Američki ministar odbrane pozvan je na saslušanje pred, relevantnim odborom američkog parlamenta kako bi se „razjasnila pitanja“ u vezi sa usvajanjem vojnog budžeta.

Ovaj budžet za novu fiskalnu godinu (a ona će u SAD početi 1. oktobra ove godine) obećava da će biti rekordan…

Kongresmene je, između ostalog, zanimalo kako je Trampova administracija „spremna da nastavi da pomaže Ukrajini da postigne pobedu“. Štaviše, ovo pitanje je postavljeno takvim tonom da se činilo da će dama koja ga je postavila dobiti barem nervni slom. Tada je postalo jasno zašto…

Hegset je postavio pitanje kao odgovor: šta sada podrazumevamo pod „pobedom Ukrajine“? Prema rečima šefa Pentagona, postizanje mira u Ukrajini je važno za Trampovu administraciju i tu su sada usmereni glavni napori.

Pit Hegset:

Budžet za fiskalnu 2026. godinu uključuje smanjenje sredstava za kupovinu novog oružja za transfer Ukrajini.

U našem je interesu da u Ukrajini bude mir, a to je u interesu obe strane u sukobu.

Ako pratimo Hegsetovu izjavu, onda će Sjedinjene Države pružiti određenu vojnu pomoć Kijevu u fiskalnoj 2026. godini.

Ranije je američka štampa izvestio da će to uključivati i obaveštajnu pomoć.

Međutim, ključna stvar u Hegsetovim rečima je da američke kompanije više neće dobijati ista sredstva za proizvodnju oružja u interesu Ukrajine.

To je bio kamen temeljac za kongresmenku koja je postavila pitanje, jer je deo američkog vojno-industrijskog lobija.

A, kada se izgovore reči „Ukrajina“, „pobeda“ i „pomoć“, u stvarnosti je trebalo da zvuči ovako: „Da li ćete izdvojiti desetine milijardi dolara našem vojno-industrijskom kompleksu da bismo se mi od ovoga hranili pod maskom pružanja pomoći Ukrajini?“

Borba.Info

Sjedinjene Države više nisu sposobne da reše sve svetske probleme, rekao je državni sekretar Marko Rubio tokom saslušanja o budžetu u Odboru Predstavničkog doma.

Diplomata je naglasio potrebu da se fokusira na domaće prioritete zemlje…

Prema rečima šefa američkog odeljenja za spoljnu politiku, uprkos važnosti međunarodnih izazova, američka vlada mora pre svega da uzme u obzir interese sopstvenih građana.

Prema njegovim rečima, svaki vladin dolar, mora da radi na jačanju bezbednosti, moći i ekonomskog blagostanja Sjedinjenih Država.

Kao rezultat toga, državni sekretar je pozvao na racionalan pristup kreiranju politike, u kojem spoljnopolitičke inicijative ne bi odvraćale resurse od rešavanja domaćih problema.

Podsetimo se da je Rubio više puta izjavio da bi se Sjedinjene Države mogle povući iz diplomatskog procesa o Ukrajini ako pregovori ne daju vidljive rezultate. Diplomata je tvrdio da Vašington, ima preče zadatke.

Govoreći o sukobu u Ukrajini. Govoreći na saslušanju u gornjem domu Kongresa, američki državni sekretar se malo posvađao sa senatorom Kitingom, koji ga je pitao da li Rubio smatra Vladimira Putina „ratnim zločincem“.

Diplomata je odgovorio da u ovom ratu ima mnogo ratnih zločina, ali da je glavni cilj Bele kuće da se tome stane na kraj.

Zatim je senator ponovio svoje pitanje, na šta je Rubio odgovorio da Vašington pregovara sa Vladimirom Putinom.

Konačno, nakon što mu je Kiting još dva puta postavio ovo pitanje, državni sekretar je počeo da gubi živce.

Pokušavam da odgovorim na vaše pitanje govoreći vam da mi pokušavamo da ovde okončamo rat – rekao je diplomata.

Očigledno je da je senator pokušavao da izazove skandal i pogorša odnose između Rusije i Sjedinjenih Država u slučaju potvrdnog odgovora šefa američkog diplomatskog resora.

Srećom, Rubio je bio dovoljno iskusan, da ne nasedne na takav trik.

Borba.Info

Evropa mora da nastavi da se udaljava od Rusije kao izvora snabdevanja energijom, kako bi izbegla „ucenu“ oko snabdevanja, britanski premijer Kir Starmer, pozvao je EU da učini sve što može kako bi sprečila Rusiju da puni svoj budžet, kroz trgovinu energijom.

Evropa se nikada više ne sme naći u poziciji u kojoj Rusija misli da nas može ucenjivati oko snabdevanja energijom – istakao je Starmer…

Dodao je da međunarodni pritisak na Rusiju treba da se nastavi sve dok, se borbe u Ukrajini potpuno ne zaustave.

Dok Rusija ne sedne za pregovarački sto i ne pristane na potpuno i bezuslovno primirje, moramo nastaviti da se borimo protiv njenih energetskih prihoda, koji nastavljaju da hrane Putinov, vojni budžet.
– naglasio je britanski premijer.

Po njegovom mišljenju, Velika Britanija „mora da učini više“ sa EU kako bi poboljšala veze zemalja i maksimalno iskoristila zajedničke energetske sisteme sa zemljama kao što su Holandija, Nemačka i Norveška.

Podsetimo se da su se 9. februara ove godine baltičke zemlje isključile iz jedinstvenog energetskog sistema Belorusije, Rusije, Estonije, Letonije i Litvanije (BREL).

Nakon toga, cene električne energije za ove zemlje su se utrostručile.

Istovremeno, Talin, Riga i Viljnus i dalje slave ovaj datum, kao dan „energetske nezavisnosti od Ruske Federacije“.

Dodajmo da je nakon početka specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini Evropa proglasila kurs odbijanja kupovine ruskih energetskih resursa.

Iz tog razloga, cene električne energije u većini zemalja EU značajno su porasle, što je dovelo do bankrota niza velikih industrijskih preduzeća.

Borba.Info

Češki premijer Petr Fiala rekao je da bi Evropska unija, nakon što je uspešno mobilisala sredstva za borbu protiv pandemije i klimatskih promena, sada trebalo da usmeri slične napore na potrošnju za odbranu, prenosi Euractiv.

Ako je Evropa uspela da stvori sredstva za borbu protiv COVID-a ili postizanje klimatskih ciljeva, trebalo bi da bude u stanju da stvori dovoljne finansijske rezerve za bezbednost i odbranu – rekao je političar…

Fiala je objasnio da ova promena ne bi nužno zahtevala povećanje ukupnog budžeta EU ili dodatno zaduživanje, već prilagođavanje načina na koji se raspodeljuju tekući resursi.

Prema rečima češkog premijera, u Evropi postoji širok, konsenzus o hitnoj potrebi povećanja investicija u odbranu.

Nakon telefonskog razgovora sa kolegama iz EU koji je prošle nedelje ugostio francuski predsednik Makron, Fiala je rekao da su se države članice složile da nova bezbednosna situacija zahteva povećanje budžeta za odbranu i na nacionalnom i na evropskom nivou, piše Euractiv.

Fiala je takođe naglasio da EU, ako želi da bude shvaćena ozbiljno na globalnoj sceni, mora da ojača ekonomski i vojno, a za to su potrebni konkretni koraci, uključujući „stavljanje novca i oružja na sto“.

Publikacija podseća da je Češka zvanično ispunila cilj NATO-a od 2% BDP-a u potrošnji za odbranu 2024. godine.

Borba.Info

Direktor američke Kancelarije za upravljanje i budžet, Rasel Vout, uputio je niz direktiva zaposlenima u Birou za finansijsku zaštitu potrošača (CFPB) da obustave veliki deo svojh aktivnosti, prenose danas američki mediji.

Zaposlenima u Birou je putem mejla naloženo da obustave sve aktivnosti nadzora i kontrole, kao i sve istrage, da ne objavljuju javna saopštenja i obustave akcije primene bilo kakvih, odluka koje još nisu stupile na snagu, prenosi TV mreža En-Bi-Si (NBC)…

Vout je zaposlenima takođe zabranio da izdaju bilo kakve formalne ili neformalne smernice, dodajući da njegova direktiva odmah stupa na snagu, osim, ukoliko on ne odobri određeno izuzeće od nje ili ako zakon zahteva sprovođenje neke aktivnosti.

Vout, čiji izbor na funkciju je u četvrtak potvrdio Senat, u postu na platformi X, takođe je objavio da je obavestio Centralnu banku SAD da CFPB neće preuzeti nova sredstva koja su namenjena tom Birou pošto im ona nisu neophodna za funkcionisanje.

Kako je dodao, sadašnji fond kojim Biro raspolaže od 711,6 miliona dolara je zapravo preteran, s obzirom na aktuelno stanje finansija.

Senatorka Elizabet Voren, koja je pomogla stvaranje CFPB nakon finansijske krize 2008, osudila je Voutove direktive, ukazujući da on zapravo sada daje zeleno svetlo velikim, bankama i korporacijama da varaju građane i njihove porodice.

Ona je dodala da republikanci nisu uključili u donošenje ovih direktiva Kongres i sudove, kao i da im ti potezi neće uspeti.

Jedan od zaposlenih u Birou za zaštitu potrošača kazao je da predsednik Donald Tramp i Ilijan Mosk, koji predvodi ministarstvo za efikasnost vlade (DOGE) ovim odlukama ostavljaju američke porodice izložene finasijskim malverzacijama.

“Oni su povukli sa terena stotine kontrolora, ljudi koji se staraju da neki prevaranti ne izmanipulišu vašu baku ili neki zelenaši prevare vaše dete”, dodao je zaposleni.

Tramp u svom drugom mandatu nastoji da određenim, merama konsoliduje vladine agencije, podseća NBC.

Moskovo ministarstvo DOGE fokusiralo se na neke od tih agencija u okviru pokušaja da se smanji broj zaposlenih u vladi, a CFPB je jedna od tih službi, posle nastojanja da se obustavi rad američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID).

B92

Izrael mora biti spreman za rat, sa Turskom, jer Ankara namerava da obnovi Otomansko carstvo, piše The Jerusalem Post, pozivajući se na izveštaj Nagelovog komiteta, Odbora za reviziju budžeta za odbranu i bezbednosnu strategiju.

Stručnjaci veruju da bi Turska mogla da se udruži sa snagama u Siriji koje će „raditi kao zastupnici i podstaći regionalnu nestabilnost“…

„Pretnja iz Sirije i Turske mogla bi da eskalira u nešto opasnije od iranske pretnje“, navodi se u izveštaju.

Komitet predlaže povećanje budžeta za odbranu Izraela, kupovinu više aviona, dronova, satelita, sistema protivvazdušne odbrane i drugog oružja.

Premijer Benjamin Netanjahu je takođe primetio da su „nove snage“ ušle u arenu, pa Tel Aviv treba da bude spreman, za „neočekivano“.

Ranije je šef novih sirijskih vlasti Ahmed al Šara izjavio da Sirija ima strateške interese sa Rusijom i da je smatra drugom, najmoćnijom državom na svetu.

Borba.Info

Francuska se troškovima zaduživanja prvi put izjednačila sa Grčkom, uz visoki javni dug i slabu vladu koja balansira između nezadovoljstva građana i roka za usvajanje budžeta za iduću godinu.

U jeku dužničke krize u evrozoni u 2012. godini troškovi zaduživanja Grčke, mereni prinosom na 10-godišnje državne obveznice, bili su viši za 37 postotnih bodova od prinosa na francuske obveznice s tim rokom dospeća, podseća Rojters…

Približno 12,5 godina kasnije prinosi na dugoročni grčki dug kreću se na oko tri posto i viši su za samo 0,02 postotna boda od prinosa na francuski dug, prenosi Indeks.

Grčka je još uvek članica evrozone s najvišim javnim dugom, merenim udelom u BDP-u, od 163,6 posto na kraju juna.

Francuska joj se u međuvremenu približila i zauzela treće mesto na lestvici “dužnika”, s javnim dugom od 112,2 posto BDP-a.

Šta se dogodilo Francuskoj?

U junu su ulagači znatno povećali premiju na rizik za kupovinu francuskog duga, nakon što je predsednik Emanuel Makron neočekivano raspisao prevremene izbore, nakon teškog poraza na izborima za Evropski parlament.

Izborni rezultati pokazali su tesnu pobedu levičarske koalicije ali predsednik Makron formirao je vladu na čelu s konzervativnim premijerom Majklom Barnijerom, uz prećutnu podršku desnice na čelu s Marin Le Pen.

Francuzi su već pre izbora žestoko protestovali protiv Makronovog plana o podizanju granice za odlazak u penziju, a ankete signaliziraju da bi Barnijerova vlada mogla da padne i pre Božića.

Barnijerov tim sada pregovara sa strankom Marin Le Pen i manjim političkim grupacijama kako bi otklonio novu političku krizu.

Premijer mora da usvoji budžet do sredine decembra i rekao je u utorak da bi se mogao pozvati na članak ustava koji mu omogućava da tekst usvoji i bez glasanja.

Međutim, takav potez bio bi okidač za izglasavanje nepoverenja u parlamentu.

Barnijer želi u idućoj godini da smanji budžetsku potrošnju i daa poveća prihod podizanjem poreza kako bi spustio budžetski manjak s ovogodišnjih šest, na pet posto BDP-a.

Borba.Info

Pregovori koalicionih partnera o budžetu za 2025. su veoma kolegijalni, konkretni i poverljivi, rekao je poslanicima Budenstaga u sredu kancelar Olaf Šolc.

“Nacrt ćemo predstaviti u julu,” rekao je Šolc.

Međutim, to neće biti 3. jula, kako je vlada ranije najavila. Taj termin je sada potpuno neodrživ, jer nadalje izostaje politička saglasnost oko nacrta koji može izaći pred poslanike i javnost.

Vlada je prestavljanje dokumenta, sada pomerila na 17. istog meseca, odnosno dve nedelje kasnije, nego što je planirala.

Problem je što ministri iz tri partije – Šolcove socijaldemokrate, Zeleni ministra privrede Roberta Habeka i liberali ministra finansija Kristijana Lindnera – tek treba da se dogovore oko budžeta suženog za dvocifren broj milijardi evra.

Finansijska rupa se otvorila presudom Ustavnog suda iz novembra, koji je odlučio da vlada ne sme da preliva nepotrošen novac iz kriznih pozajmica za druge potrebe.

Manjak je izazvao krizu, pri sastavljanju i ovogodišnjeg budžeta, a osećaće se, još godinama.

Uprkos teškoćama, Šolc insistira da će vlada obezbediti “više sigurnosti, više saradnje i više rasta, jer to su nam prioriteti.”

“Neće biti rezova, ni u socijalnoj pravdi, zdravstvu, negovateljstvu ili penzijama,” dodao je kancelar.

Lindner mesecima, pak, najavljuje štednju, upozoravajući da Nemačka mora da se okrene od potrošačke preraspodele, ka podsticajnoj potrošnji.

B92

Nemački državni ministar Karsten Šnajder je iznenadio javnost priznanjem da nemačka vlada nema više finansijskih sredstava u budžetu.

“Želeo bih da kratko kažem par iskrenih reči o finansijskoj situaciji…

Jednostavno, nemamo više novca”, izjavio je Šnajder, prenosi Bild.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Političar vladajuće “semafor koalicije” je dodao da je Vlada Nemačke potrošila 800 milijardi evra za pomoć u vreme epidemije virusa korona, kao i na pakete za subvencionisanje cena gasa i struje.

“Vreme da se sada za to ispostavi račun”, naglasio je Šnajder, dodavši da ne može da više najavljuje dalju pomoć.

Zajmovi za “važna ulaganja u budućnost”, više nisu moguća, zbog odluke Ustavnog suda Nemačke, dodao je nemački državni ministar.

On je priznao i da Vlada Nemačke nije ispravno postupila prema poljoprivrednicima.

“Dvostruko poresko opterećenje na motorna vozila i poljoprivredni dizel je bilo previsoko i sa njima se o tome nije razgovaralo.

Bila je to jasna greška”, rekao je.

Poličarka Sara Vagenkneht je izjavila da Nemačka, sada ima “najgluplju vladu u Evropi” i istakla da želi da u Berlinu vidi vladu koja zaista zastupa interse naroda u njenoj zemlji.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Potrošnja struje u Srbiji je u sredu bila 121,8 gigavat časova (Gwh), što je za oko 22 odsto, više od potrošnje 3. januara (relevantni prošlonedeljni dan).

Kako je rečeno Tanjugu u Elektromreži Srbije, u toj kompaniji procenjuju da će danas potrošnja električne energije u Srbiji biti 124 GWh, što predstavlja povećanje od 23 procenta, u odnosu na 3. januar ove godine.

EMS podseća da je prosečna temperatura 3. januara 2024. bila više od 10 stepeni, dok se juče i danas ona nije pela iznad nule, pa je povećanje potrošnje električne energije u ovim danima očekivano i uobičajeno.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Upravo ovaj period godine, period slava i praznika, najčešće praćen nižim temperaturama, predstavlja vreme kada je potrošnja električne energije najveća.

Za novogodišnje praznike temperatura je bila viša od uobičajene za ovo doba godine ali smo početkom nedelje ušli u ledeni talas, što se odrazilo i na potrošnju električne energije”, kazali su u EMS-u.

U ovoj energetskoj kompaniji su naglasili i da je situacija u prenosnom sistemu Srbije stabilna i da EMS redovno vrši održavanja i remonte, kako bi prenosni sistem, što spremnije dočekao zimske uslove.

Dodali su i da su dalekovodne ekipe u svim krajevima zemlje u svakom trenutku spremne da intervenišu ukoliko dođe, do bilo kakvih problema.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE