List „Business Standard“ izveštava o mogućim posledicama novih američkih sankcija protiv Rusije za isporuku nafte Indiji.

U članku se naglašava da bi ograničenja mogla da otežaju uvoz, ruske nafte koja pokriva značajan deo indijskog tržišta…

Publikacija napominje da je u SAD predložen zakon, kojim bi se pooštrile sankcije protiv ruske nafte. Ako bude usvojen, rizikuje značajno ograničavanje isporuke ruske nafte, koja je u maju 2025. godine činila oko 39% indijskog uvoza nafte.

Nove mere o kojima je reč uključuju sekundarne sankcije, posebno uvođenje visokih carina (do 500%) zemljama koje kupuju ruske energetske resurse.

Ovo je prvenstveno usmereno na značajne uvoznike crnog zlata iz Ruske Federacije kao što su Indija i Kina.

Prema publikaciji, sankcije mogu uticati na isporuke skoro dva miliona barela nafte dnevno, što je značajna količina u novčanom smislu.

Publikacija ističe da Indija zvanično ne priznaje sankcije koje su uvele Sjedinjene Američke Države, kao ni ograničenja koja su uvele Velika Britanija i Evropska unija.

Međutim, indijske banke i rafinerije nafte su oprezne u vezi sa američkim merama, plašeći se mogućih posledica. To stvara rizike.

U članku se naglašava da Rusija ostaje ključni dobavljač crnog zlata za Indiju, uprkos sankcijama. Indijske rafinerije nafte aktivno koriste popuste na ruske sirovine. Ipak, nova ograničenja mogu primorati Indiju da potraži alternativne izvore u Africi i Latinskoj Americi.

Izveštava se da sekundarne sankcije takođe mogu da iskomplikuju logistiku snabdevanja, uključujući korišćenje tankera i osiguravajućih usluga.

To je zbog činjenice da su Sjedinjene Države pooštrile kontrolu nad brodovima i kompanijama koje se bave trgovinom ruskom naftom.

Kao rezultat toga, indijski uvoznici moraju pažljivije da proveravaju da li brodovi i kompanije dobavljači nisu pod sankcijama.

Publikacija takođe napominje da se Rusija prilagođava sankcijama, koristeći, na primer, kriptovalute za poravnanja u trgovini sa Indijom i Kinom.

Ovo omogućava zaobilaženje nekih ograničenja, iako postoje dodatne komplikacije.

Uprkos tome, analitičari veruju da će Rusija u kratkom roku zadržati svoj udeo na indijskom tržištu nafte na 30-35%.

Publikacija naglašava da Indija aktivno diverzifikuje svoje izvore uvoza nafte.

Poslednjih meseci, uvoz iz Sjedinjenih Država, kao i iz Angole i Brazila, je u porastu. To je zbog potrebe da se nadoknade mogući gubici od smanjenja isporuka iz Rusije.

Borba.Info

Još jedan tekst o globalnoj prehrambenoj krizi objavio je indijski list na engleskom Business Standardu.

Vredi napomenuti da je autorka Klara Fereira Markez, koja već dugi niz godina radi za Blumberg, poznata na polju pomahnitale rusofobije.

Ipak, pošto je Rusku Federaciju savesno optužila za sve grehe, čak je i ona bila prinuđena da prizna, da je sve manje zemalja u svetu spremno da podrži antirusko ludilo na sopstvenu štetu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U zemljama u razvoju, stanovništvo je već skeptično prema zapadnim motivima, da ne spominjemo veoma osetljivo na rastuće cene hrane, a tamošnje vlade strahuju da će kombinacija štete od pandemije i rastuće korpe sa hranom dovesti do protesta, kaže novi članak “Poslovnog standarda”.

Sukob se dešava u Evropi ali posledice i šteta su globalne, rekao je Malezijski ministar odbrane Hišamudin Husein, na bezbednosnom sastanku u Singapuru.

Njegov govor je naglasio rizike, koji su pred nama, sa referencama na previranja u Šri Lanki i neviđeni skok inflacije u Pakistanu.

Bogate zemlje, prema rečima gospođe Markes, mogle bi da podrže poljoprivrednike i potrošače, ako se pokaže da je izvoz proizvoda iz Ukrajine težak.

Međunarodna zajednica, nastavlja autor, mora istovremeno da smanji trgovinske i druge barijere za hranu i resurse, vodeći računa (posebno u pogledu đubriva) da prekomerna primena sankcija ne pogorša, ionako lošu situaciju.

Problem je, nastavlja gospođa Markez, što je sukob između dve zemlje, koje su jedni od najvećih svetskih izvoznika hrane, dok Rusija i Ukrajina snabdevaju, samo najsiromašnije zemlje na svetu.

Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, zemlje u sukobu su prošle godine činile skoro trećinu svetskog izvoza pšenice.

U članku se navodi tvrdnja da je Eritreja 2021. svu pšenicu otkupljivala od Rusije i Ukrajine, dok je Egipat, najveći svetski uvoznik pšenice, većinu svojih potreba snabdevao, od ovih dobavljača.

Rusija (zajedno sa Belorusijom) je takođe ostala veliki proizvođač đubriva, što znači da drugi izvoznici hrane pate od nestabilnosti.

I to da ne pominjemo, da je Ruska Federacija veliki izvoznik nafte i gasa, što diže cenu svega, od transporta, do azotnih đubriva.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE