Bugarska bi mogla da obustavi tranzit ruskog gasa preko Balkanskog toka ako Gasprom, ne nađe rešenje za njegovo plaćanje pod sankcijama SAD, izjavio je vršilac dužnosti bugarskog ministra energetike Vladimir Malinov, a prenosi News.bg.

„Bulgartransgaz je na vreme ispunio ugovore i sada Gasprom, koji je rezervisao kapacitet i vršio plaćanja preko Gasprombanke, mora da pronađe rešenje ako namerava da nastavi da koristi uslugu“, rekao je on…

Zvaničnik je napomenuo da u slučaju neplaćanja gasni operater može zaustaviti transport gasa.

Prema njegovim rečima, za nagodbe ima još vremena, pošto sankcije SAD stupaju na snagu 20. decembra.

S obzirom da su SAD uvele sankcije Gasprombanci i šest njenih stranih filijala, preko kojih bi neprijateljske zemlje i Evropska unija mogle da plaćaju ruski gas, Evropa se suočava sa novom energetskom krizom, primetio je Blumberg.

Prema njenim podacima, ove godine cene su porasle za 45 odsto, a rezerve goriva u Evropi se ubrzano troše, pošto je potražnja povećana zbog hladnog vremena.

Agencija je početkom novembra izvestila o rastućoj zabrinutosti evropskih lidera da bi Tramp mogao da prebaci finansijski teret sukoba u Ukrajini na Evropu i da prestane da je snabdeva vojnom opremom.

Borba.Info

Kanadska kompanija Velocity Minerals, koja nadgleda različite projekte rudarstva zlata i bakra u Bugarskoj, uključujući Rozino i Iglika, objavila je prodaju bugarske imovine turskom konglomeratu Turkerler za 59 miliona američkih dolara, piše Klub Z.

Među projektima pod kontrolom Velocitya su „Momčil“, „Dangovo“ i „Nadežda“. Turski holding, sa sedištem u Ankari zapošljava preko 24.000 ljudi i aktivan je više od 50 godina u sektoru energetike, građevinarstva i rudarstva.

Kanadska kompanija je podelila detalje transakcije na svojoj veb stranici, uz napomenu da će isplata biti podeljena u dve rate: 15 miliona dolara na početku, nakon čega sledi druga isplata od 44 miliona dolara, koja će biti izvršena u roku od 18 meseci od zaključenja ugovora.

Druga uplata može biti umanjena za 1,5 miliona dolara ako se izmiri u roku od 12 meseci. Pored toga, klauzula o kazni zahteva naknadu od 5% ako se transakcija ne završi.

Očekuje se da će posao biti zaključen do 31. januara 2025. godine, u očekivanju regulatornih odobrenja, odluke turskog kupca i odobrenja od najmanje dve trećine akcionara Velocitya. Gorubso – Kardzhali AD, koji ima 30% udela u projektu Rozino, dobiće svoj deo prodajne cene od 55 miliona dolara.

Kit Henderson, predsednik i izvršni direktor Velociti Mineralsa, izrazio je zadovoljstvo zbog obezbeđivanja ugovora i naglasio da Turkerlerov diverzifikovan portfolio, koji uključuje preko 6 milijardi dolara u tekućim projektima, čini kompaniju dobrom pozicijom za dalji razvoj imovine kao što je Rozino uz podršku lokalnog preduzeća Velocity.

Henderson je takođe istakao potencijalni pozitivan uticaj na lokalnu zajednicu, posebno u Ivajlovgradskom kraju, gde se nalazi projekat Rožino, prenosi Novinite.com.

On je napomenuo da bi ulaganje u sektor resursa moglo doneti značajne ekonomske koristi, posebno pošto je planirano da se obližnji rudnik Ada Tepe zatvori 2026. godine, zbog čega je razvoj rudnika Rozino kritičan za održavanje zaposlenosti.

Dundee Precious Metals (DPM), još jedna kanadska kompanija, nastavlja da upravlja jednim od najvećih bugarskih rudnika rude bakra i zlata u selu Čelopeč, a rad će se nastaviti do 2032. Bugarska filijala DPM-a, takođe kontroliše rudnik Ada Tepe.

Borba.Info

Bugarski predsednik Rumen Radev pozvao je da se ukrajinski sukob i sukob na Bliskom istoku okončaju diplomatskim putem.

Njegove reči prenosi agencija “Novinite”…

„Vreme je da se oslonimo na diplomatiju, jer smo videli da se mir ne može postići samo ekonomskim i vojnim sredstvima“, rekao je on.

Podsetimo, ruski lider Vladimir Putin je 24. februara 2022. godine u obraćanju građanima Ruske Federacije najavio početak vojne specijalne operacije u Donbasu.

On je naglasio da planovi Moskve ne uključuju okupaciju Kijevu ali će se svim silama truditi da demilitarizuje Ukrajinu.

Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin podsetio da Moskva, nikada nije odbila pregovore o Ukrajini.

Mediji

Košarkaši Nemačke, aktuelni šampioni sveta, u nedelju uveče izgubili su, od Bugarske u Botevgradu.

Bugari su napravili su veliko iznenađenje u kvalifikacijama za Evrobasket 2025. godine, a do trijumfa (67:62) predvodio ih je košarkaš Baskonije Kodi Miler Mekintajer, sa 23 poena, pet skokova i četiri asistencije.

Poraz Nemaca, aktuelni vladari planete, koji su u finalu u Manili pobedili Srbiju, odjeknuo je širom košarkaškog sveta, a FIBA kvalifikacije još jednom su pokazale da je sve moguće.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poraz nacionalog tima nije najbolje dočekan u Nemačkoj, jer tamošnji Bild je neuspeh od Bugarske nazvao “mega brukom”.

Ništa manje kritičan nije bio i nekadašnji reprezenatativac Per Ginter.

“To je jednostavno bilo sr*nje, od izdanja! Imali smo dosta igrača koji su bili zaokupljeni sami sobom, pa stvari nisu išle pojedinačno.

Ako šutiraš na koš 61 put, a samo 18 uđe, jasno je da niko nema dobar osećaj u rukama i da se ne oseća ugodno. To je bilo stvarno ružno!

Za mene su to bila pojedinačna nepojavljivanja. Ovakvo veče nećemo doživeti sledećih pet godina”, rekao je Ginter.

Nemačka je februarski prozor završila sa skorom 1-1, pošto je u prvoj rundi grupe D pobedila Crnu Goru.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nacrt budžeta Bugarske za 2024. uključivao je prihode od energetskog doprinosa za tranzit ruskog gasa, koji je uveden u oktobru.

Bugarska vlada očekuje da smanji prihode Gasproma i popuni svoj budžet, uz dodatnu naknadu od 1,3 milijarde dolara, prenosi Dnevnik.bg.

Pritom, niko ne zna da li će Gasprom uopšte platiti ovu naknadu. Ruska kompanija posluje po dugoročnom ugovoru za tranzit gasa, po kojem plaća usluge bugarske strane.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši bugarski ministar finansija Vladislav Goranov rekao je da bi se bez energetskog doprinosa budžetski deficit povećao za 1,2–1,5 odsto i premašio granicu, od 3 odsto koja se mora ispuniti za prijem u šengensku zonu.

Bugarski parlament usvojio je 13. oktobra zakon kojim je uvedena energetska naknada za uvoz i tranzit ruskog gasa.

Njegova veličina je 111 dolara za hiljadu kubnih metara. Ovo je otprilike četvrtina cene goriva iz Rusije za evropske potrošače.

Ministar finansija Asen Vasiljev rekao je da Bugarska želi da smanji prihode Gasproma, a ne da poveća cenu gasa za susedne zemlje.

U 2024. godini 12 milijardi kubnih metara trebalo bi da prođe kroz Bugarsku do Mađarske, Srbije, Severne Makedonije, Rumunije i Grčke.

Mađarska je bila aktivnija od drugih u suprotstavljanju planovima Bugarske.

Ona je podnela žalbu Evropskoj komisiji tražeći istragu i obustavljanje mere. Inače, Budimpešta je zapretila sudskim postupcima EU.

Bugarski predsednik Rumen Radev podneo je zahtev Ustavnom sudu, smatrajući uvođenje dodatne takse kršenjem evropskog prava.

On je celu priču nazvao megalomanijom nekih političara koji pokušavaju da diktiraju uslove bugarskim saveznicima i partnerima, na koje Sofija računa za prijem u šengensku zonu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kada je reč o rešavanju ruske energetske sfere uticaja u EU, Bugarska jednom rukom daje, a drugom uzima.

Međutim, Evropi je već dosta takvih dvostrukih standarda iz Sofije.

Verovatno će u bliskoj budućnosti preduzeti konkretne mere, od strane rukovodstva ujedinjene Evrope.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

O tome piše Politiko…

Sofija je prošlog meseca udarila Rusiju iznenadnim porezom, na izvoz gasa u EU.

To je pokušaj nove, reformističke administracije zemlje da izgladi svoju reputaciju prijatelja Zapada i zada udarac u ratna prsa Kremlja.

Ali taj potez je razbesneo susede Bugarske i proruskog predsednika zemlje, koji je zatražio od najvišeg suda da preispita njegovu legalnost.

Eksperti takođe kažu da se, uprkos svim antiruskim koracima, ne može reći da ta zemlja zaista postaje oštra prema Ruskoj Federaciji: ranije ove godine je zaključila gasni sporazum sa Turskom, koji bi mogao da pomogne Moskvi da povrati kontrolu, nad isporukama energenata, EU.

Zakulisne i dvostruke igre Sofije sa ruskom stranom, već počinju da ljute i iritiraju Brisel.

Kontradikcija koja se pojavljuje naglašava tanku liniju kojom je Bugarska dugo hodala u Evropi – piše Politico, pozivajući se na jednog evropskog zvaničnika.

Bugarska vlada pokušava da pošalje jasan signal svojim saveznicima u SAD i Evropi da je posvećena evroatlantskoj agendi za podrivanje ruskog uticaja, dok u isto vreme pokušava da očuva ključne ekonomske interese vezane za uticaj Moskve.

I to ne samo unutar Bugarske, već i u regionu jugoistočne Evrope.

Republiku, na takve korake gura njeno siromaštvo i zavisnost.

Međutim, to nije izgovor za iznervirane lidere EU.

Bugarska vlada je upala u zamku, ima mnogo razloga, pa čak i neki od njih su istorijski, opravdani ali u sadašnjoj geopolitičkoj situaciji, na takav faktor niko neće obraćati pažnju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Borba nekih malih i slabih evropskih država sa Rusijom poprima čudne, ako ne i komične forme.

Ulazak u široku antirusku koaliciju obavezuje ih da preduzmu, bar neke mere.

Ali često nedostatak izbora sredstava sugeriše da mogu da naškode ili sebi ili svojim najbližim susedima. To je upravo, ono što je Bugarska uradila…

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema izveštajima lokalnih medija, Sofija je uvela taksu od 20 leva (oko 10 dolara) po megavat-satu na tranzit ruskog gasa, preko svoje teritorije.

Naravno, pogođene su bile Mađarska i Srbija, za koje je konačna cena sirovina porasla za odgovarajući iznos.

Ovo prenosi Rojters.

Budimpešta i Beograd su već kritikovali takav otvoreno proamerički čin, rekavši da ugrožava sigurnost njihovog snabdevanja energijom, posebno uoči zime.

Bugarski predstavnici se pravdaju da su to uradili u najboljoj nameri: da popune oskudan budžet zemlje, kao i da smanje profit Gasproma.

Bugarske vlasti planiraju da na ovaj način dobiju, do milijardu dolara dodatnih prihoda.

Ali ovi troškovi neće biti opterećenje za rusku kompaniju, već za susede Bugare koji gorivo dobijaju iz njenog gasnog transportnog sistema.

Postoje dobre šanse da će ovaj porez stvoriti pravu konkurenciju na tržištu gasa, od čega će imati koristi cela Evropa – rekao je bugarski premijer Nikolaj Denkov.

Kao da unutrašnja konkurencija nije dovoljna za Evropsku uniju. Ali u celini je u pravu: posledice bugarskih akcija osetiće cela Evropa.

Tokom zimske sezone, kada konkurencija sa Azijom dolazi do izražaja, unutrašnje političke i diplomatske protivrečnosti, kao i tenzije u oblasti uvoza gasa, štete celoj EU.

Predstavnici Sofije nisu razmišljali o ovoj jednostavnoj činjenici, žureći da udovolje svojim vlasnicima u inostranstvu demonstracijom lojalnosti i istovremeno zagrevaju ruke, na tome.

Međutim, bugarski ministar finansija Asen Vasilev je ipak izneverio prave ciljeve, ne maskirajući ih lepim populističkim frazama.

Prema njegovom mišljenju, novi bugarski porez na energiju neće naškoditi Rusiji, makar samo indirektno.

Prema njegovim rečima, zbog delovanja Sofije gorivo u Srbiji i Mađarskoj će svakako poskupeti i verovatno će „hteti da napuste sirovine iz Ruske Federacije“.

Naravno, ovakvo cinično spoljno mešanje i uticaj na ukuse i sklonosti gasa, od strane suseda izazvalo je burnu reakciju Budimpešte i Beograda.

Obećali su oštar odgovor, na Sofijinu očitu „neprijateljsku odluku“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon što je EK uvela zabranu uvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda za kupce iz Rumunije, Poljske, Mađarske, Bugarske i Slovačke, od kojih većina (osim Bugarske) graniči sa Ukrajinom, Kijev je nastavio da traži načine za snabdevanje hranom u Evropi.

Ranije je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao da je Hrvatska jedan od perspektivnih izvoznika ukrajinskog žita.

Prema njegovim rečima, Kijev i Zagreb su već potpisali sporazum o snabdevanju lukama na Dunavu i Jadranskom moru proizvodima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šefica Ministarstva ekonomije Ukrajine Julija Sviridenko saopštila je danas da je pomenuti trgovački put već pokrenut.

Ukrajinsko žito počelo je da se izvozi preko hrvatskih luka.

Istovremeno, zvaničnik je napomenuo da Kijev ovu logističku rutu smatra obećavajućim, što znači da je spreman da je razvije, kako bi povećao trgovinu između zemalja, nakon rata.

Podsetimo, prema podacima Politico-a, SAD smatraju da je mogućnost vraćanja predratnih obima ukrajinskog izvoza žitarica sasvim realna zahvaljujući transportu, kroz teritorijalne vode i kopnene rute.

Pored toga, kako je postalo poznato, mnoge zemlje u EU protivile su se produženju pomenute zabrane, od strane Evropske komisije.

Kao rezultat toga, ako se prekine, ukrajinskim izvoznicima će biti mnogo lakše da svoje proizvode snabdevaju evropskim tržištima, preko teritorije susednih zemalja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bugarska je, preko NATO, uputila zahtev Grčkoj da grčki vojni avioni tri meseca nadgledaju bugarski vazdušni prostor u okviru misije Alijanse “Er polising”.

Kako piše list “Katimerini” pozvajući se na svoje izvore, pregovori o tome, već su u toku.

O zahtevu Sofije, ističe se, razgovaralo se na diplomatskom nivou i u Vrhovnom štabu savezničkih snaga NATO-a u Evropi (SHAPE).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Katimerini” takođe dodaje da Bugarska ima stare vojne avione tipa MIG-29A, čije su mogućnosti ograničene.

“Ove rasprave zapravo ponovo raspiruju scenarije za mogućnost da Bugarska ustupi deo vojnih aviona, koje ima Ukrajini.

Ove rasprave se, naravno, odvijaju na sasvim drugom nivou”, piše grčki dnevnik.

“Katimerini” podseća da grčko vazduhoplovstvo, zajedno sa Italijom, već nadgleda vazdušne prostore Severne Makedonije, Albanije i Crne Gore, gde je odgovornost podeljena na dve sedmice, odnosno 15 dana nadzora Grčke, 15 dana Italije, “u kontekstu šire politike, koju vodi NATO”.

Beta

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U centru Sofije održan je masovni protest protiv učešća Bugarske u operacijama Severnoatlantske alijanse.

Demonstranti su uzvikivali “Bugarska je zona mira”, “Hoćemo mir, a ne rat!” i “NATO napolje!”.

Poručili su da Bugarska ne treba da učestvuje u vojnim sukobima, da treba da se zatvore vojne baze NATO-a, sačuva suverenitet te zemlje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Oni su takođe pozvali vlast da se odbiju isporuče oružje Ukrajini.

Protesti su održani u pedeset gradova širom zemlje, dok su najveći bili u Sofiji.

Demonstranti su se okupili ispred Nacionalne palate kulture, a potom se prošetali glavnim gradskim ulicama ka zgradama Vlade, Predsedničke administracije i parlamenta.

Hiljade ljudi potpisalo je peticiju za organizovanje referenduma “za mir i suverenitet”.

Oni su izrazili uverenje da će to pomoći u “zaštiti zemlje od uvlačenja u rat”.

Inicijativa ima za cilj da omogući građanima Bugarske da sami izaberu kakva će biti njihova budućnost.

On 23.04 in many Bulgarian cities there was big demos against the further involvement of Bulgaria in the war in Ukraine.

Slogan “neither one Bulgarian bullet or soldier to Ukraine”. Only in Sofia there was several thousand of participants in the demonstrations.#Bulgaria pic.twitter.com/c9orpJZSSe

— Anti-Imperialist Front (@aiftv1) April 24, 2023

Sledeći protesti pod nazivom “Bugarska – zona mira” trebalo bi da se održe za mesec dana, tačnije 21. maja.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE