Američki senat izglasao je zakon kojim se predviđaju „ambiciozna ulaganja u nauku i tehnologiju“, koji je ocenjen „istorijskom odlukom“ u smislu suprotstavljanja ekonomskoj pretnji Kine i njenog „autoritarnog modela“.

Zakonom se, pored 190 milijardi dolara za jačanje američke tehnologije, predviđa zasebno odobravanje 54 milijarde dolara troškova za povećanje proizvodnje i istraživanja u oblasti poluprovodnika i telekomunikacione opreme, uključujući i dve milijarde dolara za proizvodnju čipova koje koriste proizvođači automobila.

Predlog zakona sadrži niz drugih odredaba koje su vezane za Kinu, a među kojima je i zabrana preuzimanja aplikacije društvene mreže Tik-Tok na vladinim uređajima i blokiranje kupovine dronova koje proizvode i prodaju kompanije iza kojih, kako se navodi, stoji kineska vlada.

Američki udar na kinesku tehnologiju – uvertira za napad na Rusiju

Prema Pavloviću, SAD vrlo dobro i uspešno sprovode svoju politiku, međutim, to nije dobra politika.

On dodaje da su SAD u prva tri četiri meseca od instaliranja Bajdena na mesto predsednika postigle da sve zemlje grupacije G 7 plus Australiju „stave u liniju svoje spoljne politike“.

Međutim, u ovom trenutku zbog izbora u Nemačkoj moraju malo da zastanu sa napadima na Rusku Federaciju da se ne bi pokvario odličan rejting Zelene stranke koja je njihov glavni favorit, čak veći od CDU i zato je ovo period kad će se značajno povećavati pritisci na Kinu.

„Strateški, povećavaće se pritisci i na Rusiju i na Kinu samo je pitanje kad. Verovatno, od oktobra ove godine povećaće se pritisci i na Rusiju.

U tom smislu, takmičenje kako ga vide Amerikanci, pošto nisu spremni za stvarnu konkurenciju, zasniva se na tome da nekakvim političkim merama sprečavaju ili otežavaju razvoj konkurenata.

I to će se prosto odraziti na EU, a to oni ne razumeju, ali u ovom trenutku osnovna tema je, a biće i u buduće – Kina“, kaže Pavlović za Sputnjik.

Zato je izglasavanje antikineskih zakona u američkom Senatu očekivano i samo jedan u nizu poteza koje ćemo gledati u narednih najmanje dve godine, ističe naš sagovornik.

Američki bumerang koji pogađa Evropsku uniju

Kontinuitet antikineske politike Bajdenove administracije sa Trampovom, naš sagovornik objašnjava činjenicom da prethodni predsednik SAD nije uspeo da se ratosilja „duboke države“ i ističe da će spoljna politika nove administracije biti mnogo gora.

Glavni uzrok antikineske politike SAD je trgovinska razmena između Kine i Asocijacije nacija Jugoistočne Azije (ASEAN) koja u ovom trenutku iznad 680 milijardi dolara, što je na gotovo na istom nivou kao između EU i SAD, smatra Pavlović.

68-32: Senate passes legislation on a bipartisan vote to boost science and technology research for the US to better compete with China. 60 votes were needed.

US Innovation and Competition Act (USICA) now heads to the House. pic.twitter.com/PLsTVq7QkF

— Craig Caplan (@CraigCaplan) June 8, 2021

Mi živimo pod uticajem Zapada i ogroman deo sveta i ogromne privrede koje međusobno sarađuju uopšte ne vidimo, i mislimo da ako EU i SAD nešto urade na štetu drugoga da je to gotovo i da taj nema nikakvog izbora, dodaje on i podseća da je razmena od osam milijardi dolara kolika je bila kad je ASEAN osnovan i kad je uspostavljena saradnja sa Kinom, otišla na na 680 milijardi.

„Amerika je verovatno mislila da će da poraste u prvoj deceniji na 14, u drugoj 28, u trećoj na 60 milijardi dolara, ali promašili su 11 puta.

I pošto su u mnogim stvarima promašili 11 puta, sad pokušavaju nekom brutalnom silom da vrate točak istorije i neke privredne tokove unazad, ali to je potpuno nemoguće.

Kina je potpuno spremna, ta tržišta su tek obećavajuća u narednom periodu tako da će te njihove mere, zapravo kao bumerang pogoditi EU, mnogo više nego ciljanu Kinu“, kaže Pavlović.

Najveći gubitnik – Nemačka

On smatra da će glavna gubitnička strana u ratu između Kine i SAD biti Nemačka i ističe da nije reč o ratu Kine i Amerike, već ratu Amerike protiv svih.

Pošto su Kina i Rusija najmoćnije zemlje koje idu u pravcu jednog drugog sveta, sveta multilateralizma i međusobnog uvažavanja, zbog toga su prve zemlje na udaru SAD.

„Međutim, efekti po Rusiju i Kinu uopšte neće biti značajni.

Naravno, to će imati kontraefekte i po samu američku privredu, ali ključni subjekt koji će dramatično izgubiti u toj američkoj spoljnoj politici je, pre svega, Nemačka kao glavna izvozno orjentisana privreda evrozone.

Tu će biti glavni lomovi i ne treba očekivati ništa dobro. Sve ovo što danas vidimo, to će se samo zaoštravati po raznim osnovama u godinama koje su pred nama“, ocenjuje Pavlović.

Američko-kineski ekonomski rat – otrežnjenje za Srbiju

Američko-kineski trgovinski rat, prema Pavloviću, za Srbiju bi trebalo da bude otržnjenje šta u stvari znače takozvane evrointegracije i koliko one zadiru u naše i ekonomske i nacionalne interese.

U svetu zaoštravanja odnosa između najvećih svetskih ekonomija,naša pozicija otvorenosti i saradnje i sa Rusijom i sa Kinom biće dobra i otvaraće nam još veće mogućnosti razvoja i samo bi trebalo biti pametan i ne otvarati pitanje šta ćemo mi uopšte na putu EU, kad govorimo sa stanovišta države, dodaje on.

„Kad govorimo sa stanovišta intelektualne rasprave, naravno da to treba osporavati kao dobar privredni put, jer to nije dobar put za Srbiju, ali kao država – ništa, spuštamo to na neki niži nivo, a suštinski, razvijamo odnose u pravcu onog dela sveta koji će biti, a i sada je, ekonomski najjači, kao Kina.

Čitav taj svet koji nije G 7, u stvari, preuzima kontrolu u ekonomskim odnosima u narednih 15 godina“, zaključio je Pavlović.

Sputnik