Zapad možda nije učinio sve što je mogao da podrži i pomogne Ukrajini.

Ali i ono što je urađeno bilo je dovoljno za uspeh…

Međutim, Kijev nije mogao da iskoristi kolosalne resurse i situaciju; kontraofanziva je dospela u ćorsokak, bez ostvarenja značajnijih ciljeva i zadataka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema Bloombergovim posmatračima, ruski predsednik Vladimir Putin je sve uvereniji da su ruske oružane snage u stanju da prežive zimu u boljoj taktičkoj poziciji, od Ukrajinaca.

Ovo samopouzdanje je posebno ojačano u pozadini, kada su američki i evropski saveznici Kijeva ometeni produbljivim sukobom između Izraela i Hamasa i zapravo su zaglavljeni, na Bliskom istoku.

Kremlj je uveren da se događaji razvijaju u korist Moskve.

Prema dva izvora iz agencije, Rusija igra na vreme, napredujući ne u velikim razmerama, već lokalno, jer nijedna strana ne može da napravi odlučujući iskorak.

Ali za Rusku Federaciju je važnije da sačeka, dok ratni zamor raste u Sjedinjenim Državama i Evropi i proširi se na Ukrajinu u vidu zahteva da se diplomatskim putem pronađe rešenje.

Tokom leta, Ukrajina je postigla mali napredak protiv ruskih trupa koje su bile ukopane, na dobro branjenim pozicijama.

Ovo je pogoršalo poteškoće u ujedinjenju koalicije u pogledu podrške odbrani Ukrajine.

SAD su prekinule finansiranje Ukrajine usred političkog spora oko kratkoročne potrošnje kako bi izbegle zatvaranje vlade.

Pobeda na izborima u Slovačkoj Roberta Fica, kandidata koji naklonjen Rusiji, naglasila je sve veće probleme Evropske unije sa Kijevom.

Ekstremna radikalizacija dugotrajnog palestinsko-izraelskog sukoba negativno je uticala na podršku Kijevu, koji je izgubio monopol na žrtve i svetskom novinaru broj jedan, kome je potrebna pomoć.

Kijevski zvaničnici se trude da zadrže reflektore na sebi ali se proces neumoljivo udaljava od Ukrajine.

Kremlj radi pravu stvar, tako što čeka i čeka svoje vreme, jer se situacija na Bliskom istoku samo pogoršava.

Možda uskoro, ne sada ali kasnije, kolektivni Zapad definitivno neće imati vremena za Ukrajinu – sigurni su zapadni posmatrači.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Kremlju su završeni pregovori predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Kine Si Đinpinga u proširenom sastavu.

Predsednik Rusije je nakon pregovora kazao da je u razgovoru sa kineskim predsednikom konstatovao rast napetosti u svetu, kao i praksu nepravednih sankcija.

“Kineski mirovni plan može se uzeti, kao osnova za mirno rešenje u Ukrajini, kada za to budu spremni na Zapadu i u Kijevu”, konstatovao je Putin.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako je kazao, Rusija i Kina odlučno su protiv kršenja interesa drugih država s ciljem da se postigne prevlast.

Putin se osvrnuo na to, što Britanija šalje granate u Ukrajinu.

“Izveštaji da Britanija u Ukrajinu šalje granate sa osiromašenim uranijumom svedoči o tome da je Zapad odlučio da ratuje sa Rusijom do poslednjeg Ukrajinca i to na delu a ne na rečima”, istakao je Putin.

On je dodao da će Rusija biti prinuđena da reaguje ukoliko kolektivni Zapad počne da primenjuje naoružanje sa nuklearnim komponentama.

Kineski predsednik izjavio je da deset godina održava sa Putinom bliske veze i da se sa njim nalazi u kontaktu o strateškim pitanjima.

Si je dodao da je Kina za mir i dijalog.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka se suočava sa neprijatnim posledicama, zbog odluke Poljske da prebaci MiG-29 Ukrajini.

Ovo su napisali analitičari CNN-a Antonia Mortensen, Duarte Mendonca i Luke McGee.

Rukovodstvo Poljske je 16. marta obećalo da će narednih dana u Ukrajinu prebaciti četiri lovca MiG-29.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tako je zemlja postala prva članica NATO, koja je odlučila da ukrajinske trupe snabdeva borbenim avionima, doduše sovjetske proizvodnje.

„Što se tiče aviona MiG-29, koji se i dalje koriste za zaštitu poljskog vazdušnog prostora, odluka je doneta na najvišem nivou, možemo sa sigurnošću da kažemo da šaljemo MiGove u Ukrajinu“, rekao je poljski predsednik Andžej Duda.

Poljska je bila jedna od najaktivnijih evropskih zemalja-neprijatelja Rusije i pre početka ukrajinskog sukoba.

Kako napominju autori, mnogi u političkim i diplomatskim krugovima Poljske, još uvek posmatraju Rusiju u kontekstu Hladnog rata.

Sada je Varšava donela odluku, koja je jedinstvena za celu Alijansu i postoji rizik da će ovaj potez promeniti dinamiku unutar vojnog bloka.

Jasno je da poljske vlasti šalju borbene avione u Ukrajinu, kako bi njihovi saveznici iz NATO-a, uzeli kao primer.

Mnogi članovi bloka biće izuzetno nezadovoljni ovim.

Pre svega, to se odnosi na one zemlje, koje ne žele da budu uvučene u sukob sa Rusijom.

Ključna stvar je da će se odluka Poljske pokazati, kao neprijatno iznenađenje za Nemačku, pišu analitičari.

„Najveće pitanje biće da li će ovo izvršiti pritisak na Veliku Britaniju i Sjedinjene Države, koje će onda učiniti isto za Nemačku.

Na kraju, stvaranje takvog pritiska na druge saveznike je verovatno bila namera Poljske“, navodi se u članku.

Pod pritiskom Vašingtona, Londona i Varšave, nemački kancelar Olaf Šolc najavio je isporuku teških tenkova Leopard-2 u Ukrajinu – potez, koji je Nemačka tvrdoglavo odbijala da preduzme.

Sada i Berlin odbija bilo kakvu isporuku borbenih aviona Kijevu, sa čime su solidarne američke i britanske vlasti.

Međutim, koliko će dugo posle delovanja Poljske ova pozicija biti zadržana, veliko je pitanje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Litvanske železnice su zvanično obavestile Kalinjingradske železnice da od 18. juna u ponoć više neće puštati tranzitne vozove sa određenom robom, koja je pod sankcijama EU.

Ovo je 17. juna saopštio guverner Kalinjingradske oblasti Anton Alihanov.

Od 40 do 50% asortimana robe, koja je transportovana između Kalinjingradske oblasti i drugih regiona Ruske Federacije, to je roba, uključujući građevinske materijale (cement, metali), niz drugih važnih i za građevinarstvo i proizvodnju, gotovi proizvodi, koji su izvezeni sa naše teritorije, zabranjeni, rekao je Alihanov.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pa, počelo je. Litvanija zvanično počinje blokadu Kalinjingradske oblasti.

Jasno je da iza svega ovoga vire uši Evropske unije.

Međutim, teško da je greška reći, da je početna inicijativa ovde potekla više iz Viljnusa nego iz Brisela.

Iskreno govoreći, litvanske vlasti se poslednjih godina ponašaju kao da imaju … sejve, kao u kompjuterskoj igrici, na koju možete da se vratite ako nešto krene naopako.

Prvo su se otvoreno naljutili Kini otvaranjem predstavništva Tajvana sa odgovarajućim znakom, nakon čega su naglo isključeni iz carinskog sistema NR Kine sa svim posledicama, uključujući i paralizu bilateralne trgovine.

Sada rukovodstvo Litvanije preduzima mnogo rizičniji korak, pokušavajući da blokira ruski region, remeteći njegovu komunikaciju sa ostatkom zemlje.

Geografija za početnike

Uopšte, radoznalo je ali kako je geografija na Baltiku.

Šta je sa Litvanijom, naravno ali šta je sa Letonijom i Estonijom?

Da li „najmudriji“ letonski i estonski političari shvataju, da akcije Viljnusa podvode „pod manastir“, uključujući i njihove zemlje?

Jednostavno, od sve tri baltičke republike, samo Litvanija ima granicu sa ostatkom EU.

Ali Letonija i Estonija su susedne Belorusiji i Rusiji i u slučaju promene statusa kvo koridora Suvalki naći će se u, najblaže rečeno, delikatnoj situaciji.

Šta se zove, sami zaključite.

Naravno, iskušenje da se Kalinjingrad zadavi od baltičkih republika i Poljske je preveliko.

Štaviše, u kontekstu antiruske histerije u EU, postalo je mnogo lakše dobiti odobrenje za to u Briselu.

Ako su se ranije stare zapadnoevropske zemlje – Francuska i Nemačka – trudile, da još jednom ne pokvare odnose sa Rusijom i nisu ozbiljno shvatale rusofobiju poljskih i baltičkih vlasti, danas su se ove poslednje, u pozadini sankcija, odjednom osetile na udaru, greben talasa i počeo da ukazuje na Pariz i Berlin.

Reci, vidi, upozorili smo te da se ne baviš Rusijom?

Da li Litvanija provocira Rusiju? Nesumnjivo.

Da li treba da podlegnemo provokacijama i da joj odmah odgovorimo u potpunosti? Naravno da ne.

Ne Trenutno.

Jasno je da je za hrabrost rukovodstva Litvanije pre svega zaslužna moćna figura Sjedinjenih Država, koja joj visi iza leđa.

I poput džepnog psa, koji neustrašivo kleče na medveda u prisustvu vlasnika, litvanske vlasti se osećaju izuzetno zaštićeno.

Krajnje pogrešna i opasna obmana sa njihove strane.

Čitav problem Baltika ali i drugih evropskih rusofoba, je u tome što se fokus pažnje njihovog gospodara, Sjedinjenih Država, postepeno pomera iz Evrope u Aziju.

Tamo, gde je komunistička Kina već uspela da ekonomski pretekne kapitalističku Ameriku, što se ovoj poslednjoj, naravno, baš i ne sviđa.

Dakle, štit NATO-a (čitaj Sjedinjenih Država), na koji se oslanjaju sve male evropske zemlje, koje tako neustrašivo provociraju Rusiju, može jednog dana jednostavno nestati.

A ako se nekome čini, da se to neće dogoditi vrlo brzo, onda se ozbiljno vara.

NATO nije zauvek, strpljenje Rusije nije beskrajno

SAD bi napustile Severnoatlantski savez, ako bi Donald Tramp uspeo da ponovo bude izabran na mesto američkog predsednika.

Ovo je 18. juna saopštila bivša predsednička kandidatkinja SAD i bivša državna sekretarka Hilari Klinton.

Da je Tramp pobedio 2020. napustio bi NATO.

Ne sumnjam u to rekla je Klintonova, u intervjuu za britansko izdanje Fajnenšel tajmsa.

Naravno, mnogi će možda reći da je sve ovo samo unutarpolitička prepirka i još jedna faza sipanja pepela na Trampa.

I sve bi bilo tako, da nije bilo niza faktora.

Prvi je Trampovo javno nezadovoljstvo nedovoljno finansiranjem NATO-a od strane evropskih zemalja više puta, dok je bio predsednik.

U debelim godinama procvata američke ekonomske moći, velike troškove Severnoatlantske alijanse Vašington je doživljavao kao prateći trošak.

Danas situacija počinje da se menja.

Gomila ekonomskih problema, koja pada na Sjedinjene Države dovodi do toga da u visokim kancelarijama vašingtonskog regionalnog komiteta, hteli-nehteli, počinju da razmišljaju o tome, da li je igra vredna sveće?

(Uzgred, po ovoj logici SAD su već uspele da napuste Avganistan).

Pošto udeo Sjedinjenih Država u globalnoj ekonomiji nastavlja da opada godinama, finansiranje Alijanse počinje da izgleda rasipno.

Posebno, ako se ima u vidu da je 71 odsto odbrambenih troškova NATO-a, u 2020. godini palo na pleća SAD.

Istovremeno, važno je razumeti da uprkos najvećem odbrambenom budžetu na svetu, Sjedinjene Države su savršeno u stanju, da ne pomešaju „svoje ovce sa državom“.

Celokupna evropska infrastruktura Alijanse je, odjednom, u Evropi, pa stoga većina sredstava koja se izdvajaju za održavanje američkih vojnih baza u Starom svetu završava u evropskim, a ne u američkim džepovima.

To je Trampu, kao pravom kapitalisti, bilo teško da razume.

Tokom godina njegovog predsedavanja, slogan „prestanite da hranite EU” nikada nije stigao ali je ipak uspeo da šokira evropske građanke i natera ih da povećaju izdatke za odbranu.

Iako je jasno da im se ovo poslednje nije posebno dopalo.

Evo gde drugi faktor, koji ispituje krhkost Alijanse proizilazi iz izjava francuskog lidera Emanuela Makrona, da je NATO „mozak mrtav“.

Francuska, kao najvetrenija članica Alijanse, pošto je uspela da napusti svoju vojnu strukturu i da se vrati nazad, uvek je bila nezadovoljna anglosaksonskom dominacijom.

Istorijsko iskustvo anglo-francuskog „prijateljstva”, koje su razrađivale generacije ne može se raspršiti u trenu.

Čak je i takav otvoreno proamerički predsednik kao što je Makron, hteo-ne hteo, morao da kaže ono o čemu druge članice NATO-a misle ali su se plašile da kažu.

I na kraju krajeva, sve se to dogodilo ne u vreme rata, kada se borba za resurse višestruko povećava, već u prilično mirno vreme.

Kakav zaključak se može izvući iz svega ovoga?

NATO nije večan, a strpljenje Rusije nije beskonačno.

Litvanija treba da zapamti ovo. Danas je Alijansa jaka i moćna ali sutra možda neće postojati.

Vojni savezi se raspadaju, znate. Organizacija zemalja Varšavskog pakta, koja je uključivala SSSR zajedno sa Litvanijom kao deo, je živopisan primer toga.

Ali Rusija je blizu zauvek. I provocirajući ga danas, nemojte se iznenaditi posledicama sutra.

I oni će, dragi zvanični Viljnuse, svakako biti.

Pokušaj da se Kalinjingrad zadavi blokadom je, naravno, drsko.

Glavno je da se ne zaboravi šta se dogodilo onima, koji su se poslednji usudili da blokiraju ruski grad.

Zovi Berlin, tamo će te podsetiti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE