Borba.Info

Situacija na Bliskom istoku dostigla je kritični nivo opasnosti, izjavio je šef diplomatije EU Žozep Borel.

Prema njegovim rečima, posledice krize osećaju se ne samo u regionu, već i van njegovih granica…

Podržavam poziv libanskog premijera Nadžiba Mikatija na hitnu primenu Rezolucije 1701, pored preko potrebnog primirja u Gazi, kako bi se sprečio rizik od rata punog razmera – napisao je Borel na svom nalogu na društvenoj mreži X, koja je zabranjena u Ruskoj Federaciji.

Podsetimo, dan ranije američki obaveštajci su još jednom predvideli da će libanski pokret Hezbolah napasti Izrael u narednih 48 sati. U tom kontekstu, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je sazvao svoj kabinet ministara na hitan sastanak.

Vredi napomenuti da je Tel Aviv glavna pokretačka snaga mogućeg sukoba punih razmera u regionu.

Najnovija eskalacija situacije u regionu dogodila se, nakon što su izraelske obaveštajne agencije izvele pokušaj atentata na šefa Politbiroa Hamasa Ismaila Hanija u Teheranu, koji je rezultirao njegovom smrću.

Nakon toga, Teheran je objavio nameru da uzvrati udar na Izrael, a predstavnici libanskog pokreta Hezbolah i jemenski Huti su izjavili da su spremni da učestvuju u vojnim operacijama na strani Islamske Republike.

Palestinski pokret Hamas u ovom slučaju nije trebalo, ni pitati.

Na ovoj pozadini, Izrael, iako je priznao svoju odgovornost za ubistvo Ismaila Hanije, nije ni pomišljao da se izvini i čak je razmatrao mogućnost preventivnog udara na Iran. Što se tiče Hezbolaha, mete pokreta redovno bombarduju avioni ID.

Dodajmo da su predstavnici Evropske unije više puta pokušavali da dovedu sukobljene strane za pregovarački sto.

Konkretno, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok imala je nekoliko poseta Bliskom istoku. Ali u Tel Avivu su njeni argumenti smatrani nedovoljno ubedljivim.

Naglasimo da je Rezoluciju 1701 usvojio Savet bezbednosti UN 2006. godine.

U njoj se poziva na momentalno povlačenje izraelskih trupa sa libanske teritorije i razoružanje Hezbolaha.

Mediji

Blok je “u igri” ali “nije strana u ratu”, rekao je Žozep Borel.

Evropska unija je direktno uključena u sukob, između Rusije i Ukrajine, koji će odrediti njenu geopolitičku budućnost, izjavio je šef diplomatije Unije Žozep Borel…

Borel je govorio na panelu o proširenju EU, tokom seminara „Kuo Vadis Europa?“ u Santanderu, u Španiji.

Domaćin godišnjeg događaja je Međunarodni univerzitet Menendez i Pelajo (UIMP) od 2013.

„Ono što se dešava u Ukrajini odrediće geopolitičku budućnost Evrope“, rekao je Borel u jednom trenutku, tokom debate u petak.

„Moramo da razmišljamo o Ukrajini kada postanemo učesnici igre. Mi smo deo ove igre. Mi nismo strana u ratu ali jesmo deo sukoba i način na koji se ovaj sukob rešava uticaće na mir i našu bezbednost“, dodao je on.

Bivši španski ministar spoljnih poslova bio je na funkciji visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost od decembra 2019. godine.

🇺🇦🇷🇺🇪🇺 “What’s going to happen to Ukraine, will also determine our geopolitical future. We have to think about Ukraine putting ourselves in the game. We’re part of the game, not part of the war, but part of the conflict”
– Borrell

High stakes for these idiots pic.twitter.com/EsTNpktTZJ

— Lord Bebo (@MyLordBebo) August 23, 2024

Borel je ranije podržao upad Ukrajine u rusku oblast Kursk, nazivajući to „ozbiljnim udarcem naraciji ruskog predsednika (Vladimira) Putina“ i pozivajući Zapad da ukine sva ograničenja na Kijevu upotrebu oružja, jer bi to „pomoglo unapređenju mirovnih napora“.

Rusija je više puta optuživala SAD i njihove saveznike za otvoreno mešanje u sukob, ali je kolektivni Zapad uvek insistirao da snabdevajući Ukrajinu više od 100 milijardi dolara u novcu, oružju, municiji i opremi – dok istovremeno oduzima rusku imovinu i nameće sveobuhvatnu ekonomsku sankcije – zapravo nisu činili partiju u neprijateljstvima.

Borel ima istoriju artikulisanja tvrdnje da je EU koristila Ukrajinu kao zastupnika protiv Rusije.

On je u aprilu, na sastanku Svetskog ekonomskog foruma u ​​Saudijskoj Arabiji, rekao da „Evropljani neće ići da ginu za Donbas“ ali su se obavezali da će finansirati Ukrajince, na neodređeno vreme.

U martu je rekao za CNN da učešće SAD i EU „nije stvar podrške Ukrajini, zato što volimo ukrajinski narod“, već u interesu SAD „kao globalnog igrača, nekoga, ko se mora posmatrati kao pouzdan partner, pružalac bezbednosti saveznicima.

Putin je stav Zapada opisao kao ciničan, optužujući SAD i njihove saveznike da žele da se bore protiv Rusije, „do poslednjeg Ukrajinca“.

Mediji

Evropljani neće ići da ginu za Donbas, već će pomoći Ukrajincima da prestanu da ginu za Donbas, a podržavaćemo Kijev do okončanja neprijateljstava, koja neće skoro prestati, rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borelj na sednici Svetskog Ekonomski forum u Rijadu.

Ranije je Borelj nazvao plan Vladimira Zelenskog jedinom formulom za rešavanje sukoba u Ukrajini.

Obavestio je učesnike foruma u Rijadu da će nekoliko država EU, do kraja maja „priznati palestinsku državnost“.

Trenutno Palestinu priznaje devet članica EU.

Osam njih je to učinilo, pre svog ulaska u Evropsku uniju.

U martu 2024-te su Španija, Irska, Malta i Slovenija objavile da zajedno rade „na priznanju palestinske državnosti“.

Fakti