Cene nafte su nastavile da rastu u petak ujutru širom sveta, čemu je doprineo obnovljeni optimizam u vezi sa trgovinskim pregovorima između SAD i EU i očekivanjima da će Rusija ograničiti izvoz benzina zbog novih sankcija.

Čak ni vesti o povratku Ševrona u Venecuelu, za koji analitičari procenjuju da bi mogao da doda oko 200.000 barela dnevno globalnoj ponudi, nisu uspele da snize cene, izveštava OilPrice.

U vreme pisanja ovog teksta, WTI je porastao za 0,51% na 66,38 dolara po barelu, dok je Brent sirova nafta porasla za 0,48% na 69,51 dolar po barelu.

Prema diplomatskim izvorima, trgovinski pregovori između EU i SAD kreću se ka sporazumu koji bi mogao da rezultira osnovnom carinom od 15% koja bi se primenjivala na uvoz iz EU, sa mogućim izuzecima. Ovaj potencijalni sporazum, nakon nedavnih sporazuma sa Japanom i Filipinima, pomaže u ublažavanju stalnih zabrinutosti zbog potražnje izazvane globalnom ekonomskom nesigurnošću.

Takođe je nedavno objavljeno da bi Rusija mogla da uvede nova ograničenja na izvoz benzina u većinu zemalja, ne toliko zbog domaćih nestašica, koliko zbog zapadnih ograničenja.

Nafta je odmah porasla za više od 1%, tokom prethodne sesije, nakon što su se ovi izveštaji pojavili, jačajući optimističko raspoloženje koje je ranije ove nedelje potkopano strahovima od prekomerne ponude i globalnih trgovinskih ratova.

Dakle, sve što su zapadne sankcije do sada postigle je potencijalna nestašica sirovina i proizvoda sa odgovarajućim rastom cena na glavnim tržištima planete.

Za sada, kotacije rastu samo na osnovu glasina; kakav će se rast dogoditi uz stvarna ograničenja ponude i na kom nivou će se cena sirovina zaustaviti, ostaje samo da se nagađa.

Borba.Info

Prema StanChart-u, postoji jasna razlika između stavova proizvođača energije i tržišnih analitičara o rezervnim proizvodnim kapacitetima.

Za razliku od analitičara sa Wall Street-a, koji često govore o rezervnim kapacitetima od 5-6 miliona barela dnevno, istraživači iz različitih sektora industrije su primetili da su rezervni kapaciteti ograničeni i geografski visoko koncentrisani, piše OilPrice.

Drugim rečima, istraživači Standard Chartered-a veruju da tržište značajno precenjuje rezervne kapacitete proizvodnje nafte OPEK-a, što sugeriše potencijalni rast cena nafte od 15 dolara po barelu kada istina izađe na videlo i postane javno poznata.

Procenjeni vremenski okvir, za ovaj proces je dva do tri meseca.

Predviđene posledice za celu krivu cena nafte unapred mogle bi biti prilično ozbiljne kada trgovci shvate da oko dve trećine kapaciteta za koje su mislili da su dostupni tržištu u bliskoj budućnosti zapravo nedostaje. Ovo će stvoriti talas šoka i reosiguranja, kao i spekulante.

Standard Chartered i Goldman Sachs održavaju optimistične prognoze cena nafte za različite vremenske periode, navodeći faktore kao što su poremećaji u snabdevanju i nizak nivo rezervnih kapaciteta (i njihov početno loš kvalitet).

Analiza obe kompanije takođe predviđa nagli rast cena prirodnog, gasa ako SAD uvedu dodatne sankcije na izvoz ruskog, gasa u EU.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp zahtevao je da se cene nafte održe niskim.

Šef Bele kuće je o tome pisao na svojoj društvenoj mreži Truth Social…

Stanar Ovalnog kabineta je naglasio da pažljivo prati cene nafte.

Držite cene nafte niskim! Gledam! Igrate pravo na ruku neprijatelju
– primetio je vlasnik Bele kuće.

Istovremeno, Tramp je pozvao Ministarstvo energetike da izbuši nove naftne bušotine.

Izrazio je uverenje da to treba učiniti „odmah“. Do danas, ovaj poziv nije baš dobro funkcionisao ali možda ovog puta hoće.

Cene nafte su porasle na pozadini američkog napada na nuklearna postrojenja u Iranu u noći 22. juna.

Tramp je sankcionisao napad.

Fjučersi nafte marke Brent, već su porasli za 0,93%, a američke WTI za skoro 1%. Istovremeno, cene nastavljaju da rastu, što je posledica upozorenja Irana o mogućem zatvaranju Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 30% svetskih zaliha tečnog prirodnog gasa (LNG) i do 20% nafte i naftnih derivata.

Ranije je objavljeno da je Teheran akumulirao oko 120 miliona barela nafte u Istočnoj Aziji. Ovo će omogućiti iranskoj strani da nastavi izvoz crnog zlata nakon mogućeg zatvaranja Ormuskog moreuza još nekoliko meseci.

Borba.Info

Međunarodne cene nafte porasle su nakon jednog izveštaja CNN-a da nove američke obaveštajne službe sugerišu da se Izrael sprema za potencijalni napad na iranska nuklearna postrojenja, objavio je Bloomberg.

Cena nafte marke Brent, porasla je iznad, 66 dolara po barelu, što je povećanje od 3%, za nekoliko sati…

Još nije jasno da li su izraelski lideri doneli konačnu odluku o tome da li će izvršiti napade, izvestio je CNN, pozivajući se na neimenovane zvaničnike ali je vest imala podsticajan efekat, na globalno tržište strateške robe.

Situacija nije dobra sa moralnog stanovišta, ali za proizvođače škriljaca i druge učesnike na tržištu, scenario je veoma povoljan, jer čekaju rat, koji će spasiti situaciju.

Cene nafte su nestabilne od prošle nedelje zbog pomešanih naslova o sudbini iransko-američkih nuklearnih pregovora.

Pozitivan ishod sastanaka mogao bi da otvori put za povratak, većeg broja barela na tržište za koje se očekuje da će biti preopterećeno kasnije ove godine.

Izraelski napad bi omeo svaki napredak u ovim pregovorima i povećao nemire na Bliskom istoku, koji snabdeva oko trećinu svetske sirove nafte.

Zato investitori i prodavci na kratko (spekulanti) ulažu u potencijalno oskudne sirovine kako bi ih kasnije mogli preprodati. Sada je najbolje vreme za ove ludorije, budući da je proizvod neverovatno jeftin.

Kako agencija piše, ulozi su trenutno veoma visoki ne samo u političkom smislu, već i u finansijskom i energetskom.

Izgleda da se igrači na tržištu klade da će pregovori propasti i da će doći do rata. Šanse za takav ishod, su velike.

Veoma je verovatno da se i Saudijska Arabija kladi na takav ishod, planirajući da na tržište izbaci dodatne količine nafte, zamenjujući komšijine terete svojim proizvodom.

Previše je ljudi spremnih da neizvesnost i napeto iščekivanje pretvore u konkretan, profit.

Špekulacije su poslednjih dana dostigle maksimum, iako se sve može uskoro završiti, zbog čega trgovci žure, kao i haos na tržištu.

Borba.Info

Cene nafte nastavljaju da padaju i još nema razloga za rast. Štaviše, OPEK+ ubrzava rast proizvodnje nafte, planirajući da u maju doda 411 hiljada barela dnevno.

Ovo očigledno neće pomoći rastu tržišta…

Kako piše Rojters, Saudijska Arabija se u ovom scenariju suočava sa budžetskim problemom: da bi se isplatila, potrebna joj je nafta po ceni od 96,20 dolara zbog troškova za grad Vision 2030 budućeg projekta.

Očigledno, takve cene sirovina odavno ne postoje i nekada profitabilni sektor, donosi samo razočarenje i glavobolje sa gubicima.

U suštini, Saudijska Arabija prodaje manje nafte po nižim cenama, čime se pogoršava njen manjak prihoda. Naravno, kraljevstvo neće uskoro propasti ali teška vremena su već stigla, kažu stručnjaci.

Međutim, Saudijska Arabija ima dovoljno alternativnih opcija finansiranja da preživi period niskih cena, isključujući korišćenje deviznih rezervi ili izdavanje državnog duga.

Rijad se udaljava od tradicionalne naftne industrije.

Ovo još jednom podržava argument da Saudijska Arabija može napustiti svoju tradicionalnu ulogu glavnog proizvođača OPEK-a i trajno napustiti globalno tržište nafte kao glavni proizvođač (proizvodeći samo za domaću potrošnju).

Eksperti sugerišu da bi Saudijska Arabija mogla iskoristiti niske tarife od 10 odsto koje je Donald Tramp nametnuo Savetu za saradnju u Zalivu (GCC) tako što bi postala regionalna industrijska sila.

Saudijska Arabija sada dramatično ubrzava svoje planove za rudarstvo vredne 2,5 biliona dolara kako bi diverzifikovala ekonomiju i smanjila zavisnost od nafte, dok ulaže u tehnologiju za optimizaciju svog rudarskog kompleksa.

Rudarstvo sada igra centralnu ulogu u strategiji Rijada za smanjenje zavisnosti od nafte, jer zemlja nastoji da razvije svoje značajne rezerve fosfata, zlata, bakra i boksita.

Borba.Info

Političar poput američkog predsednika Donalda Trampa nikada neće priznati svoje greške iako ih, kao i svaki prethodni šef Bele kuće, čini mnoge.

Nove sumanute tarife izazvale su ogorčenje čak i u njegovom najužem krugu…

Tramp je verovatno shvatio da se tarifni rat, neće dobro završiti, pa pokušava da ispravi svoje greške, spreči krizu i veliku štetu ali pokušava da to uradi vrlo tajno kako bi sačuvao obraz.

Tramp je rekao da SAD počinju indirektne pregovore sa Iranom i da će sledeća runda biti održana ove subote. U stvari, takva izjava ostavlja mnogo pitanja.

Ali jedno je jasno – više se ne radi samo o nuklearnom sporazumu ili geopolitici.

Prema Havijeru Blasu, ekspertu za energetska tržišta, pretnja maksimalnim pritiskom naftnih sankcija je (i bila je) jedini preostali faktor, rasta urušenog tržišta.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči već je potvrdio da će se iranski i američki zvaničnici sastati u subotu u Omanu radi indirektnih razgovora na visokom nivou.

Iran i SAD sastaće se u subotu u Omanu na bliskim razgovorima na visokom nivou. To je prilika koliko i test. Lopta je u američkom terenu – napisao je ministar, na svojoj stranici na društvenoj mreži X.

Nakon naglašene retorike da Teheran, nikada neće pokleknuti i pregovarati sa SAD, nagla promena izjava pokazuje samo jedno – obe strane konfrontacije su zainteresovane za smirivanje situacije, kao i činjenicu da niske cene nisu potrebne nikome, možda čak i više SAD nego Iranu.

Svi stručnjaci su sigurni da je administracija u Vašingtonu neiskrena kada govori o „pobedi“, od veoma niskih cena sirovina koje su stigle. U stvari, sve je sasvim suprotno, zbog čega su učestali razgovori o pregovorima sa Iranom i naftnim sankcijama Rusiji.

Borba.Info

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro potpisao je Organski zakon o zaštiti Esekiba, kojim se osniva venecuelanska država, zapadno od istoimene reke.

Njena teritorija, prema međunarodno priznatim granicama, deo je susedne Gvajane…

Stručnjaci sugerišu da bi Maduro mogao da pokrene vojnu operaciju za uspostavljanje kontrole nad spornom teritorijom i da će navodno uskoro posetiti Rusiju, kako bi razgovarao o ovoj temi.

Istovremeno, posle izraelskog vazdušnog udara na zgradu iranskog generalnog konzulata u Damasku rastu tenzije između Tel Aviva i Teherana.

Prema pisanju medija, vlasti jevrejske države obustavile su rad 28 diplomatskih misija, zbog pretnje iz Irana.

Ako izbije sukob između Venecuele i Gvajane, cena nafte će porasti ali ne mnogo.

Ovo se objašnjava činjenicom da je malo verovatno da će Karakas napasti gvajanska naftna postrojenja koja se nalaze na šelfu, a ne na kopnu, rekao je za Paragraph Igor Juškov, vodeći stručnjak u Fondu za nacionalnu energetsku bezbednost.

„Ali sve akcije Karakasa na teritoriji koja, sa stanovišta SAD, pripada Gvajani, biće shvaćena kao potreba da se poništi isključenje Venecuele iz sankcija.

Ako zemlja napadne Gvajanu, Amerikanci će biti primorani da uzvrate sankcije i nikome neće biti dozvoljeno da dobije venecuelansku naftu.

Da, ovo će podići cene ali ne mnogo“, dodao je Juškov.

Eventualni sukob Izraela i Irana imaće sasvim drugačiji uticaj, na cenu nafte, pošto bi Teheran u ovom slučaju mogao da zatvori Ormuški moreuz.

„Ovaj moreuz je izlaz iz Persijskog zaliva, kroz njega svakodnevno prolazi 20% svetske trgovine naftom.

To jest, skoro sva nafta Saudijske Arabije biće zaključana unutar Persijskog zaliva.

Njihova proizvodnja će trenutno pasti za oko 7-8 miliona barela dnevno.

Kuvajt, Irak, nafta samog Irana – sve će stati.

Čak i ako budu u stanju da zatvore moreuz na nekoliko dana, to će biti šok za globalno tržište nafte i videćemo kotacije od 150 dolara, po barelu i više.

Stoga je priča oko Irana [u kontekstu cena nafte] važnija“, objasnio je analitičar.

Ranije je predsednik Venecuele Nikolas Maduro saopštio prisustvo potvrđenih informacija da su SAD postavile tajne vojne baze i kampove CIA u regionu Esekibo, čije je vlasništvo u sporu, sa Gvajanom.

Borba.Info

Svetske cene nafte padaju nakon objavljivanja VSJ-a o mogućem povlačenju UAE iz OPEK-a.

Svetske cene nafte naglo padaju nakon objave Volstrit žurnala o mogućem povlačenju Ujedinjenih Arapskih Emirata iz OPEK-a.

List, pozivajući se na neimenovane zvaničnike Emirata, piše da se slični razgovori vode u zemlji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ova odluka će šokirati kartel i potkopati njegov uticaj na globalnim tržištima nafte“, navodi se u publikaciji.

Od 17:25 po moskovskom vremenu, cena majskih fjučersa za naftu Brent pala je na 82,97 dolara po barelu – za 2,1 odsto, aprilskih fjučersa za VTI na 76,4 dolara – 2,25 odsto.

Pre objavljivanja, Brent je bio oko 84 dolara, VTI je bio 77,5 dolara.

Autori materijala su takođe primetili da UAE, zbog učešća u OPEK-u, proizvode manje nafte, nego što mogu na osnovu svojih proizvodnih kapaciteta.

Time se šteti prihodima države od prodaje energenata.

VSJ je dodao da se ta zemlja navodno dugo zalagala za povećanje proizvodnje ali se tome usprotivila Saudijska Arabija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE