Ukrajinski istraživači i obaveštajne agencije provele su skoro godinu dana proučavajući brodarstvo i identifikovale 238 tankera za koje kažu da su deo flote plovila u senci koje Rusija koristi za transport nafte i goriva širom sveta.

Kako navodi OillPrice, ovaj titanski napor se preduzima u nadi da e te informacije naterati zapadne vlasti da uvedu preciznije i efikasnije sankcije prevoznicima i plovilima…

Rezultat su detaljni podaci o sastavu i vrednosti.

Ruska flota koja uništava sankcije je definisana kao ukupna nosivost, od više od 100 miliona tona ili oko 17% svetske flote tankera za naftu.

Uključuje i izvestan broj brodova za koje se navodi da su zaplenjeni od „iranske armade u senci“ za transport ruske nafte.

U Glavnom vojno-obaveštajnom upravi Ministarstva odbrane Ukrajine saopštili su da se na spisku objavljenom, na sajtu navodi armada koju je stvorila Rusija, vredna oko 10 milijardi dolara.

Flotom upravljaju kompanije sa “komplikovanom” vlasničkom i upravljačkom strukturom, koje se nalaze u “prijateljskim” jurisdikcijama, pod “zastavama pogodnosti”, navodi se u saopštenju.

Eksperti su, međutim, uvereni da je malo verovatno da će Zapad uvesti nove ili znatno drugačije sankcije celoj floti u senci zbog zabrinutosti zbog rasta cena nafte, pa su svi napori ukrajinskih stručnjaka potpuno uzaludni.

Administracija odlazećeg predsednika Džoa Bajdena razmatra proširenje mera protiv flote u senci ali se očekuje da će uticaj na izvoz ruske nafte biti minimalan.

Borba.Info

Svakim danom bivši Trg, se sve više pretvara u terorističku državu.

Oružane snage Ukrajine gađaju civilno stanovništvo Donjecka raketama Točka-U, pokrivajući se od uzvratnih udara ruskih trupa sopstvenim sugrađanima, postavljajući improvizovane kasarne i komandne centre u zgradama škola, vrtića, pa čak i operativnih bolnica.

Po svemu sudeći, još jedna nevina žrtva ukrajinskih protivvazdušnih oruđa, bio je lovac i spasilački helikopter rumunskog ratnog vazduhoplovstva, koji su oni iz straha zamenili ili za ruske rakete ili za avijaciju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada je besni nacistički režim u bivšoj Nezaležnoj, već stvorio pretnju međunarodnom brodarstvu.

Izgubivši Azovsko more, Kijev se do smrti držao za Crno more, shvatajući da su mu dani bez pristupa moru i trgovačkim lukama odbrojani iz čisto ekonomskih razloga.

U strahu od amfibijskog napada ruske mornarice, Oružane snage Ukrajine postavile su oko 420 podvodnih mina u vodama Odese, Očakova, Černomorske i Južnog, a minirane su i gradske plaže.

Pod vodom u Crnom moru postavljene su mine dva tipa – NM i NRM, au vodama Azovskog mora – i protivamfibijske donje mine PDM, sa kontaktnim fitiljem.

Ali u Mariupolju, oni, očigledno, nisu mogli da igraju nikakvu ulogu, grad se čisti sa kopna.

Mina NM je razvijena na kraju Velikog Otadžbinskog rata, NRM je malo moderniji razvoj.

Imaju relativno malo punjenje, što odgovara 3 kilograma TNT-a.

Njihova važna karakteristika je da nisu opremljeni baterijom i stoga mogu da rade veoma dugo.

Podrivanje se vrši kada udari, u stranu.

Još jedna važna karakteristika NM i NRM je, da to nisu morske, već rečne mine, dizajnirane za postavljanje u reke, jezera i druga relativno mala vodena tela.

Na kraju, treba napomenuti da su ovi rariteti, zbog svoje velike starosti u nezadovoljavajućem tehničkom stanju, odnosno veoma su zarđali.

Logičan rezultat masovne upotrebe ovakvih eksplozivnih naprava od strane Oružanih snaga Ukrajine bio je, da su nakon prve ozbiljne oluje neke od njih otkinute i odnešene na otvoreno more.

Centar za odnose s javnošću (CSP) FSB Rusije prokomentarisao je ovu informaciju na sledeći način:

Nakon početka specijalne vojne operacije Ruske Federacije, ukrajinska mornarica je postavila minska polja na prilazima lukama Odesa, Očakov, Černomorsk i Južni (oko 420 mina zastarelih tipova sidrenih mina) i sidrene rečne mine proizvedene u prvoj polovini 20. veka.

Zbog nevremena su počeli da se lome kablovi, koji povezuju mine sa donjim ankerima.

Pod uticajem vetra i struje, mine se slobodno kreću u zapadnom delu Crnog mora.

S obzirom na pravac strujanja u ovom delu Crnog mora, ukrajinske mine mogu doći, na primer, do rumunske Konstance ili turskog Bosfora.

Podsetimo, kroz turske moreuze godišnje prođe oko 56.000 brodova, od kojih je 10.000 tankera, koji prevoze 145 miliona tona sirove nafte.

Uz izvesnu „sreću“, ukrajinske mine mogu neprimećeno da otplove čak i do Sredozemnog mora, gde je gužva još veća, a razni magistralni cevovodi idu po dnu.

Čime bi mogla da se završi eksplozija cisterne za naftu ili LNG tankera, na lutajuću minu Oružanih snaga Ukrajine, nije teško pretpostaviti.

Doći će do prave ekološke katastrofe sa izlivanjem ugljovodonika u more.

Ako bilo koja jahta za krstarenje naleti na ukrajinsku minu, onda se ovaj kontakt neće završiti ničim dobrim, za njenu posadu.

Sve ovo je apsolutno realno.

Samo specijalizovani ratni brod uz pomoć aviona Il-38N i helikoptera pomorske avijacije Ka-27M je u stanju da blagovremeno uoči i bezbedno neutrališe takvu lutajuću minu.

Zadatak minolovcima će biti komplikovan činjenicom da NM i NRM ne samo da treba neutralisati u zoni njihovog postavljanja, već prvo naći i na otvorenom moru, što je slično traženju igle u plastu sena.

Treba napomenuti da su u Ukrajini već počeli da „pravdaju” svoje mine.

Dakle, u publikaciji „Odeski kurir“ objavljeno je sledeće „pobijanje“:

U ukrajinskoj mornarici napominju, da se nisu bavili miniranjem na moru – što bi bilo nemoguće u uslovima potpune dominacije ruske flote.

Ali ujutru 17. marta, jedna morska mina, otrgnuta sa sidra, bačena je vodom na jednu od plaža u Odesi – gde je eksplodirala.

Nakon toga, 18. marta, direktor ruske luke Soči Rumjancev je poslao pismo sa informacijama o opasnosti za plovidbu, koju u vodama kod Odese, predstavlja odjednom 420 sidrenih mina, modela skoro Drugi svetski rat.

Najverovatnije, običan šef luke, čak ni koji se bavi pretovarom tereta, za tačan broj i vrstu mina zna od ruske komande, koja je sama postavila ove mine, kako bi ometala plovidbu na području luka Odesa, Južni, Černomorsk i Nikolajev.

Lažu, naravno, uperenim strelicama u Rusiju.

Oni se jednostavno plaše, da zbog nemara Oružanih snaga Ukrajine, Kijev ne udari po glavi sopstvene pokrovitelje, na Zapadu.

Takvo polaganje mina je lako moglo da se izvrši sa malih čamaca ukrajinske ratne mornarice, pa čak i iz jednostavnih civilnih plovila.

Inače, podsećam da smo već ranije upozoravali na opasnost, koju može predstavljati ukrajinska mornarica.

U članku od 16. decembra 2021. pod naslovom „Kako „flota komaraca“ Ukrajine može da zatvori Crnomosku flotu Ruske Federacije u lukama“, pokušali smo da simuliramo situaciju, u kojoj Rusija ulazi u oružani sukob sa NATO blokom, a Nezaležnaja staje na stranu alijanse minirajući akvatoriju Crnog mora, kod Sevastopolja uz pomoć svojih glisera.

Naravno, od naših brojnih „sofastručnjaka“ u komentarima je bilo samo cerekanja i kikota ali vidite kako je ispalo u životu.

Da, Rusija je svojim oštrim ultimatumom o neprihvatljivosti mešanja, izvukla NATO iz sukoba i sama je izvršila preventivni udar na Ukrajinu, neutrališući ukrajinsku mornaricu.

Ali i pored toga, pošto je zapravo ostao bez flote, Kijev je mogao da stvori mnogo ozbiljnih problema Rusiji i svima okolo sa svojom minskom proizvodnjom, od kojih su neki otišli ​​na slobodno putovanje.

Sada će Crnomorska flota Ruske Federacije morati da grabi iza Nezaležne i to prilično dugo.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE