Navodi da mu je dijagnostikovan kancer levog bubrega pre dva i po meseca, koji mu je hirurški odstranjen.

Tokom vanrednog stanja Branko Antić je prevezao oko 50.000 zdravstvenih radnika iz 50 ustanova.

Od početka pandemije, beogradski taksista Branko Antić sa grupom kolega, besplatno prevozi zdravstvene radnike.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To mu je donelo tri priznanja ali i veliku lekarsku podršku kada je saznao da je teško bolestan.

Tokom vanrednog stanja Branko Antić je prevezao oko 50.000 zdravstvenih radnika iz 50 ustanova.

Napravio je oko 17.000 vožnji, a njegov taksimetar ni danas ne kuca za medicinare.

Branko Antić kaže za RTS, odlučio se da pomogne medicinskim radnicima videvši kako se u crvenim kovid zonama nesebično bore da spasu živote obolelima.

– Javni prevoz tokom policijskog časa nije funkcionisao, a da bi zdravstveni radnici na prvoj liniji fronta mogli da stignu kući i posle ponovo da se vrate na posao odmorni, došao sam na ideju zajedno sa prof. dr Danicom Grujčić da ih prevozim besplatno – priča Branko.

Kaže da akcija ne bi uspela da mu se nisu pridružile kolege – njih od 120 do 150 tokom 53 dana vanrednog stanja, non-stop.

Dodaje da su ostala prijateljstva iz tog perioda i da sada kad god zatreba nekome iz zdravstvenih ustanova izađe u susret.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Govoreći o najtežem periodu pandemije tokom vanrednog stanja, Antić kaže da tokom vožnje obično nije bilo uobičajenog ćaskanja, jer su lekari bili iscrpljeni.

Navodi da mu je dijagnostikovan kancer levog bubrega pre dva i po meseca, koji mu je hirurški odstranjen.

Priča da se polako oporavlja i vraća redovnom životu.

– Naročito sam zahvalan zaposlenima na Onkološkom institutu, Urološoj klinici KCS, Bolnici ‘Dragiša Mišović'”.

Dobro se dobrim vraća – dodaje Antić.

Antić je dobitnik i tri priznanja – srebrne medalje za zasluge koju je dobio od predsednika Aleksandra Vučića, plakete Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja i nagrade grada Beograda za herojsko delo “Despot Stefan Lazarević”.

Kaže da mu te nagrade znače kao i njegovim kolegama, koji će nastaviti da budu na raspolaganju svojim sugrađanima.

Telegraf

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ovo je veliki napredak, velika stvar za medicinu”

Prvi put su hirurzi u istoriji medicine uspešno izvršili transplantaciju bubrega sa svinje na čoveka i organ je, kažu oni, “odmah funkcionisao normalno”.

Hirurška procedura izvedena je u septembru između genetski modifikovane svinje i pacijenta s mrtvim mozgom u bolnici “NYU Langone Health”.

Kako su preneli strani mediji, bubreg je pričvršćen za krvne sudove pacijenta u natkolenici, izvan trbuha.

Spomenuta svinja genetski je modifikovana za uzgoj bubrega, koji je ljudsko telo trebalo da prihvati, što se i dogodilo, kao što je bilo predviđeno.

“Sve se završilo bolje nego što sam uopšte mogao da očekujem.

Bubrezi umrlih ljudi koje presađujemo ne rade odmah, treba im nekoliko dana ili čak nedelja da sve profunkcioniše ali zahvat je odmah uspeo kod ovog pacijenta.

Operacija je izgledala kao i svaka transplantacija, koju sam ikad napravio od živog davaoca organa”, rekao je dr Robert Montgomeri, direktor Instituta za transplantaciju bolnice “NYU Langone”.

Ovaj medicinski i istorijski uspeh komentarisao je i dr Dori Segev, profesor transplantacijske hirurgije na Medicinskom fakultetu “Johns Hopkins”.

“Ovo je veliki napredak, velika stvar za medicinu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, potrebno je još istraživanja, kako bi se potvrdila delotvornost postupka.

Moramo da znamo više o dugovečnosti organa”, rekao je.

Neki istraživači veruju da bi genetski modifikovani svinjski bubrezi mogli da se koriste za svega nekoliko meseci.

Međutim, tim hirurga, koji je izvršio prvu takvu transplantaciju, još uvek prikuplja podatke, kako bi objavili svoj završni rad sa svim relevantnim rezultatima.

“I dalje smo zabrinuti zbog činjenice da bi pacijentovo telo na kraju moglo da odbije novi bubreg, jer dugotrajno odbacivanje organa može da se desi čak i s dobro usklađenim donorskim organima ljudskog porekla”, izjavio je dr David Klasen, odgovorni doktor organizacije “United Network for Organ Sharing”.

Ksenotransplantacija ili proces presađivanja organa i tkiva između vrsta, tj. sa životinja na ljude, u prošlosti je uglavnom bio neuspešna procedura (u pitanju su bile šimpanze i svinje), međutim, mnogi stručnjaci na polju medicine tehnologiju uređivanja gena vide, kao ključ za buduće uspešne transplantacije.

Ovaj istorijski momenat će verovatno da pokrene i niz pitanja koja se odnose na ​​etiku uzgoja svinja sa svrhom vađenja njihovih organa.

Međutim, mnogi naglašavaju da se i bez toga samo u SAD godišnje zakolje, otprilike, 100 miliona svinja i to samo zbog prehrambene industrije.

Jutarnji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE