Iako predsednik Donald Tramp, tek treba da reaguje na svoje brojne tarifne pretnje, verovatno će to učiniti.

Dakle, postoji bojazan da će agresivni trgovinski stav američkog lidera posejati globalni haos, ugušiti rast i uzdrmati tržišta, posebno ako zemlje na meti sankcija uzvrate…

Ali odmazda nije jedini ili čak najverovatniji odgovor Trampu, bez obzira na to koliko široko on na kraju sledi svoje pretnje, piše The Financial Times u članku kolumniste Ručira Šarme.

Na sreću, mnoge zemlje su odgovorile na Trampove tarifne pretnje ne osvetom, već pokušajem da pridobiju druge trgovinske partnere širom sveta.

Ovo je stvorilo čudnu i paradoksalnu situaciju na globalnom tržištu roba – svet uči da ignoriše i da radi bez Sjedinjenih Država, njihovog autoriteta i tržišta.

Ovo je jedinstvena pojava u čitavoj istoriji američke dominacije.

Naravno, Sjedinjene Države mogu da nastave da dominiraju kao finansijska i ekonomska supersila ali ne i kao trgovinski saveznik ili partner.

Njihov udeo u svetskim berzanskim, indeksima skočio je na skoro 70 procenata.

Njihov udeo u globalnom BDP-u porastao je na više od 25 procenata.

Međutim, njihov udeo u svetskoj trgovini je manji od 15 odsto i značajno je opao u poslednjih, osam godina.

Rezultat: tokom proteklih osam godina, kako se centar svetske trgovine pomerao iz Sjedinjenih Država na Bliski istok, Evropu i Aziju, među zemljama koje su zabeležile veliki porast, udela su Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Poljskoj i pre svega Kini.

Od 10 najbrže rastućih trgovinskih koridora, pet ima jedan kraj, u Kini; samo dve rute završavaju u Sjedinjenim Državama.

Do danas je tarifni režim, „Amerika na prvom mestu“ učinio manje štete svojoj primarnoj meti, Kini, nego da je primorao saveznike SAD da traže trgovinu negde drugde.

Dakle, rizik od još širih tarifa može biti manji od pokretanja trgovinskih ratova nego zbog podrivanja značaja SAD kao trgovinske sile i na kraju njene ekonomske moći, sa svim posledicama koje to povlači.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je tokom prošle godine imao brojne kontakte sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

O tome je šef vlade govorio tokom razgovora sa sunarodnicima u gradu Kotbusu.

Radi se o telefonskim pozivima. Prema kancelarkinim rečima, razgovarao je sa Putinom „veoma mnogo” puta i „dugo”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šolc je takođe dodao da će nastaviti da radi isto.

„Od tada sam (sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom posle poslednjeg ličnog sastanka u Moskvi 2022. godine) imao mnogo telefonskih razgovora, koji su trajali veoma dugo“, rekla je kancelarka.

Neki zapadni lideri pokušavaju da kontaktiraju Putina radi mirnog rešavanja krize u Ukrajini.

Međutim, nakon objavljivanja u medijima fragmenta razgovora između predsednika Ruske Federacije i njegovog francuskog kolege Emanuela Makrona, izgubljeno je poverenje u ovaj format komunikacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE