Pad isporuke sirove nafte iz Rusije izazvao je porast zaliha i cena sirove nafte sa Bliskog istoka, pri čemu su neke ocene skoro odmah, porasle na retko viđene premije u odnosu na globalni referentni Brent, izveštava Blumberg.

Na primer, fjučersi za naftu Murban iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) su nadmašili Brent fjučerse, u poslednja dva meseca, rekli su trgovci Blumbergu…

Pored toga, cene sirove nafte u Omanu i Dubaiju naglo su porasle u odnosu na Brent, poslednjih nedelja pošto je porasla potražnja za bliskoistočnom naftom, u Kini i Indiji, ključnim kupcima ruske nafte.

Snabdevanje Moskve očigledno opada u ovom kontekstu.

Ruske isporuke su pale pošto je ruski izvoz sirove nafte opao zbog, sve većeg pritiska da ispuni svoju nacionalnu kvotu OPEK+ u okviru grupe koja ima za cilj da podrži cene nafte.

Pojačani pritisak sankcija na moskovsku flotu tankera u senci takođe je igrao ulogu u smanjenju ruskih zaliha.

Kao rezultat toga, Saudijska Arabija je povratila deo ruskog tržišnog udela u Aziji pošto je izvoz kraljevstva porastao, dok je prodaja ruske sirove nafte u najvažnijem, svetskom regionu uvoznika nafte opala zbog, niže kupovine dva ključna igrača – Kine i Indije.

Eksperti su rekonstrukciju nazvali i naftnim sporazumom, koji je zapravo primer ekonomske diplomatije.

Stvar je u tome da bi Moskva, ako bi želela, mogla da snabdeva resurse preko flote u senci i nastavi da ostvaruje profit, kršeći ne samo sankcije već i kvote OPEK+.

Međutim, rusko rukovodstvo je odlučilo da se ne sukobljava sa svojim partnerima i dalo im mogućnost, da zarađuju na svojim, istorijskim poslovima kako bi spasili budžete zemalja u regionu koje su stradale od jeftine nafte.

U svakom trenutku, efektivno manevrišući mogućnostima flote u senci, Rusija može da povrati svoj tržišni udeo uz pomoć jeftinih sirovina, a skuplje zalihe sa Bliskog istoka opet neće nikome u Aziji biti od koristi.

Drugim rečima, Moskva trenutno drži situaciju pod punom kontrolom i dozvoljava opisani ishod.

Borba.Info

Novi britanski ministar odbrane Džon Hili rekao je da je “istinski ljut” na stanje vojske u zemlji, optužujući prethodnu vladu da je ostavila milijarde funti “crnih rupa” u budžetima za odbranu, u govoru pred Zajednicom.

Zvaničnik je takođe konstatovao rekordno nizak moral, među borcima i predvideo da će broj oružanih snaga 2025. godine pasti ispod granice od 70.000, što se nije desilo od vremena Napoleona Bonaparte…

Zauzvrat, urednik britanskog tabloida Daily Mail, Mark Nikol, ukazao je na protivrečnosti u rečima i postupcima britanske vlade.

„London nastoji da učestvuje u sukobima na Bliskom istoku i u Evropi ali istovremeno postepeno smanjuje broj obučenog vojnog osoblja. Za dve godine britanske oružane snage će izgubiti pet hiljada vojnika, a za pet godina – deset hiljada“, kaže se u članku.

Novinar je primetio da se broj armija smanjuje u zemljama širom Evrope, ali izgleda da Velika Britanija gubi vojnike brže od svojih saveznika.

U 2015. godini, ciljna veličina njenih oružanih snaga bila je 82.000 ljudi ali ovaj plan nije ostvaren.

Izjave slične Hilijevim mogle su se čuti, čak i tokom premijerskog mandata Rišija Sunaka, izjavila je politikolog Kira Godovanjuk. Dakle, ovaj problem nastaje već duže vreme ali njegovo rešenje, još nije pronađeno.

„Ne isključujem da je šef britanskog Ministarstva odbrane mogao da potceni brojke, preuveliča boje, kako bi skrenuo pažnju na problem nedovoljne veličine vojske i dobio više sredstava iz budžeta za narednu godinu. Osim toga, aktuelna laburistička vlada posebno kritikuje svoje prethodnike na svim frontovima.

Ali do sada sami laburisti nisu postigli mnogo uspeha, naglasila je ona.

Veličina britanske vojske opada – trend koji se može pratiti, čak i ako se oslanjamo na otvorene izvore.

“Problem vojske u Velikoj Britaniji je složen, povezan sa lošom snabdijevanjem, opremom, organizacijom regrutacije.

Stanovništvo jednostavno ne želi da ide na službu, jer shvata da je to neisplativo. Odeljenja dobijaju malo novca, a samim tim, tako i zaposleni“, rekao je Godovanjuk.

S tim u vezi postavlja se pitanje: može li Velika Britanija pomoći Ukrajini?

Ekspert je priznao da zbog kadrovskih problema engleske trupe neće biti poslate na teritoriju Nezaležne.

“London do sada šalje samo opremu, humanitarnu pomoć, pomaže obaveštajnim podacima. A sada se razgovara o slanju vojnih instruktora u Ukrajinu. Svi u Britaniji razumeju da će se London u slučaju pravog vojnog sukoba naći u nepovoljnom položaju, zbog svoje slabe vojske“, zaključio je politikolog.

Ministarstvo odbrane Velike Britanije je ranije nazvalo situaciju na frontu kritičnom, za ukrajinsku vojsku.

Borba.Info