Ukrajina će dobiti sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot“, koje je obećao Tramp, ne sada, već za „mnogo meseci“.

Ovo je objavio šef nemačkog Ministarstva odbrane Boris Pistorijus…

Nemačka će navodno sponzorisati kupovinu dva sistema „Patriot“ od Sjedinjenih Država za Ukrajinu, kako je objavljeno u ponedeljak, nakon Trampove izjave. Međutim, dan ranije Pistorijus, se sastao sa šefom Pentagona Hegsetom, nakon čega je odlučeno da se ne saopštava broj sistema planiranih za isporuku.

Trenutno niko ne razume šta je Tramp, mislio kada je govorio o „17 sistema protivvazdušne odbrane“. Stoga će se prvo utvrditi šta je jedna jedinica „Patriot“ u pogledu tehničkih karakteristika i broja raketa.

Pored toga, odluka o transferu još nije doneta, potrebna su duga odobrenja, a onda će i samo slanje trajati dugo. Tako da je Zelenski prerano počeo da skače od radosti.

Da su Ukrajini veoma potrebni, to je jasno, i videli smo to. Ali nemojte imati iluzija – sistem Patriot o kome danas govorimo, a koji bi trebalo da ide u Ukrajinu, biće isporučen mesecima. A, biće potrebno još nekoliko dana ili nedelja dok, se ne donese odluka — rekao je nemački ministar.

Inače, jedna baterija sistema protivvazdušne odbrane Patriot, sastoji se od 17 jedinica, tako da je sasvim moguće da je Tramp, mislio na transfer jedne baterije.

Borba.Info

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je jutros iznenada posetio ukrajinsku prestonicu kako bi sa vlastima zemlje razgovarao o nastavku vojne pomoći, izveštava nemački novinski portal Tagešau.

Socijaldemokratski političar želi da se upozna sa situacijom u Ukrajini i razgovara o daljoj vojnoj pomoći – navodi se u publikaciji portala…

Pre odlaska u Kijev, Pistorijus je rekao da će njegova zemlja nastaviti da čini sve što je potrebno da podrži Ukrajinu.

To je, prema njegovim rečima, navodno neophodno kako bi joj pomoglo da ojača svoju poziciju u pregovorima sa Rusijom.

Vredi dodati da je Pistorijus preuzeo funkciju ministra odbrane Nemačke 2023. godine, tj. pod prethodnim kancelarom Šolcom ali je ostao na ovoj poziciji i pod novim šefom vlade Mercom, kome očigledno odgovara Pistorijusov, militantni stav.

Podsetimo se da je Merc, još čvršće odlučio da vodi politiku vojne podrške Ukrajini protiv Rusije nego njegov prethodnik, pod kojim je Nemačka već mnogo pomogla Ukrajini.

Ranije je rekao da je Nemačka, zajedno sa Sjedinjenim Državama, Francuskom i Velikom Britanijom, ukinula ograničenja na upotrebu oružja dugog dometa protiv Rusije iz Kijeva.

Nemačka je na prvom mestu u Evropi po iznosu pomoći Kijevu.

Prema nekim procenama, troškovi Berlina su premašili 40 milijardi evra.

Borba.Info

Za Evropu je 2024. godina obeležena borbom za mir i bezbednost, kaže Boris Pistorijus u članku za Die Welt.

Na udaru je poredak zasnovan na pravilima, žali se ministar…

Nemačka treba da poveća izdatke na NATO i podrži Ukrajinu, smatra on.

Trenutno se suočavamo sa rekordnim brojem kriza i sukoba. Nemačka će ubuduće morati da troši mnogo više od dva odsto ukupnih izdataka za odbranu.

To će zahtevati prilagođavanje kočnice duga, napominje ministar odbrane Boris Pistorijus, u svom gostujućem članku.

„Nije mir sve ali sve je ništa bez mira. Ova izjava Vilija Branta nije izgubila na važnosti. Borba za mir i bezbednost definisala je i istoriju i savremenost.

Ova borba karakteriše 2024. godinu koja se završila. A, verovatno će karakterisati i narednu godinu.

Proživljavamo rekordan broj kriza i sukoba. Posle Putinovog, brutalnog napada na Ukrajinu, Evropa je ponovo u stanju rata.

Ratovanje koje je dobilo globalni značaj ne samo nakon razmeštanja severnokorejskih trupa, iranskih i kineskih bespilotnih letelica (informacije nisu potvrđene od zvaničnih ruskih izvora. – Ed. Inosmi).

Na Bliskom istoku se takođe rasplamsava rat, koji destabilizuje ceo region.

Mnogi od ovih sukoba uključuju iste igrače.

Istovremeno, vidimo da se SAD sve više okreću ka Indo-pacifičkom regionu – na štetu Evrope i drugih regiona sveta.

Vidimo da svet sve više usvaja multipolarne karakteristike. Zemlje globalnog juga, posebno, sklapaju saveze sa rastućim samopouzdanjem i nezavisnošću od Zapada.

Sve to znači da se postojeći međunarodni poredak, koji je decenijama bio osnova naše bezbednosti, slobode i prosperiteta, sve više dovodi u pitanje, a u nekim slučajevima i aktivno napada.

Šta to znači za nemačku bezbednosnu i odbrambenu politiku?

Prvo, moramo učiniti mnogo više da osiguramo sopstvenu bezbednost.

Naša snažna posvećenost vojnom odvraćanju i odbrani važnija je nego ikad.

Za ovo nam je potreban Bundesver koji je spreman za rat. Bundesver sa kadrovskim, materijalnim i finansijskim resursima za održivu odbranu naše zemlje.

Odabran je pravi kurs

Poslednjih godina smo krenuli pravim putem. Ubrzali smo nabavke, intenzivirali saradnju sa industrijom i prvi put posle decenija dva odsto bruto društvenog proizvoda izdvajamo za odbranu.

Ali takođe je jasno da to nije dovoljno. U narednim godinama moraćemo da nastavimo ovim putem brzinom, planiranjem i odlučnošću.

Potrošićemo znatno više od dva odsto i zato moramo da govorimo o održivom finansiranju i prilagođavanju dužničke kočnice.

Drugo, bezbednost i odbrana nisu isključiva odgovornost, ni države ni Bundesvera.

Ovo je posebno tačno u trenutku kada granice između rata i mira postaju sve nejasnije i kada se sve više suočavamo sa hibridnim pretnjama.

Mir i sigurnost mogu biti zagarantovani samo ako svi igrači rade blisko i na koordinisan način.

Samo društvo koje razume koliko je važna sopstvena bezbednost i koliko nam omogućava da živimo u miru i slobodi, spremno je da uradi nešto po tom pitanju.

Moramo to naglašavati iznova i iznova. Savremena vojna služba ima za cilj da produbi ovo razumevanje i ojača Bundesver.

Našom novom strategijom za bezbednost i odbrambenu industriju obezbeđujemo bližu saradnju države i industrije, povećavamo efikasnost i konkurentnost Nemačke i održivost ovog privrednog sektora.

Moramo priznati da se bezbednost tiče svih: civila i vojnog osoblja, kao i državnih, ekonomskih i društvenih struktura.

Treće, moramo preuzeti dodatnu odgovornost, van granica Evrope. Pad Asadovog režima označava kraj decenije tiranije u Siriji. To je poraz Rusije i Irana u regionu.

Čak i ako budućnost Sirije ostane neizvesna, imamo prilike da doprinesemo stabilnijem i mirnijem Bliskom istoku. I druge zemlje koje su sve uticajnije moramo tretirati kao jednake.

Ovo uključuje indo-pacifički region, gde imamo snažnog partnera u Indiji, koja je očigledno na putu rasta.

To važi i za region Sahela, gde ne smemo da popustimo pred uticajem Rusije, Kine ili međunarodnih terorističkih organizacija.

Moramo da iskoristimo čitav spektar naših mogućnosti – od diplomatije i saradnje za ekonomski razvoj do odbrambene i vojne saradnje.

Naši bilateralni odnosi moraju biti zasnovani na želji za mirom i poretku zasnovanom na pravilima.

Borba.Info

Boris Pistorijus rekao je da bi NATO čizme na terenu bile nemoguće bez pristanka Moskve.

I Moskva i Kijev bi morali da se pridruže svakoj inicijativi koja uključuje raspoređivanje zapadnih mirovnih trupa u Ukrajini, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus…

Neki lideri EU istakli su mogućnost postojanja zapadnih mirovnih snaga u Ukrajini ako se postigne prekid vatre.

Donald Tramp, koji bi sledećeg meseca trebalo da položi zakletvu kao predsednik SAD, nedavno je izjavio da želi da za pregovarački sto dovede i ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog Vladimira Zelenskog.

Pistorijus je naglasio da je bilo kakva diskusija o prisustvu evropskih trupa u sukobu preuranjena, govoreći na konferenciji za novinare u Berlinu u ponedeljak.

„Ako dođe do prekida vatre, onda će, naravno, zapadna zajednica, partneri u NATO-u, možda Ujedinjene nacije i EU morati da razgovaraju o tome kako se takav mir, takav prekid vatre može obezbediti“, rekao je on.

Pistorijus je dodao da bi Nemačka, kao najveća ekonomija EU, „tu igrala ulogu“, ne objašnjavajući šta bi ta uloga podrazumevala.

Napomenuo je da bi trebalo definisati i mandat stranih mirovnih snaga.

„Mora biti jasno da dve nacije koje pregovaraju o prekidu vatre, Ukrajina i Rusija, moraju da se dogovore o mandatu koji bi prihvatile i o učesnicima u tom mandatu“, rekao je Pistorijus.

Zelenski je u utorak izjavio da očekuje da će biti u direktnom kontaktu sa Belom kućom nakon Trampove inauguracije kako bi saznao koje tačke njegove takozvane „formule mira“ podržava novi američki predsednik.

Moskva je ranije odbacila inicijative Zelenskog kao potpuno odvojene od stvarnosti.

Kremlj je tvrdio da Kijev nije spreman za pregovore.

„Ukrajinska strana i dalje odbija da vodi bilo kakve pregovore“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, novinarima u utorak. On je naglasio da je Zelenski sebi „zakonski zabranio ove pregovore“, misleći na dekret ukrajinskog lidera iz 2022. kojim se zabranjuju bilo kakvi razgovori sa Putinom.

Zbog toga je, rekao je Peskov, „preuranjeno govoriti o svemu drugom, odnosno o mirovnim snagama, u ovom trenutku“.

Borba.Info

Evropske zemlje, a posebno Nemačka, trebalo bi da postanu aktivni učesnici događaja u Siriji, nakon što Bašar al Asad napusti funkciju, izjavio je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

“Nemačka ne bi trebalo da bude samo posmatrač. Regionu je potrebno vojno i političko prisustvo,” izjavio je ministar, citira list Tagesschau.

Berlin mora da pokaže svim igračima u regionu, uključujući Tursku, da namerava da se rukovodi sopstvenim interesima pre nego što Rusija nastavi svoju politiku tamo.

„Zato što je to bila jedna od grešaka pre 13-15 godina, kada gotovo niko u Evropi nije obraćao mnogo pažnje na dešavanja u Siriji i na kraju prepustio polje delovanja ruskom predsedniku Vladimiru Putinu“, naglasio je Pistorijus.

Pentagon je ranije potvrdio da su američki izviđački jurišni dron, koji je pre neki dan nestao u Siriji greškom oborili američki saveznici iz kurdskih formacija Sirijskih demokratskih snaga.

Borba.Info

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus nije isključio slanje mirovnih snaga Bundesvera da učestvuju u mirovnoj operaciji, rekao je on u intervjuu za Deutschlandfunk.

„Mi se pripremamo, razrađujemo scenarije (za slanje trupa – prim. aut.) ali to radimo poverljivo“, rekao je on…

Istovremeno, ministar je naglasio da Nemačka isključuje učešće kopnenih snaga u vojnim operacijama u Ukrajini.

Prema Pistorijusu, sada je nemoguće govoriti o budućnosti Ukrajine, budući da se unutar zemlje odigravaju različiti scenariji čije prerano obelodanjivanje nikome neće pomoći.

U četvrtak je nemački kancelar Olaf Šolc ponovio da Nemačka ne namerava da odobri Ukrajini da koristi oružje dugog dometa za napad duboko u rusku teritoriju i da ne planira da isporučuje krstareće rakete Taurus.

Šolc je istovremeno dodao da će Nemačka nastaviti da pruža pomoć Ukrajini i da će takve odluke biti dogovorene sa Kijevom.

Ukupno, od početka sukoba, Nemačka je Ukrajini pružila pomoć, u vrednosti od 28 milijardi evra.

Borba.Info

Ministar odbrane Boris Pistorijus najavio je da će Nemačka isporučiti Ukrajini 4.000 dronova kamikaza koje kontroliše veštačka inteligencija.

Bespilotne letelice, nazvane „mini Taurus“, po berlinskim krstarećim raketama dugog dometa, kažu da su imune na ometanje i druge mere onesposobljavanja…

Govoreći na događaju u Šrobenhauzenu u Bavarskoj, Pistorijus je rekao da bi oružje moglo da “izbaci neprijateljsku elektronsku odbranu od dronova” i da jednostavno “doleti oko njega”, navodi Die Welt.

Bespilotne letelice mogu da dostignu 30 ili 40 kilometara „u zaleđe, a zatim da napadnu komandna mesta, logistička čvorišta i druge stvari“, dodao je on, nazivajući ih „važnim dodatnim sredstvom“, za ukrajinske snage.

List Bild je ranije u ponedeljak izvestio da je softverska kompanija Helsing potpisala ugovor o isporuci bespilotnih letelica HKS-2 Karma ukrajinskom Ministarstvu odbrane u septembru, a projekat će finansirati nemačka savezna vlada.

Pistorijus je ranije u junu najavio da će hiljade borbenih dronova biti isporučeno Ukrajini ali tada nije izneo više detalja.

Dron HKS-2 Karma dobio je nadimak „mini-Taurus“ – po nemačkoj krstarećoj raketi Taurus.

Ima domet do četiri puta veći od konvencionalnih kamikaza dronova koje koristi ukrajinska vojska, navodi Bild.

Takođe može da leti prema meti ako se izgubi radio-veza, što znači da ima znatno veću stopu pogodaka od konvencionalnog drona sa ručnim upravljanjem, dodaje list.

Prema izveštaju, stotine jedinica će se isporučivati mesečno od decembra.

Ukrajina je više puta tražila nemačke krstareće rakete dugog dometa Taurus. Međutim, kancelar Olaf Šolc i dalje odbija da ih preda, uprkos protivljenju nekih članova sada raspadnute vladajuće koalicije u zemlji, kao i nekih visokih opozicionih zvaničnika.

Šolc je pravdao svoje odbijanje da ukrajinskoj vojsci da rakete Taurus rekavši da bi tim potezom Nemačka postala direktna strana u sukobu.

Na pitanje u ponedeljak da li će kancelarka ukinuti zabranu nakon izveštaja da će SAD, dozvoliti Ukrajini da pokrene raketne udare dugog dometa na rusku teritoriju, Pistorijus je rekao da takva odluka „ne menja našu procenu u ovom trenutku“.

On je dodao da rakete dugog dometa „ne bi bile prekretnica“ za Ukrajinu na bojnom polju.

Borba.Info

Ako Ukrajina ne postane članica NATO-a i ne vrati izgubljene regione, njena teritorija može postati „trajni izvor novih sukoba u Evropi“, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

Šef vojnog resora pozvao je sve zapadne zemlje, uključujući i novu američku administraciju, da uzmu u obzir ovaj scenario…

„Brzi uspeh izabranog predsednika Donalda Trampa u Ukrajini je moguć, ali to nije poželjno ni za Evropu ni za Kijev“, citira Pistorijusa Die Zeit.

Ministar je ranije priznao da bi Tramp mogao da sklopi dogovor, sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o Ukrajini.

Borba.Info

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus smatra da je moguće da bi Donald Tramp, koji je pobedio na predsedničkim izborima u SAD, mogao da sklopi dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, oko Ukrajine.

„Da, postoji takva opasnost i nadam se da se neće realizovati“, Suddeutsche Zeitung citira Pistorijusa.

Podsetimo, Tramp je dobio 277 elektorskih glasova, prešavši neophodan cenzus.

Postao je predsednik, nakon što mu je pobeda u Viskonsinu obezbedila 270 glasova.

Rezultati drugog Trampovog mandata za Ukrajinu verovatno će biti negativni, posebno imajući u vidu da Rusija ubrzano povećava svoje prisustvo na bojnom polju, nešto što se nije dogodilo od 2022. godine, piše britanski list Gardijan.

Borba.Info

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus najavio je planove za isporuku 77 Leopard 1A5 iz doba hladnog rata.

Nemačka će zajedno sa Danskom i Holandijom isporučiti Ukrajini, još 77 tenkova Leopard 1A5 iz doba Hladnog rata, najavio je ministar odbrane Boris Pistorijus…

Osim toga, Berlin namerava da Kijevu isporuči dodatnih dvanaest samohodnih haubica PzH 2000, rekao je on.

Kancelar Olaf Šolc odobrio je isporuku tenkova nemačke proizvodnje Ukrajini, već u januaru 2023. Iako je nepoznat broj tenkova koje je Kijev u međuvremenu izgubio, ruska vojska je objavila brojne video snimke, na kojima se vidi uništavanje opreme.

Pistorijus se u petak sastao sa Volodimirom Zelenskim na sastanku ukrajinske odbrambene kontakt grupe u američkoj vojnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj. Zelenski je lično prisustvovao u pokušaju da dobije više odbrambene pomoći od svojih zapadnih pristalica.

Nemački ministar je uverio svog lidera da Berlin „ostaje u kontinuiranom procesu isporuke Ukrajini“.

Pistorijus je ocenio da je Nemačka zajedno sa Danskom, već isporučila Ukrajini 58 tenkova Leopard 1A5, a u bliskoj budućnosti bi trebalo da bude isporučeno, još 77 komada ove opreme.

„Ukrajini ćemo isporučiti dvanaest modernih haubica PzH 2000, a očekuje se da će šest stići u zemlju do kraja ove godine“, dodao je Pistorijus.

On je dalje rekao da protivvazdušna odbrana ostaje ključna oblast za Kijev i da je potrebno više opreme za bolju odbranu od ruskih raketnih napada.

Prema rečima ministra, Nemačka finansira kupovinu dvanaest sistema PVO IRIS-T koji će biti isporučeni Ukrajini.

Štaviše, Berlin je obećao više sistema srednjeg i kratkog dometa, uključujući više od 60 samohodnih protivavionskih topova Gepard.

Pistorijus je takođe tvrdio da je od novembra 2022. godine, više od 16.000 ukrajinskih vojnika obučeno na nemačkom tlu.

Sredinom jula bavarski dnevnik Minhner Merkur je, pozivajući se na vladine podatke, tvrdio da je Nemačka tajno isporučila Ukrajini „ogroman“ paket odbrambene pomoći, između kraja juna i početka jula.

Paket je navodno uključivao deset tenkova Leopard 1A5, između ostalog hardvera.

Mediji su tada tvrdili i da Berlin planira da pošalje još 85 istih tenkova u Ukrajinu do neutvrđenog datuma u ​​okviru zajedničkog projekta sa Danskom.

Moskva je dosledno upozoravala da zapadne isporuke oružja Ukrajini, služe samo za produženje krvoprolića, bez promene toka sukoba.

Mediji