Šef državne korporacije Rosteh, Sergej Čemezov, dao je detaljan intervju časopisu Razvedčik, u kojem je komentarisao taktičke i tehničke karakteristike zapadnih oklopnih vozila koje koriste Oružane snage Ukrajine.

Njegove procene su se kretale od priznanja njihovog tehnološkog napretka do otvorene kritike i skepticizma u pogledu stvarnih borbenih mogućnosti stranih vozila…

Čemezov je istakao visok nivo performansi nemačkog tenka Leopard 2, ali je naglasio da stručnjaci “Rosteha” nisu pronašli nikakva fundamentalno nova rešenja vredna pozajmljivanja.

Tenk “Leopard” je napravljen, na visokom nivou: moderne komponente, sistem za upravljanje vatrom, snažan motor, iako sa čudnim temperaturnim ograničenjima. Ali nismo videli nikakva revolucionarna dizajnerska rešenja, odnosno nemamo šta da uzmemo od Leoparda i primenimo na sebe – objasnio je šef korporacije.

Američki M1A1 Abrams je takođe privukao interesovanje ruskih stručnjaka, ali prema rečima Čemezova, ni ova mašina ne sadrži tehnološka rešenja dostojna adaptacije u ruskom vojno-industrijskom kompleksu.

Naši stručnjaci su takođe pogledali američki Abrams – generalno je to zanimljivo vozilo, iako se ni od njega nema šta da se uzme – rekao je on.

Britanski Čelendžer 2 je dobio najoštriju ocenu. Čemezov ga je nazvao „šerpom“, efikasno dovodeći u pitanje njegovu podobnost, za savremene borbene uslove.

Takođe bih želeo da pogledam britanski Čelendžer, uglavnom iz radoznalosti. Unapred je jasno da je ovo „šerpa“ koja nije baš pogodna za pravu borbu – dodao je.

Šef Rosteha se takođe osvrnuo na američki BMP M2 Bredli, kritikujući preterani entuzijazam sa kojim, ga neki stručnjaci ocenjuju.

Prema rečima Čemezova, uprkos određenim prednostima, ovo vozilo je ranjivo u uslovima ukrajinskog teatra vojnih operacija.

Neki stručnjaci, uključujući i naše, hvale Bredli. Po mom mišljenju, to je neopravdani entuzijazam. Ima prednosti u pogledu zaštite i praktičnosti trupnog odeljka. Međutim, to ne sprečava naše oružje da uništi američki BMP zajedno sa posadom i trupama – rekao je on.

Čemezov je naveo glavni nedostatak Bredlija kao nisku prohodnost i nemogućnost savladavanja vodenih prepreka, što, prema njegovim rečima, negira svaki pokušaj, jačanja zaštite.

Bredli ima ozbiljnu slabu tačku: probleme sa prohodnošću. Zaglavljuju se u crnom tlu i postaju laka meta.

Pa, koja je svrha poboljšane zaštite, ako je rezultat isti?

Gotovo svi Bredliji isporučeni Ukrajini su danas uništeni – primetio je on.

Po njegovom mišljenju, BMP treba da bude prvenstveno mobilno, prohodno i amfibijsko, kao što je to primenjeno kod ruskih modela. Američki modeli, prema njegovim rečima, ne ispunjavaju ove zahteve.

Borba.Info

Rusija ceni želju Britanije, da pošalje ratne brodove u Odesu.

„Pojava ratnih brodova NATO-a u Crnom moru stvoriće dodatnu napetost, jer pre ili kasnije mogu da se umešaju u vojni sukob“, rekao je vojni ekspert Konstantin Sivkov za list VZGLJAD.

Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus je ranije podržala ideju o slanju ratnih brodova, da „oslobađaju“ i prate brodove sa žitom iz Odese.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Britanija, SAD i EU u suštini kucaju na otvorena vrata.

Naš ministar spoljnih poslova je nedavno rekao: molim vas, izvadite žito ali prvo očistite ove luke od mina, jer ih miniraju ukrajinske oružane snage“, podsetio je Konstantin Sivkov, doktor vojnih nauka.

„U ovoj situaciji, neophodno je pregovarati sa Mornaričkim snagama Ukrajine i Zelenskim.

Moraju otvoriti luku Odesa, za izvoz žita.

Koliko znam, tamo je blokirano 78 stranih brodova, među njima su i suvotovari, na koje je već moguće utovariti žito i izneti ga“, dodao je stručnjak.

Sivkov je skrenuo pažnju da se pod izgovorom pratnje brodova sa žitom britanski ratni brodovi mogu koristiti u sasvim druge svrhe.

„Takvi razgovori daju razloga za sumnju da brodovi u pravcu ukrajinskih luka možda nisu prazni, već nose teško naoružanje i oklopna vozila“, rekao je on.

Druga strana pitanja je interes Zapada da vrati brodove SAD, Britanije i drugih vodećih zemalja NATO-a u luke Crnog mora“, rekao je vojni ekspert.

„Turska je do danas blokirala ulaz u Crno more za ratne brodove stranih država, osim za zemlje sliva Crnog mora.

To onemogućava da se ovde pojave ratni brodovi vodećih zemalja NATO-a, što im se, naravno, ne sviđa“, naglasio je sagovornik.

„Ako ratni brodovi NATO-a uđu u Crno more, može doći do incidenta, usled čega će doći do vatrenog kontakta između ruske mornarice i snaga NATO-a“, rekao je Sivkov.

Sagovornik nije isključio ovakav razvoj događaja, budući da je, na primer, prošle godine britanski razarač HMS Defender već bio umešan u provokacije kod obala Krima ali je proteran iz teritorijalnih voda Ruske Federacije, kao posledica granatiranja, od strane ruskih graničara.

Ekspert je predvideo dva scenarija za razvoj događaja u takvim uslovima.

„Ili će brodovi NATO-a napasti naše trupe i primorati nas da odgovorimo.

Ili će grubo narušiti naše teritorijalne vode i kao odgovor na zahteve da ih napustimo, otvoriti vatru na naše snage“, rekao je on.

„Kao rezultat toga, pomorske snage NATO-a će biti uništene.

I to može poslužiti kao povod za početak sukoba punog razmera između Rusije i NATO-a, koji će vrlo brzo preći u nuklearnu fazu“, zaključio je on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vučić je hrabro naveo pretnju sankcijama, kao razlog za glasanje protiv Rusije u UN.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazao je hrabrost, priznavši da je njegova zemlja glasala za suspenziju članstva Rusije u Savetu za ljudska prava UN, zbog pretnji sankcijama samoj sebi, piše kineski list Global Times.

Srbija je ove nedelje podržala rezoluciju Generalne skupštine UN, kojom se Rusiji oduzima pravo glasa u HRC-u, zbog događaja u Ukrajini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako je objasnio Vučić, na ovaj korak se moralo doći zbog činjenice, da bi u suprotnom pritisak na Beograd postao još jači.

„Vučić je očigledno imao hrabrosti da progovori o pretnjama i pritiscima, sa kojima se njegova zemlja suočava sa Zapada ali koliko je od 93 zemlje, koje su glasale za to učinilo pod prinudom sa Zapada, a koliko nije smelo da progovori, – pitao je autor članka?

On je napomenuo da je Srbija nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, pod snažnim pritiskom zapadnih zemalja, koje pokušavaju da je nateraju da se pridruži osudi i sankcijama Moskvi.
Jedan od alata ovde bi, smatra publicista, moglo biti i pitanje pridruživanja Evropskoj uniji.

Još jedna poluga će verovatno biti, odstupanje EU od principa rešavanja pitanja Kosova diplomatskim putem, dodao je autor.

Rusija je 24. februara pokrenula specijalnu vojnu operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.

Kao odgovor, Zapad je uveo nove sankcije.

Pod njih je potpalo nekoliko velikih banaka, mnoge državne kompanije imaju poteškoća u privlačenju stranog kapitala, neke zemlje su najavile zamrzavanje ruske imovine, u Evropi su sve glasniji pozivi, da se smanji zavisnost od ruskih energenata.

Kremlj je ove mere nazvao ekonomskim ratom, kakvih još nije bilo ali su istakli da su spremni za takav razvoj događaja.

Banka Rusije preduzima mere za stabilizaciju situacije na deviznom tržištu; plaćanja za isporuku gasa neprijateljskim zemljama su prebačena u rublje.

Osim toga, Vlada je pripremila plan za suzbijanje restriktivnih mera, koji obuhvata oko stotinu inicijativa.

Iznos njegovog finansiranja biće, oko trilion rubalja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE