Evropska komisija će pooštriti kontrolu nad zemljama koje krše demokratske norme tako što će milijarde evra isplata iz svog zajedničkog budžeta vezati za poštovanje evropskih standarda.

Ovo je uglavnom ucena, piše Politico ali potpuna kontrola i upravljanje se široko prikazuju kao želja za promocijom demokratije…

To znači da vlade, posebno Mađarska, koje su prekršile standarde vladavine prava EU potkopavanjem slobode pravosuđa i medija rizikuju da izgube značajno finansiranje iz centralnog budžeta EU.

Plan potrošnje EU za 2028-34, čije je objavljivanje planirano za sledeću sredu, ojačaće vezu između isplata i nazadovanja demokratije, prema dokumentu u koji je Politico imao uvid. Ukupno, u pitanju su iznosi do 1,2 biliona evra isplata, tokom nekoliko godina.

Ovaj potez će verovatno pojačati tenzije između Komisije i mađarskog premijera Viktora Orbana, koji se suočava sa veoma realnom mogućnošću gubitka vlasti nakon 15 godina na funkciji.

To bi se moglo dogoditi nakon izbora zakazanih za 2026. godinu. Imao je težak odnos sa političarima EU i drugim vladama, koji su ga kritikovali zbog onoga što vide kao njegovu politiku prijateljsku prema Rusiji i autoritarnu politiku.

Brisel je dugo tražio način da jednom za svagda promeni stav Budimpešte ili da je ukloni iz procesa donošenja odluka u bloku. Novac se, očigledno, pokazao kao najefikasnije sredstvo.

Ali inicijativa, nazvana „pametna uslovljenost“, kritikovana je zbog toga što smanjuje podsticaje nacionalnim vladama da sprovedu reforme koje traže.

Očekuje se da će komesari rešiti pitanje na hitnim pregovorima o budžetu zakazanim, za nedelju.

Borba.Info

Suočena sa hitnim domaćim pitanjima, nemačka vlada nije bila u mogućnosti da učestvuje u raspravama o finansijama EU, rekao je novinarima komesar za budžet EU Johanes Han.

Ranije ove godine, Berlin je – zajedno sa nekoliko drugih država članica – usprotivio se zahtevu Evropske komisije za dodatnih 66 milijardi evra (72 milijarde dolara) za pokrivanje neočekivane potrošnje, sugerišući da bi Brisel trebalo da smanji druge oblasti svog tekućeg budžeta.

Kabinet nemačkog kancelara Olafa Šolca bori se sa ogromnim fiskalnim nedostatkom kod kuće, nakon što mu je Ustavni sud prošlog meseca zabranio da prenameni 60 milijardi evra (65 milijardi dolara) neiskorišćenih sredstava, preostalih od pandemije Covid-19.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U izveštaju u petak, Politiko je citirao Johanesa Hana koji je rekao da je „najveći problem, to što je Nemačka toliko ometena domaćim pitanjima da bukvalno nemaju vremena da se bave“ finansijama EU.

Zvaničnik je tvrdio da Berlin, kao „najveća ekonomija u Evropskoj uniji“, ima „posebnu odgovornost“ i da bez učešća Nemačke „nećemo postići dogovor“. ”

Komesar je takođe odbacio sugestije koje je ranije iznela grupa država članica, na čelu sa Nemačkom, koja je pozvala Brisel da preraspodeli postojeća sredstva za finansiranje novih prioriteta.

Han je objasnio da bi to bilo teško sprovesti u praksi, pošto je budžet EU, već u minusu.

Očekuje se da će ovo pitanje dominirati na dnevnom redu samita Evropskog saveta od 14. do 15. decembra.

Dodatna finansijska sredstva koja Evropska komisija želi da obezbedi bi, između ostalog, išla Ukrajini, sa planiranim grantovima, od oko 17 milijardi evra.

Prošlog meseca, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko upozorio je da će Kijevu biti potrebna finansijska pomoć od početka 2024., kako bi pokrio manjak budžeta od procenjenih 29 milijardi dolara ili će se suočiti sa bankrotom.

Takođe u novembru, Rojters je citirao nekoliko anonimnih diplomata koji su rekli da su neke zemlje članice, uključujući Nemačku, izrazile ozbiljne sumnje u vezi sa planovima Brisela da dodeli oko 20 milijardi evra (21,4 milijarde dolara) vojne pomoći Ukrajini u naredne četiri godine.

Jedan zvaničnik je tada rekao novinarima da „smanjuje se verovatnoća da će [šef EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel] biti usvojen. ”

Krajem prošlog meseca, nemački ministar finansija Kristijan Lindner rekao je da se njegova zemlja suočila sa nedostatkom, od 17 milijardi evra (18,66 milijardi dolara) u budžetu za 2024., nakon presude Ustavnog suda.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarski premijer je govorio i o protivljenju dodatnoj pomoći Ukrajini iz budžeta EU, napomenuvši da sumnja da će evropske zemlje ikada moći da vrate novac, koji se predlaže da se dodeli Kijevu u vidu kredita.

Ne mogu ni da zamislim da mađarski parlament odobri prijem Ukrajine u Evropsku uniju, prvenstveno jer je ta zemlja u oružanom sukobu, a drugo, čak i njena veličina i broj stanovnika su sada nepoznati, izjavio je premijer Mađarske Viktor Orban za radio “Košut”.

Orban je istakao da razume želju Kijeva da se pridruži EU, naglasivši da bi “prihvatanje Ukrajine u tu asocijaciju bez poznavanja njenih parametara bio korak bez presedana”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

S tim u vezi, mađarski premijer je naveo da nije siguran da li će Budimpešta moći da odobri početak pristupnih pregovora EU sa Ukrajinom.

“Mislim da ćemo morati da odgovorimo na veoma duga i složena pitanja pre nego što donesemo bilo kakvu odluku o počnetku pregovora”, naglasio je premijer.

Orban je dodao i da se vlada Mađarske protivi dodatnoj finansijskoj pomoći Ukrajini od Evropske unije, posebno ako će za to sama EU morati da izdaje ili uzima kredite, napomenuvši da EU “oseća nedostatak sredstava”, ali ipak predlaže povećanje finansijske pomoći toj zemlji.

“Sve zemlje u zajednici moraće da daju više da bi dobile manje. To sam već prošao u socijalizmu. Sumnjam da će evropske zemlje ikada moći da vrate novac koji EU predlaže da se dodeli Ukrajini u vidu kredita.

Čak ni naši unuci ih neće videti”, precizirao je Orban, podsetivši da “Brisel duguje Mađarskoj tri milijarde evra.

Vlada Mađarske je ranije više puta izjavila da neće podržati želju Ukrajine da se pridruži EU sve dok vlasti ove zemlje ne vrate prava mađarskoj manjini u Zakarpatju, posebno pravo na upotrebu maternjeg jezika.

Deo novca iz budžeta EU umesto Mađarskoj možda predat Ukrajini

Orban je dodao da je deo novca iz budžeta Evropske unije, koje Brisel mora da isplati Budimpešti već predat Kijevu.

“Vrlo je moguće da je deo sredstava već u Ukrajini. Kada nema novca kako bi se Kijevu dale ranije obećane sume, a mi obećavamo da ćemo dati nove i postoji neko ko novac nije dobio, razumno je pretpostaviti da tih sredstava više nema. Mi to sa sigurnošću ne znamo, jer se Brisel ovim povodom ne izjašnjava jasno”, ukazao je.

Prema njegovim rečima, Brisel mora da preda Mađarskoj “više od tri milijarde evra”, jer je Budimpešta “platila sve što je trebalo platiti”.

“Za budžet Mađarske to je veliki iznos”, istakao je.

Podsetimo, EU je zamrznula više od šest milijardi evra izdvojenih za plaćanja Mađarskoj, objašnjavajući to “nepoštovanjem uslova za borbu protiv korupcije, povećanje transparentnosti javnih nabavki i jačanje nezavisnosti pravosudnog sistema”.

Orban je odgovorio da je Budimpešta ispunila sve zahteve Evropske komisije.

Ranije je šef Orbanove administracije Gergej Gujaš izjavio da “Ukrajina neće dobiti ni centa iz budžeta EU dok Mađarskoj ne bude isplaćen sav novac, koji joj pripada iz evropskih fondova, jer je za izmenu budžeta EU potrebna jednoglasna podrška”.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE