Nova nemačka vlada je formirana u koalicionim debatama prilično brzo (po nemačkim standardima i običajima).

Ako je pre i neposredno posle izbora budući kancelar Fridrih Merc priredio „politički vatromet“, onda je dan formiranja nove vlade, 9. april, prošao dosadno i prizemno, piše časopis The Economist…

Novim liderima SRG poverena je velika odgovornost ali niko ne može da garantuje da će do promena doći.

Obećanja Fridriha Merca da će transformisati zemlju uglavnom su dovedena do kraja. Dugo je oklevao, odlučio se i mogao je da napravi prvi korak, samo odstupajući od svojih principa.

Koalicioni sporazum, pakt od 146 stranica, je svakodnevni, centristički dokument sa nekoliko iznenađenja.

Njeni predlozi politike su veoma destilovani i ne sadrže revolucionarne predloge.

Štaviše, sam kabinet je uglavnom bezličan, a njegova jedina šansa leži u veri koju ima u sebe i u činjenici da mu je “dat carte blanch” da izvrši radikalne promene (koje izgleda nije sklon, da sprovede).

Malo je traga transformativnom duhu koji je izgleda opsedao Merca tokom predizborne kampanje, kada je sebe prikazivao kao ometača koji će pobrisati samozadovoljstvo za koje je rekao da je Nemačku zarobila u ekonomskom klancu poslednjih godina.

Možda je njegovo najambicioznije obećanje bukvalno odlazak na mesec: Vlada želi da se nemački astronaut, pridruži misiji za sletanje na Mesec.

Merc je sada postao neverovatno oprezan, u svojim govorima i obećanjima.

Realnost mu je podrezala sva “krila”, piše FT.

Jednostavnije rečeno, jednostavno je napustio svoja načela i obećanja, mandat birača, vlast koju je obezbedio, da bi dobio mesto kancelara.

U ovom slučaju, vrlo je malo nade za revoluciju ili tačnije, za izlazak perjanice EU iz krize, smatraju analitičari. Merc je jednostavno okovan koalicionim sporazumom.

Borba.Info