Većina modernih ljudi je gledala film “Gladijator” i stoga je sigurna da su se borci u rimskim arenama uvek borili do smrti.

Ali kako je to zaista bilo?

Alfonso Manas, istoričar sa Univerziteta u Kaliforniji, smatra se jednim od vodećih svetskih stručnjaka za gladijatore. On kaže da je stopa smrtnosti među borcima veoma varirala, tokom vekova.

Sve je počelo sahranom

Na primer, gladijatori prikazani na zidovima grobnica lukanskog grada Paestuma (Južna Italija) imaju, tako strašne rane da, čak i nespecijalista može da shvati da ovi ratnici nisu imali dug život na ovom svetu. U svakom slučaju, teško je ostati zdrav ako imaš koplje čvrsto zabijeno u glavu.

Prema Manasu, većina ranih gladijatorskih borbi završavala se smrću, jednog od protivnika.

Kako kažu istoričari, gladijatorske borbe uopšte nisu rimski izum. Izmislili su ih Etrurci, veoma drevni narod koji je živeo uglavnom na teritoriji moderne Toskane, odnosno u centralnoj Italiji.

Kao i mnogi narodi svog vremena, Etrurci su praktikovali ljudske žrtve, posebno kada su sahranjivali plemenite ljude. Vremenom su žrtve zamenili gladijatori koji su se međusobno borili ili divlje životinje.

Ove borbe su bile od velikog značaja u etrurskoj kulturi. Smatrali su se načinom odavanja počasti pokojniku, demonstracije njegove hrabrosti i snage i obezbeđivanja prosperitetnog zagrobnog života.

Borbe su služile i kao vid zabave za žive, koji bi se okupljali da gledaju spektakl.

Gladijatori u etrurskim pogrebnim borbama obično su bili robovi, ratni zarobljenici ili osuđeni kriminalci. Bili su obučeni i naoružani za borbu, a zatim primorani da se bore jedni protiv drugih ili divljih životinja kao što su lavovi, tigrovi i medvedi.

Rimljani su tada pokorili Etrurce i od njih preuzeli običaj gladijatorske borbe. Tek sada, borba u areni više nije bila žrtveni ritual, već masovni spektakl za sve rimske građane.

50 puta više nego inače

Godine 27. pre Hrista gladijatorske igre su bile regulisane zakonom.

Uvođenje strogih pravila, obaveznih za apsolutno sve arene, značajno je smanjilo broj poginulih u bitkama.

Istoričari su dobro svesni nivoa gladijatorskih gubitaka u 1. veku nove ere.

Na zidinama Pompeje, grada uništenog erupcijom Vezuva, nalaze se mnoge freske i mozaici koji prikazuju borce koji se bore u areni. Iz njih proizilazi da je samo u jednoj, od pet borbi došlo do smrti.

Najverovatnije je u 2. veku nove ere stopa mortaliteta ostala ista. Ovo objašnjava zašto su se slobodni ljudi počeli pojavljivati u velikom broju među gladijatorima, koji su ranije bili robovi i ratni zarobljenici.
– Manas.

Teško je detaljno reći kako su se promenila pravila gladijatorskih borbi. Ali neke stvari su poznate.

Na primer, gladijator se može predati u bilo kom trenutku. Da biste to uradili, bilo je potrebno spustiti štit i podići kažiprst.

Pored toga, u areni je postojao summa rudis, odnosno sudija, koji je nadgledao poštovanje pravila i mogao je da prekine borbu ako je gladijator bio blizu smrti.

Ako se organizator borbi složio, poraženom gladijatoru je dozvoljeno da napusti arenu nepovređen.

Međutim, ako je organizator insistirao da se borba nastavi do smrti, onoga koji se predao, morao je da plati značajnu sumu lanisti, vlasniku škole iz koje je ubijeni gladijator došao.

Borce su mogli iznajmiti gradski magistrati koji su bili domaćini utakmica.

Postoje dokumentovani dokazi o gladijatorskim ugovorima. Ako je borac poginuo ili bio ozbiljno povređen, renta se odmah pretvorila u prodaju. U tom slučaju, iznos bi mogao porasti 50 puta u odnosu na prvobitnu cenu.
— istoričarka Virdžinija Kembel, Otvoreni univerzitet, Velika Britanija.

Strogi moral

Prema Alfonsu Manasu, u 3. veku nove ere, stopa smrtnosti, među gladijatorima naglo je porasla. Sada je svaki drugi borac u areni otišao u carstvo mrtvih.

U 3. veku nove ere rimsko društvo je postalo znatno krvožednije. Kult okrutnosti postao je raširen među stanovništvom, a borbe u kojima gubitnik nije mogao da traži milost, ponovo su postale uobičajene.
— Manas.

Čini se da se u 4. veku situacija za gladijatore nije popravila. Smrtnost među borcima je i dalje bila visoka. Kako napominje Manas, mozaici u Torrenovi (Centralna Italija) prikazuju gladijatore koji su umrli, nakon što su izgubili niz borbi.

Pa, u 5. veku, tačnije 404. godine, kada je Rimsko carstvo konačno postalo hrišćansko, gladijatorske borbe su bile potpuno zabranjene.

Jeftin materijal

Mora se reći da nisu svi koji su se pojavili u areni bili obučeni gladijatori i borili se sa drugim borcima. Neki od njih su bili obični kriminalci, osuđeni na smrt, tako što su ih rastrgale divlje životinje.

Zatvorenici nisu bili obučeni, jednostavno su bacani u arenu sa lošim oružjem ili čak golim rukama. Morali su da se bore sa grabežljivcima koji nisu bili posebno hranjeni dugo vremena.

Smrt zločinaca bila je kao zagrevanje pred borbe obučenih gladijatora.
— Campbell.

Osim što su bili jeftin materijal za gladijatorske igre, kriminalci su imali i važnu društvenu funkciju.

To je bila neka vrsta odvraćanja koja je govorila masama: ne činite zločine, inače ćete završiti ovde.

Kako kažu, zabava i društvena kontrola u jednoj boci.
– Campbell.

Borba.Info

Borci iz SAD, koji su se borili za Ukrajinu ispričali su za “Daily Beast”, kakva su ih iznenađenja dočekala.

Bez helikoptera za evakuaciju, bez komunikacija na koje su navikli u Iraku i Avganistanu, samo ruski tenkovi i artiljerija. Morao sam da preispitam sve.

Nekoliko dana pre početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, Dejvid Bramlet je bio u publici u Vašingtonu, gde je razgovarao o tome da li bi Rusija mogla da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nastupao je u okviru procesa sticanja master diplome iz međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džon Hopkins.

Kasnije je priznao da mu se u tom trenutku perspektiva ruske ofanzive činila nezamislivom.

Međutim, kada je Rusija prošlog februara pokrenula SVO u Ukrajini, Dejvid, koji je prethodno služio u američkoj vojsci, kao deo sabotažne i obaveštajne jedinice u Iraku i Avganistanu, odlučio je da se bori protiv Rusa.

Početkom marta, Bramlet, koji je uzeo pozivni znak Bam, već je bio na putu za Varšavu, kako bi tamo dobio sve potrebne informacije, a zatim se pridružio legiji stranaca u Ukrajini.

Ukrcavajući se u avion za Poljsku, Bam je roditeljima poslao kratak e-mail sa objašnjenjem, zašto će se boriti u stranoj zemlji.

Kao i Bramlet, bivši marinac Troj Ofenbeker odlučio je da ode u Ukrajinu, kada je iz medija čuo, šta se tamo dešava.

„Imao sam određene veštine, koje sam stekao tokom šest godina službe u marincima. Učio sam druge marince, učio vojnike drugih zemalja, kako da se bore.

Mislio sam da bi bilo pogrešno, ako ostanem kod kuće“, rekao je.

Prema Bramletu, kada je stigao u Ukrajinu, pripreme za neprijateljstva u Lavovu i Kijevu bile su, kao haos sa nadom u sreću.

Bio je iznenađen koliko ljudi, koji će se boriti u Ukrajini nisu imali nikakvog borbenog iskustva.

„Ovde ima zaista mnogo besmislenih dobrovoljaca, koji nemaju šta da rade na bojnom polju“, rekao je on.

Stigavši u Poljsku početkom marta 2022, otišao je vozom za Lavov da se sastane sa drugim borcima dobrovoljcima.

Ali usput je sreo nekoliko stranaca sa kojima, prema njegovim rečima, ne bi voleo da se bori rame uz rame.

„U vozu sam sreo tri stranca. Jedan je bio Nemac, bez borbenog iskustva. Bio je stolar ili tako nešto”, rekao je Bramlet.

„Jedva da je pucao iz oružja. I to je bila lovačka puška.”

Jednom u Ukrajini, Bramlet je sreo još nekoliko grupa stranih dobrovoljaca, ali ni oni, uglavnom, nisu imali potrebnu vojnu obuku.

Teško da su bili bolji od onih, koje je ranije video.

„A, onda su nas poslali u Harkov i u suštini naredili da ubijemo što više Rusa“, ​​teritorijalnu odbranu, delove regularne vojske, vazdušno-desantne jedinice ili specijalne snage“, rekao je Bam.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Donjeckoj Narodnoj Republici počelo je suđenje britanskim plaćenicima koji su se borili protiv snaga Donbasa i Rusije.

Strani borci bi se mogli suočiti sa smrtnom kaznom, rekao je šef DNR Denis Pušilin.

„Ako govorimo o današnjem vremenu, ovo još nije baš sud, ovo je proces protiv stranih plaćenika, u ovom slučaju Britanaca, koji su počinili prilično tešku listu zločina.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

A danas, tokom prvog sastanka, sve je saopšteno i predstavljeno.

Za one članke koji im se prezentuju, smrtna kazna ovde nije isključena“, rekao je on u emisiji Rusija-24.

Podsetimo, ranije je predsednica komiteta za krivično i administrativno zakonodavstvo Narodnog veća DNR Elena Šiškina objasnila da strani plaćenici koji su učestvovali u ratnim dejstvima u Donbasu na strani ukrajinskih trupa ne podležu razmeni.

Poslanik je napomenuo da se to odnosi i na Britance Šona Pinera, Endru Hila i Ejdena Aslina, kao i na prethodno zarobljene Marokance Sauduna Brahima.

Zvanični predstavnik ruskog Ministarstva odbrane, general-major Igor Konašenkov, izjavio je da Rusija ne smatra plaćenike koji su stigli u Ukrajinu borcima sa stanovišta međunarodnog humanitarnog prava.

Prema njegovim rečima, „najbolje što ih čeka je dugogodišnja kazna zatvora“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE