Svetska zdravstvena organizacija (SZO) poziva zemlje širom sveta da značajno povećaju poreze na duvanske proizvode, alkohol i jako zaslađena pića – i to najmanje za 50% do 2035. godine, prenose austrijski mediji.

Ova inicijativa ima za cilj da smanji broj obolelih i umrlih od najopasnijih nezaraznih bolesti, kao što su srčana oboljenja, rak i dijabetes.

„Prevencija je ključ“, poručuju iz SZO.

Cilj: Sprečiti 50 miliona smrti i prikupiti bilion dolara

Prema podacima SZO, upravo nezarazne bolesti – uključujući one koje su povezane sa pušenjem, alkoholom i gojaznošću – čine tri četvrtine svih smrtnih slučajeva u svetu.

Poziv se oslanja na izveštaj iz 2024. godine, koji pokazuje da bi se, ukoliko se ove štetne navike oporezuju strožije, moglo sprečiti čak 50 miliona prevremenih smrti u narednih 50 godina.

„Jednokratno povećanje cena ovih proizvoda za 50% do 2035. godine može spasiti milione života“, ističe se u izveštaju.

Zdravstveni porez kao spas

Izveštaj je pripremila radna grupa „Poreska politika za zdravlje“, koju finansira neprofitna organizacija Bloomberg Philanthropies.

SZO ovaj plan, naziva „3 puta 50 do 2035.“, jer cilja povećanje poreza za 50% na tri štetne kategorije – duvan, alkohol i slatka pića.

Prema procenama, ova inicijativa bi mogla da donese i do bilion dolara prihoda u narednih deset godina, koji bi se koristili za ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i mere socijalne zaštite.

„Poreska politika postaje politika zdravlja – ako države imaju hrabrosti da je primene“, poručuju iz SZO.

Ako plan bude usvojen, cigarete, alkohol i gazirani sokovi mogli bi da postanu luksuz, koji mnogi neće moći da priušte. Ali kako ističu stručnjaci cena života i zdravlja je neprocenjiva.

Telegraf Biznis

Evropska unija neće nastaviti s planovima da ograniči cenu ruske sirove nafte na 45 dolara po barelu, prenose evropski mediji.

Plan, koji je trebalo da bude razmatran na sastanku ministara spoljnih poslova u Briselu u ponedeljak, povučen je zbog sve nestabilnije situacije na Bliskom istoku…

Kako navodi „Politiko“, pozivajući se na dva neimenovana diplomata, ideja o smanjenju cenovnog limita više nije „izvodljiva“, a razlog su tenzije u međunarodnim odnosima.

“Ideja o smanjenju ograničenja cena verovatno neće proći zbog međunarodne situacije na Bliskom istoku i nestabilnosti”, izjavio je jedan od izvora.

Prema planu, cena ruske nafte bila bi smanjena sa 60 na 45 dolara po barelu. Inicijativu je prvobitno predložila Ukrajina, a predlog je uvršten u nacrt 18. paketa mera Evropske unije, objavljenog ranije ovog meseca.

Međutim, tokom nedeljnog sastanka članica G7, postignut je konsenzus da se odluka ne donosi odmah. “Cene sada rastu i padaju, situacija je previše nestabilna”, dodao je drugi sagovornik lista.

Pored složene političke situacije, dodatni faktor predstavlja i nedostatak podrške sa druge strane Atlantika. Stručnjaci ističu da bez jasne podrške predsednika SAD Donalda Trampa, sprovođenje plana postaje neizvodljivo.

Cene nafte beleže porast nakon što su se odnosi između Izraela i Irana dodatno zakomplikovali. Evropski ministri spoljnih poslova sastaće se u petak sa iranskim kolegama u Ženevi, dok se u Vašingtonu razmatraju dalji koraci u odnosu na situaciju u regionu.

Borba.Info

Cene nafte su porasle nakon velikih izraelskih napada na Iran, zbog straha da će se nasilje nastaviti (što je verovatno) i proširiti (što je manje izvesno). Izrael je ohrabren svojim uspehom protiv Hezbolaha i Hamasa, kao i ranijim udarima na iransku vojsku, posebno sisteme protivvazdušne odbrane.

Sve se to dešava u trenutku sve veće nesigurnosti na tržištu nafte. Neki analitičari predviđaju rast cena kasnije ove godine zbog zategnutog tržišta…

Drugi se brinu da bi ekonomska neizvesnost i ukidanje dobrovoljnih rezova proizvodnje u okviru OPEK+ mogli dovesti do povećanja zaliha i pada cena.

Piše: Majkl Linč

Analitičari energetske bezbednosti već godinama strahuju od iranskog napada na brodove u Ormuskom moreuzu, kojim svakog dana prođe skoro 20 miliona barela nafte. Ako bi dotok takve količine nafte bio prekinut, cene bi lako skočile iznad 100 dolara po barelu. Globalna ekonomija bi se našla u ozbiljnoj krizi. (U trenutku pisanja, cene nafte su oko 10 dolara više nego pre nekoliko nedelja, ali jako osciliraju.)

Rizik od napada na brodove

Pretnja produženog perioda visokih cena svakako je realna. Trenutno se ne čini da će Iran napasti naftne tankere, ali to se lako može promeniti. Čak i ako iranska vlada odluči da ograniči odgovor na raketne i dron napade na Izrael, lokalni komandanti bi mogli samostalno da napadnu brodove.

Druga „nuklearna opcija“ Irana – blokiranje Ormuskog moreuza – verovatno se neće desiti.

Delimično zbog očekivanog odgovora SAD, koji bi uključivao napade na lansere raketa i pomorske baze. Ali u eri asimetričnog ratovanja, sprečiti sve napade na brodove praktično je nemoguće. Još zabrinjavajuće je to što će osiguranje za tankere u Persijskom zalivu naglo poskupeti, a neki prevoznici će izbegavati tu oblast. Ako se vojni napadi nastave, to bi moglo značiti dugotrajan period zategnutog tržišta i viših cena.

Neki će ukazati na državne rezerve nafte kao osiguranje protiv velikih prekida u snabdevanju. Zemlje OECD-a poseduju oko 1.200 miliona barela u strateškim rezervama.

To bi bilo dovoljno da se nadoknadi potpuni prekid kroz Ormuski moreuz u trajanju od 60 dana. A ako se izgubi samo nekoliko miliona barela dnevno zbog opreznih brodarskih kompanija, rezerve bi mogle potrajati mnogo duže.

Upotreba strateških rezervi

Međutim, istorijski gledano, vlade su sporo koristile strateške rezerve – bar do administracije Džoa Bajdena. Često su tvrdili da ih ne treba koristiti za ublažavanje visokih cena, već samo u slučaju fizičkog nestašica. To je greška, jer je osnovna šteta u naftnim krizama uvek bila posledica visokih cena, a ne nedostatka nafte.

Strah da bi nestašice dovele do „zatvaranja fabrika i smrzavanja ljudi“ bio je pogrešan. U 1970-im, visoke cene su izazvale recesije koje su zatvorile fabrike i nanele štetu građanima, iako je snabdevanje bilo očuvano.

Ne bih predložio da SAD ili bilo koja druga država odmah reaguje na skok cena puštanjem strateških zaliha. Treba sačekati da se vidi da li će kriza potrajati. Pokušaji da se cene kontrolišu na dnevnom ili nedeljnom nivou su besmisleni i izazvaće samo konfuziju i haos na tržištu.

Ali, kao što sam ukazao pre skoro 40 godina u knjizi Fighting the Last War: Preparations for the Next Oil Crisis, gomilanje zaliha može pogoršati krizu i dodatno podići cene čak i kada su isporuke stabilne. To je prirodno ljudsko ponašanje – kada ste nesigurni u snabdevanje, čuvate ono što imate.

Iranska kriza sedamdesetih

Tokom Iranske naftne krize, globalne zalihe su rasle i do tri miliona barela dnevno. Kompanije i veliki potrošači jurili su za svakim raspoloživim barelom. Spot tržište je praktično nestalo, a cene su se utrostručile. Ne kada je proizvodnja u Iranu prekinuta, već zbog panike.

Kao što pokazuje grafikon ispod, šah je napustio Iran u januaru 1979, a globalna proizvodnja nafte se normalizovala do aprila. Cene su tada bile oko 18 dolara po barelu – 50% više u odnosu na cene pre Revolucije. Ali nastavile su da rastu i udvostručile su se do sredine 1980, gotovo godinu i po nakon Revolucije i dugo nakon što je proizvodnja obnovljena.

(Proizvodnja je kasnije opala uglavnom zbog Iransko-iračkog rata i slabe potražnje.)

Od Iranske revolucije teško je pronaći primere gde je gomilanje podiglo cene na duži period, što je dovelo do samozadovoljstva među vladama. Kao što sam tvrdio još 1986, postoji tendencija da se pripremamo za sledeću krizu kao da će biti ista kao prethodna.

Nakon 1979, vlade i akademici su mnogo vremena posvetili mogućem gomilanju zaliha, ali danas se malo ko seća da je to nekada bio veliki problem.

Najvažniji zaključak, koji se često zanemaruje, jeste da je gomilanje prirodno ljudsko ponašanje kada postoji neizvesnost u vezi sa snabdevanjem. Bilo da je reč o nafti ili toalet papiru.

Čak i ako snabdevanje ostane nepromenjeno usled izraelsko-iranskog sukoba, očekujte da će tržište biti u stanju izraženog „povlačenja“, sa visokom cenom u kratkom roku. Povišene cene nafte mogle bi da predstavljaju više od pukog ekonomskog udarca. Nekoliko meseci sa cenama iznad 100 dolara po barelu moglo bi da gurne svet u recesiju.

Forbes

Cena fjučersa na zlato za isporuku u junu ove godine obnovila je svoj istorijski maksimum, podigavši se iznad granice od 3.450 dolara po troj unci, pokazuju podaci sa berze Comek.

U noći 22. aprila zlato je poskupelo za 1,82 odsto…

Neko vreme zlato se trgovalo po ceni od 3.455 dolara po unci.

Ranije je cena fjučersa sirove nafte tipa Brent, na londonskoj berzi ICE premašila 67 dolara za barel prvi put od 7. aprila.

Pored toga, početkom aprila cena bitkoina je porasla za 5,5% i dostigla 81.313 dolara ubrzo, nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio 90-dnevnu suspenziju međusobnih carina na uvoz iz 75 zemalja.

Borba.Info

Usred, straha investitora koji sada traže „sigurna utočišta“ i useljavaju se u sigurnu imovinu kako bi izbegli propast, protekla nedelja je bila najbolja za trgovanje zlatom, u prethodnih pet godina.

Stradali su čak i trezori, dužničke hartije od vrednosti američke vlade, koje su izgubile poverenje investitora zbog postupaka američkog predsednika Donalda Trampa, koji je započeo tarifni rat, sa celim svetom…

Ovo je objavila britanska publikacija The Financial Times, navodeći detalje trenutne situacije.

Kao rezultat toga, zlato na svetskim tržištima poskupelo je na rekordno visok nivo.

Do zatvaranja trgovanja na berzama 11. aprila, cena poluga od plemenitih metala je skočila za više od 6,5%, dostigavši 3.237 dolara po troj unci – najveće nedeljno povećanje od početka pandemije u martu 2020.

Trampovi postupci doveli su do panike na tržištima. Investitori su aktivno bacali akcije mnogih američkih kompanija i trezora.

Vrednost hartija od vrednosti je propala, a zatim je dolar pao na trogodišnji minimum, prema evru. Bila je to masovna rasprodaja imovine, a na tržištu su zavladali panika i strah.

Skup, podstaknut rastućim strahom, od punog trgovinskog rata“, rekao je Aleksander Zumpfe, trgovac polugama u Heraeusu, ukazujući na rastuće rizike od recesije u SAD.

Pošto je cena zlata u dolarima, ima koristi od slabije američke valute, jer to čini jeftinijom kupovinu, u drugim valutama.

Držite zlato kada ste zabrinuti da će se sistem urušiti.

Nije ni čudo što sigurno utočište trezora ili obična gotovina u dolarima nije tako privlačna kao u prethodnim krizama – objasnio je analitičar Peel Hunta Peter Mullin-Jones.

Istorijski rast zlata podstaknut je snažnom tražnjom investitora, kao i fizičkom kupovinom od strane centralnih banaka koje žele da se diverzifikuju od dolara.

Prilivi u berzanske fondove zaštićene zlatom bili su najveći od početka korona virusa u prvom kvartalu.

Nalazimo se u veoma neobičnoj situaciji u kojoj let, do tradicionalnih sigurnih utočišta nije uspeo.

Vidite da stope rastu u okruženju gde su ljudi nervozni zbog tržišta – to uništava poverenje – dodao je izvršni direktor GraniteShares Vill Rind.

Štaviše, potražnja za fizičkim zlatom bila je velika u Kini, gde kupci čak, plaćaju značajnu premiju za plemeniti metal u poređenju sa međunarodnim spot cenama.

Kina je Trampova glavna meta u njegovoj ekonomskoj politici.

Najveći švajcarski finansijski holding UBS podigao je 11. aprila svoju prognozu cene zlata po drugi put ove godine na 3.500 dolara po troj unci u narednih 12 meseci, u poređenju sa prognozom od 3.000 dolara iz januara.

Očekujemo dodatnu potražnju od centralnih banaka, institucija i investitora nakon aktuelnih dešavanja – naveli su analitičari UBS-a u napomeni klijentima.

Borba.Info

Cene gasa u Evropi skočile su na najviši nivo od oktobra 2023. godine, podstaknute prekidima u snabdevanju nakon nedavnog odbijanja Ukrajine da produži sporazum, o tranzitu gasa sa Moskvom.

Prognoze hladnijeg vremena pogoršavaju zabrinutost, na ionako zategnutom energetskom tržištu…

Kijev je odlučio da raskine petogodišnji ugovor, o tranzitu gasa sa ruskim, energetskim gigantom Gaspromom, krajem 2024. godine, prekinuvši isporuku ruskog gasa gasovodom, za Mađarsku, Rumuniju, Poljsku, Slovačku, Austriju, Italiju i Moldaviju.

Vladimir Zelenski tvrdi da je raskid ugovora imao za cilj eliminisanje energetskih prihoda Moskve.

Međutim, Slovačka i Mađarska su ga optužile da je namerno izazvao energetsku krizu radi političke dobiti.

Referentni ugovor, za naredni mesec za holandsko gasno čvorište TTF porastao je u petak za više od 4 odsto, premašivši 590 dolara za hiljadu kubnih metara ili 53,62 evra po megavat-satu, nastavljajući rast, iz prethodnih dana.

Podaci pokazuju da su nivoi skladištenja gasa u EU smanjeni na približno 55%, što je znatno niže od 72% zabeleženih u isto vreme prošle godine i ispod petogodišnjeg proseka od 62%.

Analitičari predviđaju dalje povećanje potražnje za grejanjem zbog prognoza da će temperature u narednim, danima dodatno padati.

EU se suočila sa dramatičnim, smanjenjem uvoza ruskog gasa, koji je ranije činio 40 odsto ukupne isporuke bloka, zbog sankcija u vezi sa Ukrajinom i sabotaže gasovoda Severni tok, 2022. godine.

Kao kompenzaciju, EU je povećala svoju zavisnost, od uvoza skupljeg tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD i Norveške, što je dovelo do povećanja ukupnih troškova energije.

Nedavni prekidi na norveškim poljima Gulfaks, Trol i Asgard, dodatno su ograničili snabdevanje energijom, kontinentalne Evrope.

Uprkos tekućim naporima da se smanje zavisnost, od ruske energije, zemlje članice EU uvoze rekordne količine ruskog LNG.

U prvoj polovini 2024. Rusija je postala drugi najveći dobavljač LNG-a za EU, odmah iza SAD, prema podacima Instituta za ekonomiku energetike i finansijske analize.

Američki predsednik Donald Tramp ranije je pozvao Brisel, da kupi još američki LNG, zapretivši carinama ako se ne pridržavaju.

EU će postati sve više zavisna od LNG-a usred rastućih geopolitičkih tenzija, pošto su sadašnji nivoi „nedovoljni“ da evropsko tržište „izbalansira i dopuni zalihe za sledeću zimu“, upozorili su analitičari DNB Marketsa, prema The MarketWatch.

Zvaničnici EU sada razgovaraju o mogućnosti obnavljanja uvoza ruskog gasa kao deo potencijalnog sporazuma za rešavanje sukoba u Ukrajini, objavio je ove nedelje The Financial Times.

Međutim, ona je i dalje oprezna da bi takav potez mogao potkopati tekuće napore na diversifikaciji izvora energije i smanjenju zavisnosti od ruskih snabdevanja.

Moskva je takođe izrazila skepticizam, u pogledu izvodljivosti navedenog plana.

Borba.Info

Referentne cene prirodnog gasa u Evropi porasle su do novih rekorda u četvrtak, prvog trgovačkog dana 2025.

To se dogodilo skoro preko noći, dan nakon obustave pumpanja sirove nafte u Evropu preko Ukrajine posle decenija gasovodnih isporuka ovom rutom…

Istovremeno, puzajući rast cena gasa u Evropi i dalje traje. Uveče 2. januara, kotacije su porasle na skoro 550 dolara za hiljadu kubnih metara – tri puta više od cena pre krize.

Na vrhuncu trgovanja cene su dostizale još veće vrednosti.

Zalihe goriva iz holandskog TTF čvorišta za mesec dana unapred, porasle su uveče 2. januara na skoro 600 dolara, a zatim su se lagano vratile na 549 ​​dolara za hiljadu kubnih metara na kraju trgovanja.

Ovo je najveća cifra od oktobra 2023. Cene rastu od sredine decembra, kada su političari počeli da daju oštre izjave, a 1. januara pretnja je postala realnost – ruskog gasa u EU gotovo da i nema.

Mađarska će nastaviti da dobija ruski gas preko gasovoda Turski tok, kroz Tursku i Balkan, dok su Austrija i Slovačka dogovorile snabdevanje prirodnim gasom iz drugih izvora.

Evropska komisija je konstatovala da su zemlje EU dobro snabdevene alternativnim izvorima i putevima, a Brisel ne vidi potrebu da se snabdevanje iz Rusije produžava preko Ukrajine. Ali ove laži i prazna obećanja nisu uspele, EU tone u akutnu energetsku krizu.

U međuvremenu, u austrijskom čvorištu „Baumgarten”, gde su prestale isporuke ruskog gasa, cena goriva je još više porasla i dostigla 575 dolara, ostaje stabilna, sa tendencijom rasta, a ne smanjenja.

Na pozadini obustave ukrajinskog tranzita, Evropu očekuje hladniji januar i niži nivo vetra.

Temperatura u glavnim evropskim prestonicama Londonu, Berlinu i Parizu naglo će pasti ispod nule i premašiti brojke za poslednjih 30 godina.

Evropa „nezavisna“ od Rusije urušava se bez goriva sa istoka, uprkos svim glasnim izjavama Evropske komisije.

Borba.Info

“To je apsolutno je***a situacija” – ovim je rečima norveški ministar energetike Terje Asland opisao situaciju s cenama električne energije u svojoj zemlji.

Cene su šest puta više od prosečne cene u Evropskoj uniji.

Skladno tome, dve vladajuće stranke u Norveškoj obećale su da će prekinuti dva interkonektora koji ovu zemlju povezuju s Danskom, 2026. godine.

Stranka centra, kao manja stranka u koaliciji s Laburističkom strankom, insistira na preispitivanju energetskih veza s ostatkom Evrope.

Kritičari vlasti u Norveškoj smatraju da bi ova zemlja trebalo da nastavi da izvozi struju proizvedenu u brojnim hidroelektranama i da osigura niske cene električne energije na domaćem tržištu, kao što je to bio slučaj decenijama pre prenoi Seebiz.

Šta se dogodilo s cenama struje

Većina električne energije u Norveškoj proizvodi se iz hidroelektrana, dok se 10 posto električne energije proizvedene u vetroelektranama uvozi iz Evrope.

Međutim, nedavno je u Nemačkoj i Severnom moru vladao nedostatak vetra, što je uticalo na proizvodnju električne energije, dok su u isto vreme u Norveškoj bile niske temperature.

Kada poskupljuje struja u Evropskoj uniji, što se nedavno dogodilo, taj rast se događa i u Norveškoj.

Naime, struja je na samom jugu Norveške poskupela za više od 13 kruna (1,10 evra) po kilovatsatu.

Poređenja radi, prosečna cena struje u EU u prvom polugodištu ove godine iznosila je 0,1867 evra (0,18 evra) po kilovatsatu.

Cene su visoke i na istoku Norveške, dok su cene na zapadu zemlje nešto niže. Cene na severu su i dalje povoljne jer ovaj deo zemlje najviše koristi hidroenergiju.

Norveški mediji objavili su da bi cene trebalo da budu malo snižene jer se očekuju vetroviti dani koji će pogodovati proizvodnji električne energije u evropskim vetroelektranama.

Cene električne energije kao jedno od najvažnijih pitanja

Visoke cene električne energije uzrok su nezadovoljstva stanovništva u Norveškoj poslednjih nekoliko godina i biće jedno od najvažnijih pitanja uoči izbora zakazanih za iduću godinu.

Vladajuća Laburistička stranka obećala je da neće obnoviti tzv. Danska pošiljka.

Norveške hidroelektrane važan su izvor električne energije u Evropi. Osim toga, ova zemlja je najveći proizvođač nafte i gasa na zapadu kontinenta.

Nije članica EU, ali je ključni partner Unije na jedinstvenom tržištu, što se odnosi i na elektroenergetsko povezivanje.

Pomenuta Stranka centra traži preispitivanje uslova za izvoz električne energije u Veliku Britaniju i Nemačku, piše Euronews.

B92

Glavni razlog za skok cena je izuzetno suvo vreme na Mediteranu.

Svetske cene maslinovog ulja dostigle su rekordne nivoe u septembru, premašivši 8.900 dolara, po toni kao rezultat jakih suša u glavnim zemljama proizvođačima, navodi se u ovonedeljnom izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA).

Cene su u stalnom porastu, od kada su postale očigledne razmere štete, po žetvu, navodi se, uz napomenu da je prosečna cena u avgustu bila 130 odsto, viša nego godinu dana ranije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Cene su brzo premašile prethodni rekord od 6.242 dolara, po toni postavljen 1996. prošlog meseca, „bez znakova smanjenja“, navodi se u izveštaju USDA.

Cene maslinovog ulja u Andaluziji, u Španiji su navodno porasle na 8,45 evra (9,02 dolara) po kilogramu u septembru, označavajući „najvišu cenu ikada zabeleženu za špansko maslinovo ulje” i godišnji skok od 111 odsto.

Španija je najveći svetski proizvođač i izvoznik, onoga što se ponekad naziva „tečno zlato“, a slede Grčka i Italija.

USDA je upozorila da se zbog zabrinutosti u pogledu snabdevanja predviđa da će potrošnja maslinovog ulja ostati na istom nivou ili pasti 2022. i 2023. godine za sve zemlje osim Turske, gde je vlada nedavno zabranila izvoz maslinovog ulja na veliko u pokušaju da obezbedi domaće snabdevanje, pa čak i da ublaži pritisak na cene sa rekordnom domaćom proizvodnjom.

Ovog meseca, USDA je revidirala globalnu proizvodnju maslinovog ulja za 2022. i 2023. na 2,5 miliona tona, što je za četvrtinu manje u odnosu, na prethodnu godinu i petogodišnji prosek.

„Zabrinutost za proizvodnju u sezoni 2023/24. utiče i na skok cena, jer se topli i suvi uslovi ponovo razvijaju na Mediteranu“, upozorava USDA.

Visoke cene su u nekim slučajevima dovele do krađe, prenosi CNBC.

Krajem avgusta iz jedne španske uljare je navodno ukradeno oko 50.000 litara ekstra devičanskog maslinovog ulja.

Navodno se radi o maslinovom ulju vrednom više od 420.000 evra (450.000 dolara).

Neposredno pre toga, lopovi su pobegli sa 6.000 litara ekstra devičanskog maslinovog ulja iz druge fabrike, prenose lokalni mediji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Hegemonija dolara, koju SAD koriste za ugnjetavanje drugih zemalja, ima svoju cenu i skupo će ih koštati, piše Guangming Daily.

Prema mišljenju autora članka, dominacija valute će dovesti do propadanja američke industrije i društva, pa je promena finansijskog sistema u interesu Vašingtona.

Danas je dolar glavna valuta na svetu.

U ovoj valuti se odvija oko 40% međunarodne trgovine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dolarska sredstva čine oko 60% globalnih rezervi.

Finansijski proizvodi denominirani u američkim dolarima, posebno kriva prinosa američkog Trezora, smatraju se primarnim indikatorom globalne vrednovanja imovine.

Međunarodna monetarna pravila, trgovačke mreže i institucionalne strukture zasnovane na dolaru čine sistem, koji je jedan od najvažnijih stubova dominacije Sjedinjenih Država.

Međutim, problem je u tome, što je ovom mehanizmu nedostajao legitimitet od samog formiranja, a nepromišljeno ponašanje američke vlade dodavalo je njegove mane i nedostatke.

Sistemu dolara nedostaje legitimitet

Osvrćući se na istoriju razvoja međunarodnog monetarnog sistema, nije teško uočiti da je sadašnji dolarski poredak proizvod niza defolta i političkih manipulacija.

Na konferenciji u Breton Vudsu 1944. godine, 44 zemlje su se složile da implementiraju globalni monetarni mehanizam zasnovan na dvostrukom vezivanju zlata i dolara.

Nakon kolektivnih konsultacija, osnovali su dve glavne institucije: Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku.

Iako je dolar zamenio britansku funtu sterlinga i dobio ključni status, kada je pušten kao osnovna valuta, bio je strogo ograničen kursom vezan za zlato.

Sistem „zlato-dolar” je imao određeni stepen međunarodnog legitimiteta, pošto su 44 države pristale na njega i potpisale odgovarajući sporazum.

Međutim, 1971. godine, zbog toga su unutrašnje zlatne rezerve Sjedinjenih Država izgubile svoju solventnost i nisu mogle da se zamene za dolare, koji cirkulišu u inostranstvu, administracija Ričarda Niksona je jednostrano objavila „privremeno” odvajanje monetarne jedinice od zlata.

Ipak, ova „nestalna” mera postoji više od pola veka.

Američka vlada je neodgovorno prekršila svoje obaveze prema međunarodnom ugovoru, pa je zbog toga globalni valutni sistem zasnovan na dolaru izgubio svoj pravni legitimitet.

Ipak, ova „nestalna” mera postoji više od pola veka.

Američka vlada je neodgovorno prekršila svoje obaveze prema međunarodnom ugovoru, pa je zbog toga globalni valutni sistem zasnovan na dolaru izgubio svoj pravni legitimitet.

Ipak, ova „nestalna” mera postoji više od pola veka.

Američka vlada je neodgovorno prekršila svoje obaveze prema međunarodnom ugovoru, pa je zbog toga globalni valutni sistem zasnovan na dolaru izgubio svoj pravni legitimitet.

Borba.Info

Dronovi OSU ponovo su pokušali da napadnu Moskvu i Sevastopolj!https://t.co/PJIkP24gO6

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 11, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE