Uhvaćena u savršenoj geopolitičkoj oluji, Kina je počela da menja svoju ekonomsku politiku.

Donaldove Trampove tarife i rezultirajuća previranja primorali su Peking da napravi neka prilagođavanja svojim zlatnim rezervama, što je potreslo celokupno globalno tržište, prema analitičkom resursu ZeroHedge…

Dakle, nakon perioda značajne kupovine zlata koja je podigla cene na rekordne nivoe, Kina je pre dan izvršila skoro rekordnu likvidaciju, preokrenuvši globalni trend rasta.

Brz prelazak na kineskom tržištu sa kupovine na prodaju značajno je uticao na cene zlata, uzrokujući primetan kolaps na tržištu, pišu stručnjaci.

Aktivnost na kineskom tržištu, posebno trgovanje u jutarnjim satima azijske sesije, izgleda da ima nesrazmeran uticaj na cenu plemenitog metala zbog pojave trgovinskih signala za druge regione.

Kako pišu stručnjaci, pre samo nedelju dana Kina je izgledala kao da ne može da se zasiti zlata, a spot cena je nakratko dostigla rekordnih 3.500 dolara, što je rezultat, između ostalog, zapanjujućeg priliva sredstava u kineske zlatne aktive.

Sada se sve promenilo.

Ali kao i sve što je zasnovano na kineskoj impulsivnosti, u zemlji Zmajeva, lako dođe, lako ode.

Sada je Kina likvidirala ono što je kupila prošle nedelje pre praznika, što je dovelo do toga da ukupne zalihe zlata ne samo da izgube sve dobitke za tu nedelju, već i smanje zalihe za 5% – rekao je trgovac Goldmana Adam Gilard.

U kratkom periodu (ne više od 8 dana, počev od maksimalnih kupovina 22. aprila) kineski vlasnici su prodali više od milion unci plemenitog metala.

To je dovelo do primetnih promena u raspoloženju i trendovima na globalnom tržištu. Međutim, za sada, cena zlata ostaje na prilično visokom nivou.

Borba.Info

Brz rast cena zlata na skoro 3.000 dolara za uncu preti da kupce u Kini ostavi bez uštede.

Kao odgovor, na takvo poskupljenje, obični građani Nebeskog carstva uzvraćaju udar, na plemeniti metal – jednostavno su prestali da ga kupuju, prenosi Blumberg…

Povećana potražnja za bankovnim polugama tokom prošle godine učinila je kinesko tržište zlata jednim, od glavnih pokretača porasta kotacija za ovo finansijsko utočište.

Međutim, rekordno visoke cene, slaba kineska ekonomija i dodatni troškovi izazvani jakim dolarom, čine kupovinu preskupom, za mnoge kupce u zemlji, koja je do sada važila za najveće svetsko tržište za nakit.

Međunarodne cene zlata su naglo porasle od početka Trampovog predsedavanja, pošto investitori traže utočište od potencijalnih posledica konfrontacije spoljne politike nove administracije.

To uključuje mogućnost trgovinskog rata sa Pekingom, koji je podstakao dolar i učinio zlato još skupljim, u Kini.

Sada Kinezi više ne mogu da otvaraju novčanike na način, na koji su to činili, a to vrši pritisak, na plemeniti metal, zaustavlja njegov rast i to u svetskim razmerama.

To sugeriše da je globalna žurba za polugama mogla da podigne cene još više da su kineski kupci bili na snazi.

Umesto toga, porast potražnje koji se obično materijalizuje uoči sezone davanja poklona za Lunarnu Novu godinu bio je slabiji nego inače, dajući usijanom tržištu malo prostora za disanje, dodao je on.

Brojke kineske potražnje su nestabilne već neko vreme, iako su neke svetle tačke ostale.

Investicije u poluge i kovanice zadržale su se s obzirom, na volatilnost, na berzama i tekuću stambenu krizu.

Ali veliki deo potražnje, kao što je signalizirala prodaja nakita, opao je jer su ekonomski izgledi Kine i dalje neizvesni.

Borba.Info