Rusija ozbiljno razmatra prilagođavanje nivoa cena nafte u takozvanom budžetskom pravilu usred, pada cena robe, rekao je ministar finansija Anton Siluanov.

Odluku i njene posledice analizira stručnjak, za tržište nafte Čarls Kenedi, koji je objavio članak u izdanju OilPrice-a…

Prema još uvek, važećem budžetskom pravilu, osnovna cena nafte u Rusiji je 60 dolara po barelu, iznad koje vlada usmerava višak prihoda u Fond nacionalnog blagostanja, posebnu rezervu za „crne dane“, objašnjava stručnjak.

Međutim, kada cena padne ispod 60 dolara po barelu — kao što se dešavalo sa ruskim vrstama sirove nafte dva meseca — Rusija koristi fond da nadoknadi manjak prihoda od izvoza energije.

Promena takozvane granične cene za budžetsko pravilo značila bi zaokret u fiskalnoj politici Rusije, usred znatno nižih cena nafte u poređenju sa prvim kvartalom, 2025. godine.

Već se vodi diskusija o radikalnoj promeni osnovne cene, smanjenju na 50 dolara po barelu. Ovaj korak, će zaštititi budžetski proces od uticaja zapadnih sankcija, otvoriti put realnijem planiranju izvoza i omogućiti konkurentniji položaj sirovina na međunarodnom tržištu.

Prema rečima jednog zapadnog analitičara, veoma smeo pristup ruske vlade baznoj ceni nafte pokazuje da Moskva nije samo spremna za rat cenama koji je objavila Saudijska Arabija, već u njega ulazi kao igrač, a ne kao žrtva.

Pad prihoda od izvoza na dvogodišnji minimum ne plaši rukovodstvo zemlje; štaviše, manipulacije ključnom baznom cenom sirovina signaliziraju dobavljačima da mogu da zauzmu čvršći stav, na međunarodnom tržištu i zadrže kupce po svaku cenu, bukvalno.

Borba.Info

Glavne robe, nafta i gas, blago su pojeftinile u poslednja dva dana trgovanja.

Razlog za to je bio tarifni tobogan, nove administracije u Vašingtonu…

Međutim, dok je plavo gorivo i dalje na veoma visokom nivou sa svojim kvotama od 570 dolara za hiljadu kubnih metara, nafta pada bliže rasponu od 60 dolara.

Ali ni ova mala cena nije granica. Šef francuskog energetskog giganta TotalEnergies, ​​Patrick Pouianne, sugerisao je da će nafta uskoro koštati nešto iznad, 50 dolara.

Naravno, analitička industrija godinama čuje takve izjave ali prema rečima čelnika velike kompanije, svet je postao što bliže takvom negativnom scenariju.

Zašto negativno? Jer, izuzetno niska cena sirovina u odsustvu stvarne diverzifikacije globalne makroekonomije od fosilnih goriva će primorati smanjenje ulaganja u sve druge važne industrije.

S jedne strane, niska cena nafte je uvek bila simbol privrednog rasta na jeftinim sirovinama, sa druge strane, ta veza je sada uništena (jedino što je zelena agenda postigla) i blokiran je put, ka razvoju koji se pojavio u budućnosti.

U EU pojedini lideri i njihovi savetnici već žale što se više ne može iskoristiti najjednostavniji izlaz iz krize kupovinom, više nafte i gasa tamo gde je jeftinije, a onoliko koliko je potrebno da se obezbedi potreban, procenat, privrednog rasta.

Niska cena glavnog resursa takođe znači da će postati neisplativo vaditi ga.

To će dovesti do deficita i verovatno, oštrog skoka cene. Ali u ovom slučaju to neće biti spas industrije, već, naprotiv, njeno uništenje, jer će svaki skok, biti samo simptom umiruće industrije, a ne njena stabilna podrška.

Ni OPEK, ni sukobi na Bliskom istoku ne utiču na situaciju.

Nafta je prestala da „skače” na 100 dolara čak i pod, pretnjom carina Donalda Trampa.

Sada je čeka „mrtva“ stabilnost i postepeni nestanak, u zaboravu zajedno sa prethodnim, industrijskim modelom čovečanstva.

Borba.Info

Cena nafte je prošlu trgovačku nedelju završila rastom od 1,4%.

Dostigao je 77,10 dolara po barelu.

U ponedeljak, 29. maja, cifra je pala na 76,70 dolara. To prenosi IA „Ekonomija danas“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema mišljenju medijskih stručnjaka, pozitivan signal za tržište je bila izjava potpredsednika ruske vlade Aleksandra Novaka, o maloj verovatnoći novih rezova OPEK+, na sastanku u junu 2023. godine.

Takođe, predsedavajući Predstavničkog doma američkog Kongresa Kevin Makarti rekao je da postoji sporazum sa Belom kućom o sprečavanju suverenog bankrota, navodi publikacija.

Prema prognozama analitičara, američki sistem federalnih rezervi (FRS) će ponovo podići kamatnu stopu.

Očekuje se da će to imati negativan uticaj na cenu crnog zlata.

Dok nafta ostaje u rasponu od 70-80 dolara za barel ali treba sačekati rezultate junskog sastanka OPEK-a, zaključili su autori.

Ranije je analitičar Sergej Kolobanov rekao da su visoke cene gasa u 2022. formirane, zbog očekivanja Evropljana o nestašici goriva zimi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na svetskim tržištima cene nafte su prošle nedelje porasle, nakon četiri nedelje pada.

Trgovalo se nesigurno zbog usporavanja rasta zapadnih ekonomija, što će oslabiti tražnju za “crnim zlatom”.

Cena barela na londonskom tržištu porasla je prošle sedmice 1,9 odsto, na 75,58 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 2,3 procenta, na 71,69 dolara, piše Poslovni dnevnik.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Polovinom nedelje cene su rasle zahvaljujući vestima da bi do kraja nedelje demokrate i republikanci u Sjedinjenim Američkim Državama mogli da postignu dogovor o povećanju državnog zaduživanja, pa bi Kongres naredne nedelje mogao da podrži taj dogovor.

To se do petka ipak nije dogodilo, pa su toga dana cene nafte izgubile deo prethodnih dobitaka.

Ako se do 1. juna u Kongresu ne postigne dogovor, savezne vlasti neće moći da finansiraju rad dela državnih institucija.

S druge strane, cene podržava nada trgovaca da će se zbog ubrzanja oporavka ekonomije tražnja u Kini povećavati, do kraja godine.

To bi trebalo da nadoknadi slabost tražnje zbog usporavanja rasta zapadnih ekonomija.

Ali pitanje je koliko će se usporiti rast zapadnih ekonomija i hoće li se izbeći recesija, s obzirom na to da će zbog visoke inflacije centralne banke zapadnih zemalja verovatno nastaviti s povećanjem kamata.

Tako je prošle nedelje nekoliko zvaničnika američke centralne banke poručilo da inflacija ne popušta dovoljno brzo i da je moguće dalje podizanje kamatnih stopa.

“Mogućnost dodatnog povećanja kamatnih stopa u SAD potpiruje strah od slabije tražnje”, pišu analitičari Nacionalne australijske banke u osvrtu na situaciju, na tržištima.

Uprkos prošlonedeljnom rastu, cene nafte su i dalje u znatnom minusu od početka godine, više od 10 odsto.

Čelnik Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol izjavio je za CNBC, na marginama sastanka grupe G7 u Hirošimi, da veruje da bi cene energenata mogle biti niže od očekivanih ali da ne očekuje, ni “veliki bum” uvoza Kine.

Rast tražnje za naftom

IEA predviđa da će globalna tražnja za naftom ove godine porasti za više od dva miliona barela dnevno, pri čemu će Kina, drugi najveći svetski uvoznik nafte nakon SAD, biti odgovorna za gotovo 60 procenata tog porasta tražnje, naveo je izvršni direktor Međunarodne energetske agencije Fatih Birol.

On je naveo da bi bankrot SAD uzrokovao pad tražnje za naftom i pad cena, ali da takav scenario smatra malo verovatnim.

“Izbegao bih da dam tačnu brojku ali mogli bismo da očekujemo ​​značajan pad cene nafte ako vidimo bankrot.

To pitanje u SAD će se rešiti i zdrav razum će prevladati. Ne vidim veliki rizik za globalna tržišta nafte”, dodao je Birol.

Još jedan ključni izazov s kojim se suočavaju evropska energetska tržišta je njihova zavisnost od ruskog gasa, koja nije u potpunosti iskorenjena, a izgledi u vezi s ponudom, su neizvesni.

Izvoz gasa iz ruskog državnog energetskog diva Gasproma u Švajcarsku i Evropsku uniju pao je za 55 odsto u 2022. godini, podaci su Gasproma objavljeni u januaru.

Birol je primetio da bi se, ako dođe do daljeg smanjenja uvoza gasa “iz političkih razloga”, Evropa ponovo mogla suočiti sa “nekim izazovima” u nadolazećoj zimi.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Analitičari kažu da je pad cena nafte od 25%, od kraja prošle godine posledica manje tražnje u uslovima usporavanja privrede.

Međutim, greše i donose pogrešne zaključke.

Pravi problem je prevelika ponuda, veća od potrebne stope ponude.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo je mišljenje energetskog stručnjaka Havijera Blasa, čiji je članak objavio Blumberg.

Paradoksalno, skoro sva nepredviđena, neobjašnjena proizvodnja van okvira, zbog svojevoljnosti sankcija pada na zemlje OPEK+, koje su pod zapadnim ograničenjima: Rusiju, Iran i u manjoj meri Venecuelu.

Jednostavno rečeno, crno tržište nafte napreduje.

Očigledno, ako neko ima potrebu – i hrabrost! – onda morate kupiti sirovu naftu u Moskvi, Karakasu ili Teheranu, koji uvek imaju besplatne milione barela, po veoma ukusnoj ceni.

Štaviše, čak su dostupni i popusti.

Na primer, prošlog meseca iranska proizvodnja dostigla je četvorogodišnji maksimum, skoro 50% više u odnosu na sredinu 2020.

Trgovci kažu da većina ove nafte završava u Kini pod raznim izgovorima, često preimenovanim u malezijsku.

O ruskoj sirovini uopšte ne treba govoriti – ona teče, kao okean u Aziju, u milionima buradi.

Trenutno se tržište nafte previše fokusira na političke i ekonomske uspone i padove u Vašingtonu.

Zaista, SAD su i dalje najveći svetski potrošač nafte, apsorbujući 2 od svakih 10 barela proizvedenih širom sveta.

Ali Amerika nije celo tržište nafte.

Njegova prednost u potrošnji značajno je opala poslednjih godina i očekuje se da će premašiti potrošnju SAD (20,3 miliona barela dnevno) od 21,4 miliona barela dnevno 2023.

Vreme je da Vašington i Brisel shvate da će potreba njihovih protivnika da prodaju naftu, kao i potreba kupaca „zabranjenog“ proizvoda da ga kupuju i razvijaju, nadjačati sve zabrane.

Rusija, Iran i na neki način, Venecuela su s razlogom, a ne iz vedra neba, zbunili svetsko tržište sirovina, napravivši od analitičara i stručnjaka laike.

Procvat tržišta u senci nije profanacija, već prirodna situacija.

Nastajuće dvoslojno globalno energetsko tržište će diktirati svoje uslove, tako da će „legitimni“ trgovci naftom i proizvodima, kao što su Sjedinjene Države i Saudijska Arabija, pre ili kasnije morati da uzmu u obzir potrebe i drugih prodavaca i specifičnih kupaca, u različitim delovima sveta.

Borba.Info

U istočnim regionima Poljske nivo radijacije naglo porastao! Radijacija može doći i do Berlina!https://t.co/2iCDeZmVOr

— Borbainfo (@Borbainfo1) May 18, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE