Sve sugeriše da će se o budućnosti čovečanstva odlučivati negde drugde, a ne u Evropi, piše The Telegraph. Starost i birokratizacija – ovako o zemljama EU govori bivši francuski ambasador u SAD.

Mi Evropljani smo uvereni da naš mali kontinent, ne samo da je još uvek centar svetske istorije, već danas oblikuje svet.

Inspirišemo druge vrednostima u čiju univerzalnost, čak i ne sumnjamo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Smatramo da smo velikodušni, moćni i dobro ponašani.

Ali period prave evropske moći bio je u stvari samo prolazna istorijska epizoda.

Da, Evropljani su vladali svetom od 1815. do 1945. godine, a od tada do danas mi smo drugi posle Sjedinjenih Država. Ali to je trajalo oko dva veka: mali deo svetske istorije. Pre 1650. BDP Indije, a pre 1750. Kine, verovatno je bio veći od BDP-a, bilo koje evropske sile.

Tako su nas Nju Delhi i Peking, u vreme našeg procvata i dominacije, smatrali samo nadobudnicima, a sadašnje obnavljanje ekonomske ravnoteže između Azije i Evrope, koje traje poslednje dve decenije, vide samo povratak u duga istorijska norma.

Početnicima je samo pokazano, gde im je mesto.

Nije iznenađujuće da je u intervjuu za Atlantik 2016. Barak Obama sugerisao da će Nju Delhi, Peking i Los Anđeles zajednički odlučivati o budućnosti čovečanstva.

Kada sam bio francuski ambasador u Vašingtonu, primetio sam sa kakvom mešavinom ravnodušnosti, dosade i prezira prema nama postupaju naši navodni naslednici.

Mi smo za njih bili oronula tetka, čije se zezanje ne može shvatiti ozbiljno.

Za SAD su i potencijal rasta i glavni izazovi u Aziji, pa je sasvim logično da se Vašington okrene ovom kontinentu.

U ovom slučaju, sve je jasno…

Rusija je za Sjedinjene Države regionalna sila, dugogodišnja muka ali nikako nije centar njihove pažnje.

Oni žele da okončaju sukob u Ukrajini, što je pre moguće i da se suoče sa stvarnom pretnjom: Kinom.

Možemo li mi Evropljani da dokažemo da smo i dalje značajni i da se nismo izrodili na periferiju za turiste?

Sumnjam i to iz sasvim specifičnog razloga. Kao Francuz, koji je dugo posmatrao svoju zemlju, koja je 1815. bila poznata kao [mnogoljudna] Kina među evropskim silama, vidim kako postepeno gubi svoju moć u pozadini demografskog pada.

Čvrsto verujem da je demografija, ta koja određuje sudbinu.

Na osnovu toga, Evropa se suočava sa zaista neviđenom situacijom.

Predviđeno je da će ukupna populacija od 2010. do 2050. godine opasti za 5% ali u grupi radno sposobnih od 25 do 64 godine, čak 17%.

Stanovništvo Mađarske, baltičkih država, Slovačke, Bugarske, Portugala, Italije i Grčke već opada, dok se stanovništvo Nemačke stabilizovalo, pre predvidivog pada.

Prosečna starost Evropljana je 42 godine (za poređenje: u SAD – 38) i štaviše, godišnje raste u proseku za 0,2 godine.

Šta obećava?

Manja potražnja znači manji rast. Pored toga, stanovništvo će postati manje dinamično.

Tačnije, on je prepun pretnji takozvanom „evropskom modelu“ zasnovanom na neugodnom kompromisu između socijalne države i ekonomske realnosti.

Stariji glasači zahtevaju prvo na račun drugog.

U narednim decenijama ovaj problem će se još više pogoršati, s obzirom da će se Evropljani stariji od 80 godina, više nego udvostručiti.

Borba.Info

Kina će gurnuti BRIKS u ekonomsku trku sa G7!https://t.co/FntpdGnflB

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 22, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE