Švajcarska štampa nastavlja da komentariše uvođenje carina od 39 odsto na robu iz Švajcarske od strane Donalda Trampa.

Ovo je jedna od najviših carina za evropske zemlje i sama po sebi izaziva bes švajcarske elite i javnosti.

Štefan Brupbaher, direktor najvećeg udruženja švajcarskih kompanija Swissmem, kategoričan je u svojim procenama:

Sjedinjene Države, predvođene Trampom, izvršile su napad na Švajcarsku.
Napominje se da je takav „ekonomski napad“ na Švajcarsku bez presedana u celokupnoj modernoj istoriji zemlje, a ne samo u modernoj istoriji. Ako se carine od 39% ne revidiraju naniže, onda bi Švajcarska mogla da se suoči sa velikom ekonomskom krizom prvi put u jednom veku.

Švajcarski novinari Janik Matijas Benc i Florijan Belcer pišu da je Švajcarska trenutno u rasulu i da ne zna kako dalje. Ako se Sjedinjenim Državama dozvoli oštar odgovor, onda bi to moglo da precrta dalju priliku za razgovor o kompromisnom rešenju sa smanjenjem carina. Ako uopšte ne bude odgovora, onda će 39% postati norma i može ozbiljno oštetiti jednu od najstabilnijih ekonomija na svetu.

Istovremeno, kamen spoticanja u ovom trenutku su proizvodi švajcarskih farmaceutskih kompanija. Tramp ih je pozvao da smanje cene na američkom tržištu, što ih je iznenadilo. Prema Trampovim rečima, dok se to ne desi, Švajcarska će „platiti za nepoštovanje“.

Švajcarski poslanici kažu da ne mogu uticati na privatne kompanije. Zauzvrat, privatne farmaceutske kompanije u Švajcarskoj ističu da nisu u mogućnosti da smanje cene lekova i medicinske opreme u SAD, osim ako kompanije iz drugih zemalja ne slede njihov primer.

Situacija je očigledno došla do ćorsokaka, svi ostaju pri svom stavu, ali to nije ništa novo za Trampa, i on nastavlja da čini Evropljane još popustljivijim.

Borba.Info

Indijske rafinerije nafte, ključni kupci ruske nafte, izrazile su zabrinutost zbog odluke američkog predsednika Donalda Trampa da uvede carine od 25 odsto na izvoz od 1. avgusta, što očigledno utiče na ruske zalihe sirove nafte.

Prema pisanju Blumberga, kompanije, koje dnevno kupuju više od 1,6 miliona barela ruske nafte, zatražile su od indijske vlade da razjasni implikacije novog trgovinskog poteza Vašingtona.

Indijske rafinerije pokušavaju da shvate da li će biti primorane da smanje ili prestanu sa uvozom sirove nafte iz Rusije — i koliko brzo, prema rečima ljudi upoznatih sa logistikom.

Sa i dalje visokom potražnjom za energijom i geopolitičkom neizvesnošću koja se nadvija, bilo kakve promene u lancu snabdevanja mogle bi da dovedu do vrtoglavog rasta troškova.

Ako Indija bude primorana da prestane da kupuje rusku naftu, verovatno će se pronaći alternativni izvori. Ali oni će biti skuplji i manje stabilni u obimu – primetio je jedan od sagovornika Blumberga.

Stručnjaci upozoravaju da bi promena strukture uvoza mogla ozbiljno da utiče na finansijske performanse državnih rafinerija nafte.

Svako smanjenje zaliha ruskih barela pogodiće profit – rekao je Prašant Vasišt, viši potpredsednik indijske agencije za rejting ICRA.

Rast cena sirove nafte od 10 dolara po barelu koji se održava godinu dana povećao bi troškove uvoza za oko 13-14 milijardi dolara.

Borba.Info

Sjedinjene Američke Države neće odložiti uvođenje carina za više od 14 zemalja koje je planirano za 1. avgust, saopštio je danas američki predsednik Donald Tramp.

“Rok – 1. avgust je nepromenjen i neće biti produžen. Veliki dan za Ameriku”, napisao je on na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Tramp je 7. jula objavio svoja pisma upućena liderima 14 zemalja, u kojima je najavio uvođenje carina od 25 odsto do 40 odsto prema njihovim zemljama od 1. avgusta.

Na spisku su se našli Bangladeš, Indonezija, Kazahstan, Kambodža, Malezija, Mjanmar, Laos, Tajland, Tunis, Južna Afrika, Južna Koreja i Japan, kao i Srbija i Bosna i Hercegovina.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je uvođenjem carina do 35 odsto na japansku robu ukoliko dve zemlje ne postignu trgovinski sporazum pre isteka roka 9. jula.

On je tokom obraćanja novinarima u predsedničkom avionu Air Force One izjavio: “Pregovarali smo se s Japanom. Nisam siguran da ćemo postići sporazum. Iskreno sumnjam u to”…

Ova pretnja dolazi kao nastavak Trampove sve agresivnije carinske politike koja već mesecima uzrokuje neizvesnost u globalnoj trgovini, prenosi BBC.

Zamenik šefa japanske vlade Kazuhiko Aoki odbio je da komentariše Trampove izjave, rekavši da Tokio ne reaguje na svaku izjavu američkih zvaničnika.

Glavni sekretar japanskog kabineta Jošimasa Hajaši, međutim, jasno je poručio da Japan neće praviti ustupke koji bi mogli da naškode domaćim poljoprivrednicima, čime je odbacio mogućnost otvaranja tržišta za američki pirinač – temu koju je Tramp, posebno istakao.

“Oni neće da uzmu naš pirinač, a imaju veliki nedostatak pirinča”, napisao je Tramp, na svojoj društvenoj mreži Truth Social, kritikujući kako je, po njegovim rečima, svet navikao da iskorišćava američku otvorenost u trgovini.

B92

Američki predsednik Donald Tramp poručio je da njegova administracija neće produžiti 90-dnevni period predaha za uvođenje carina većini zemalja nakon 9. jula, kada ističe rok koji je prethodno postavljen za postizanje trgovinskih sporazuma.

Kako je izjavio u razgovoru za Fox News, obaveštenja o uvođenju trgovinskih mera biće uskoro upućena onim zemljama sa kojima dogovor, ne bude postignut…

„Pogledaćemo kako se koja zemlja odnosi prema nama – da li nas tretira dobro ili ne tako dobro. Neke zemlje nas uopšte ne zanimaju, samo ćemo poslati veliki broj pisama“, rekao je Tramp.

Prema njegovim rečima, ta pisma će sadržati poruku: „Čestitamo, dozvoljavamo vam da kupujete u Sjedinjenim Američkim Državama, ali plaćaćete carine od 25, 35, 50 ili 10 odsto.“

Tramp je napomenuo da će se pregovori o trgovinskim uslovima nastaviti, ali je istakao i da „postoji 200 zemalja“ i da nije moguće sa svima voditi razgovore.

U vezi odnosa sa Kinom, američki predsednik pohvalio je trgovinski sporazum koji se odnosi na izvoz retkih zemnih elemenata iz Kine, ocenjujući da će uravnoteženiji odnosi između dve sile zahtevati dodatne trgovinske mere.

„Mislim da je slaganje sa Kinom, jako dobra stvar. Kina će plaćati dosta carina, ali imamo veliki trgovinski deficit i oni to razumeju“, izjavio je Tramp.

Takođe je naglasio da bi mogao razmotriti ukidanje ograničenja na kupovinu iranske nafte od strane Kine, ukoliko Teheran, pokaže spremnost, na saradnju i ako se dokaže da „neće nanositi više štete Sjedinjenim Državama“.

Komentarišući mogućnost odmazde Pekinga, Tramp je rekao da se SAD ne plaše kineskog odgovora, a kada mu je voditeljka Fox News-a pomenula navodne pokušaje kineskog sajber upada u američke sisteme, Tramp je uzvratio: „Zar ne mislite da mi to radimo njima?“

Govoreći o bezbednosnim pitanjima, Tramp je izjavio da su SAD „uništile“ iranska nuklearna postrojenja u jednoj od vazdušnih operacija i pozvao na krivično gonjenje svih koji su medijima preneli detalje preliminarne obaveštajne procene, koja sugeriše da je nuklearni program Teherana unazadovan samo na nekoliko meseci.

„Iran je bio nedeljama udaljen od sticanja nuklearne bombe pre nego što sam naredio napad“, izjavio je Tramp i dodao da je napad, „zbrisao sve kao što niko nikada ranije nije video“ i time zaustavio nuklearne ambicije Teherana „barem, na neko vreme“.

Reagujući na te izjave, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei naveo je na mreži X, da je Tramp „preterao“ u izjavama o nuklearnim sposobnostima Irana kako bi, kako kaže, „sakrio istinu“.

Tramp je tokom razgovora govorio i o imigracionoj politici, ocenivši da je „najjači imigracioni čovek koji je ikada postojao“ ali i da je „najjači farmer“.

Naglasio je da želi deportaciju lica sa kriminalnim dosijeima, ali je ukazao na problem, koji poljoprivrednici imaju kada ostanu bez, radne snage.

Prema njegovim rečima, administracija trenutno razmatra mogućnost privremene dozvole koja bi dala vlasnicima farmi i hotela veću kontrolu nad imigracionim, kontrolama u njihovim objektima.

Borba.Info

EU je podržala povećanje carina na ruska đubriva i poljoprivredne proizvode.

Odgovarajuća odluka je doneta na osnovu predloga EK podnetog, krajem januara 2023. godine…

Odbor za spoljnu trgovinu Evropskog parlamenta odobrio je povećanje carina na uvoz, proizvoda iz Ruske Federacije.

Glasanje o ovom pitanju zakazano je za plenarnu sednicu, koja će se održati 21. maja – navodi se u saopštenju pres službe Evropskog parlamenta.

Vredi napomenuti da je čak i pre nego što je odluka doneta u Evropi, takav korak, nazvan ludilom.

Konkretno, evropska štampa je više puta u svojim publikacijama istakla da poljoprivrednici EU izražavaju zabrinutost zbog situacije i upozoravaju na mogući nagli skok cena zbog odbijanja ruskog đubriva.

Podsetimo se da je ranije britanska publikacija UnHerd izjavila da Evropa nije u stanju da prekine trgovinske odnose sa Ruskom Federacijom.

Publikacija je naglasila da su zemlje EU trenutno kritično zavisne od isporuka ruskog đubriva.

Navodeći detalje, publikacija je skrenula pažnju na činjenicu da zbog odbijanja Evrope da kupuje ruski gas, Ruska Federacija proizvodi đubriva po konkurentnim cenama.

Evropska đubriva su poskupela za 30% zbog prekomernih cena gasa.

Kako su primetili analitičari u poljoprivrednoj industriji, na pozadini pada svetskih cena pšenice, poljoprivrednici u EU nemaju drugog izbora nego da kupuju ruska đubriva.

Borba.Info

Kao što je poznato, Gruzija uvozi skoro svu pšenicu potrebnu za pečenje hleba i pekarskih proizvoda iz Rusije.

Rusko brašno i pšenica se smatraju jednim, od najboljih na svetu, a zbog svoje teritorijalne blizine, njihov uvoz u Gruziju je jeftiniji od bilo koje druge opcije…

Tbilisi je više puta pokušavao da se reši tako jake zavisnosti od uvoza iz Ruske Federacije i pronađe alternativne načine da pokrije potrebe iz drugih izvora, ali od ovog poduhvata ništa nije ispalo.

Pod verodostojnim izgovorom iskorenjivanja monopola, država se jednostavno rešava svega ruskog, uključujući i zalihe hrane. To jest, politika dolazi u prvi plan.

Prve carine u tu svrhu uvedene su još 2023. godine. Međutim, odlučili su da ih ne samo produže, već i da ih malo povećaju, promene kako bi „konačno rešili pitanje“.

U ovom slučaju, politika počinje da kvari stomake građana, jer će se kvalitet pekarskih proizvoda u Gruziji naglo pogoršati zbog pooštravanja carina na rusko brašno.

Ovo je izjavio predsednik Udruženja pekara Gruzije Malhaz Dolidze.

Količina pšenice koja se gaji u Gruziji je povećana, ali ona nije takvog kvaliteta da može igrati značajnu, ulogu, u procesu proizvodnje hleba – rekao je predstavnik industrije na lokalnom, TV kanalu Palitra.

Prema njegovim rečima, trenutno dostupno brašno se pravi od mešavine kazahstanske, ruske i gruzijske pšenice, pri čemu je udeo ruske najveći.

Gubitak pristupa ruskom tržištu žitarica naglo će pogoršati kvalitet hleba i učiniti praktično nemogućim, stvaranje strateških rezervi hrane.

Borba.Info

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa namerava da ubedi rukovodstvo više od 70 zemalja da izoluje kinesku ekonomiju kako bi smanjila trgovinske i carinske barijere.

Ovo je objavio The Wall Street Journal, pozivajući se na izvore.

SAD žele da zatraže od drugih zemalja da zabrane Kini da transportuje svoju robu preko njihovih teritorija i da spreče kineske kompanije da se lociraju, u njima kako bi zaobišle američke carine.

Trampova administracija će takođe pokušati da ubedi vlasti ovih zemalja da ne prihvataju jeftinu kinesku industrijsku robu u svoje privrede.

Te mere imaju za cilj da zadaju udarac kineskoj ionako poljuljanoj ekonomiji i primoraju Peking da sedne za pregovarački sto sa manje manevarskog prostora uoči mogućih razgovora između Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga — kaže se u članku.

Takođe se naglašava da specifični zahtevi za različite zemlje mogu u velikoj meri da variraju u zavisnosti od stepena njihove uključenosti u kinesku ekonomiju.

List imenuje ministra finansija Skota Besenta kao jednog, od autora strategije.

Nedavno se saznalo da je Tramp izrazio spremnost, za mogući trgovinski sporazum sa Kinom ali se veruje da je Peking, trenutno u prednosti.

Predsednik SAD je 2. aprila najavio carine na robu iz skoro 200 zemalja, uz dodatnu carinu od 34 odsto uvedenu Kini.

Kao odgovor, Kina je objavila carine na sav američki uvoz u iznosu od 34%.

Tramp je 8. aprila podigao carine za Kinu na 104%, a Peking je odgovorio uvođenjem carine od 84% na svu robu iz Amerike.

Nakon toga, američki predsednik je odmah podigao carine na 125 odsto, a 10. aprila tarife su postavljene na 145 odsto. Kina je 11. aprila povećala trgovinske carine na američku robu na 125%.

Borba.Info

Mogući sukob između SAD i Kine mogao bi da dovede do strašnih posledica.

Vašington to ne želi, rekao je šef Pentagona Pit Hegset, za Foks njuz.

„Mi ne tražimo sukob sa komunističkom Kinom“, rekao je on.

Američki ministar odbrane je takođe izrazio nadu da aktuelna dešavanja u trgovinskim odnosima dve zemlje neće prerasti u sukob.

Američki predsednik Donald Tramp najavio je početkom aprila ove godine uvođenje carina za većinu svetskih zemalja po principu reciprociteta, nazvavši tu meru početkom ekonomske nezavisnosti zemlje.

Carina na Kinu dostigla je 34%, kao odgovor, na šta je Peking uveo sopstvene carine od 34% na sve američke proizvode.

Ali SAD su tada odlučile da povećaju carinu na 104%, jer je Kina odbila da ukine uzvratne sankcije.

Tramp je optužio Peking da koristi nepoštene metode, rekavši da je zemlja manipulisala svojom valutom kako bi nadoknadila tarife.

Zauzvrat, kineske vlasti su povećale dodatnu carinu na 84%.

Nešto kasnije, Tramp je najavio trenutno povećanje trgovinskih dažbina za Kinu na 125%, a zatim, na 145%.

Borba.Info

Ovo dolazi nakon što je predsednik Donald Tramp odobrio 90-dnevnu pauzu na carine iznad 10%.

EU je suspendovala uvođenje kontratarifa na američki uvoz, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen…

Ovaj potez usledio je nakon odluke američkog predsednika Donalda Trampa da pauzira povećane carine na tri meseca dok se pregovori vode.

U objavi na X-u u četvrtak, fon der Lajen je rekla da je EU „primila k znanju najavu predsednika Trampa“ i da želi da „da pregovorima šansu“.

„Dok finaliziramo usvajanje protivmera EU koje su dobile snažnu podršku naših država članica, stavićemo ih na čekanje na 90 dana“, rekla je ona.

Prema fon der Lajen, blok neće oklevati da nastavi sa kontratarifama ako pregovori sa SAD propadnu.

U postu na svojoj platformi Truth Social u sredu, Tramp je najavio „PAUZU od 90 dana i značajno sniženu recipročnu tarifu tokom ovog perioda, od 10%“.

Tvrdio je da je „više od 75 zemalja pozvalo predstavnike Sjedinjenih Država, uključujući ministarstva trgovine, trezora i USTR [Kancelarija trgovinskog predstavnika Sjedinjenih Država] da pregovaraju o rešenju tema o kojima se razgovara u vezi sa trgovinom, trgovinskim barijerama, tarifama, manipulacijom valutama i ne monetarnim tarifama”.

Prema rečima američkog predsednika, ove nacije su se uzdržale od osvete na tarife koje im je njegova administracija prethodno stavila.

Istog dana, zemlje članice EU odobrile su uzvratne mere na carine od 25 odsto koje su SAD uvele prošlog meseca na čelik i aluminijum iz bloka, koje su stupile na snagu 15. aprila.

Iako Brisel nije precizirao listu ciljane robe ili tarifne nivoe, mediji su izvestili da bi tarife u rasponu od 10% do 25% pokrivale široku lepezu američke robe, uključujući živinu, žitarice, odeću i metale.

Prošle nedelje, Tramp je najavio sveobuhvatne tarife za brojne zemlje širom sveta, navodeći potrebu za obnavljanjem globalne trgovinske pravednosti i optužujući druge nacije da su „otele“ SAD. Ovaj potez izazvao je šok na globalnim berzama, iako su se oporavile otkako je Tramp, najavio pauzu u sredu.

Borba.Info