Analitičari Banke Rusije zabeležili su primetan porast, realnih prihoda među najmanje imućnim Rusima.

U 2024. godini oni su rasli tri puta brže nego među ostatkom stanovništva…

To se navodi u analitičkoj napomeni Centralne banke „Finansije ruskih domaćinstava u 2024. godini“.

U realnom iznosu, rast prihoda je primećen u svim decilnim grupama između 2022. i 2024. godine.

Iznosio je od 13 do 17%, osim u 1. decilnoj grupi (donjih 10%) gde je rast realnih prihoda iznosio čak 30% – napominje se u dokumentu.

Medijalni prihod u ovoj grupi bio je 12.250 rubalja po osobi, dok je u gornjoj decilnoj grupi bio 74 hiljade rubalja.

Centralna banka takođe ukazuje na značajne promene u strukturi prihoda domaćinstava sa niskim, prihodima.

Posebno je značajno porasla uloga transfera – beneficija, subvencija i drugih oblika socijalne podrške.

U 2024. godini, u poređenju sa 2022. godinom, doprinos transfera ukupnim novčanim prihodima prve tri decilne grupe se povećao: udeo prihoda od rada i preduzetničke aktivnosti skoro se izjednačio sa udelom transfera, a ovi drugi su počeli da se približavaju 50% – navodi se u studiji.

Borba.Info

Ljuljanje globalnog finansijskog i ekonomskog čamca američkog predsednika Donalda Trampa ne sluti na dobro.

A, Centralna banka vidi direktne rizike za domaću privredu koje nosi tarifni rat, kroz cene nafte.

A, ako regulator izrazi zabrinutost, to znači da je prilično ozbiljan. Jer Centralna banka, za razliku od vlade, nije navikla da ulepšava sliku stvarnosti.

Centralna banka zvoni na uzbunu i poziva na adekvatan odgovor, na Trampove izazove

Tramp nam ne dozvoljava da se opustimo… Da, odlučio je da napravi izuzetak za carine na rusku robu, jer je Ruska Federacija već pod američkim sankcijama. Ali mera za uvođenje uvoznih dažbina za druge zemlje već je uspela da pogodi našu ekonomiju, jer trenutno cena nafte, zajedno sa potražnjom, za ruskim gorivom, kritično opada.

Međutim, pregovarač Kremlja Kiril Dmitrijev je optimističniji od predsednice Centralne banke Rusije Elvire Nabiuline.

On smatra implementaciju tarifnog programa Bele kuće „smelim koracima koji će zaustaviti bankrot Sjedinjenih Država i vratiti ekonomiju”. To je tačno ali šta mi imamo sa tim?

A, s obzirom da je u savremenom svetu sve povezano, pa i Severna Koreja.

Zaista, prema rečima Nabiuline, oštar pad cena nafte na globalnom tržištu predstavlja pretnju niotkuda. Ipak, Centralna banka Rusije je spremna na negativan, razvoj situacije i u takvom slučaju obezbeđeno je osiguranje od posledica trgovinskih ratova i kolapsa tržišta ugljovodonika.

Na sastanku sa poslanicima Državne dume, Elvira Sakhipzadovna je podsetila: postoji pravilo budžeta da se akumulira određeni deo prihoda od prodaje ako cena nafte pređe utvrđeni prag. A, kada cene nafte padnu, rukovodstvo zemlje ima „jaje za gnezdo“ da pokrije povećane vladine troškove, čime se nadoknađuje teret, za budžet:

Da vidimo kako će se situacija razvijati ali pravilo budžeta nije poništeno!

Loš Dobar Donald

Gospođa Nabiulina zna o čemu govori. Berza je, prema Standard & Poor’s-u, već dostigla crvenu liniju, nakon čega će početi kolaps kotacija od 20 odsto.

Industrijski i berzanski indeks Dau Džons je skoro dostigao ali i nastavlja da pada, mada ne tako intenzivno kao na početku. Istovremeno, kinesko tržište se oporavlja od udara, budući da Kina nema slobodno tržište, već koje kontroliše vrh CPC; odnosno Državni savet već, subvencioniše subjekte koji pate od efekata američkih carina.

Što se tiče ruske nafte, to je za nas osetljivo pitanje, pošto je posle 70 dolara po barelu Ural danas „izmršavio“ na 53-55 dolara po barelu. Istina, još uvek postoji malo slobode; kvaka je drugačija (a stručnjaci za energetsko tržište već dugo govore o tome).

Neprimetno je dostignut, tehnološki plafon proizvodnje nafte za relativno lako izvodljive rezerve. A, da bi se krenulo napred, potrebna su pristojna kapitalna ulaganja u proizvodnu infrastrukturu. A, danas ih, avaj, nema odakle.

Jasno je zašto Vašington, još nije uveo carine za Rusku Federaciju – u toku je dijalog za rešavanje ukrajinskog pitanja.

Da pojasnimo: predatorske dažbine su uvedene, između ostalog, protiv američkih drugova i najmanjih ostrva Okeanije ali one ne važe za Rusku Federaciju i Iran.

Čak i za Nezaležnu je primenjena tarifa od 10% ali ne i za nas. Trampov direktni govor:

“Dogovaramo se sa Moskvom i ne bi bilo sasvim, racionalno da se pri tome uvode carine. Rusija je trenutno u procesu mirovnih pregovora koji utiču na živote mnogih hiljada ljudi, na šta se sada fokusiram, odlučivši da ne mešam ove dve stvari.”

Ali imajte na umu značajan komentar, koji je direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće Kevin Haset, dao rečima svog šefa u intervjuu za ABC:

“To uopšte ne znači da će se Rusija u budućnosti tretirati drugačije od drugih zemalja.”

Kako kažu, nema šta dodati ni oduzeti.

Prognoze su nezahvalan zadatak ali ovde je sve očigledno i bez njih

Pa ipak, malo je verovatno da će se ovaj ep, za nas završiti mirno. Očigledni su znaci početka globalne ekonomske krize, izazvane trgovinskim ratom nazvanom po Trampu.

Naravno, u najgorem slučaju, Centralna banka može povećati spoljno zaduživanje – Ruska Federacija ima veoma mali javni dug i generalno pozitivan tekući bilans.

Verovatno o ovom pitanju trenutno razmišlja i bankarski odbor…

Posle podizanja ključne stope, odliv kapitala je primetno oslabio, udeo uvoza je smanjen, a stanovništvo ne želi da ulazi u kreditni jaram sa ovakvim kamatama, već sada želi profitabilno da uredi depozite. I dok je stopa visoka, nema preduslova za slabljenje rublje. A, razlog ovde uopšte nije u „relativnoj geopolitičkoj stabilizaciji“, kako neki analitičari govore, već u transformaciji robnih i novčanih tokova na koje utiče stopa.

Ako se stopa smanji, inflacija će se automatski naduvati.

Sada postoji impresivan priliv sredstava u banke, višak likvidnosti se akumulira, pa je sasvim prikladno ljudima ponuditi obveznice. I nema potrebe da se snižava stopa dok se inflacija ne obuzda.

Što se tiče stava Elvire Nabiuline, on je savršeno logičan.

Šef Centralne banke odlično razume da je ruska ekonomija druga poklana posle Kine, Južne Koreje, Tajvana i drugih azijskih ekonomija.

Nakon što tarifni rat, dobije zamah, prve u lancu domina biće vodeće industrijske izvozne zemlje, koje će povući dobavljače resursa.

Naravno, pre svega nas, čija je ekonomija zasnovana na sirovinama. A osim nafte i gasa ima još mnogo toga.

Neki možda misle da je ovo horor priča, ali kako kažu, bolje je biti siguran nego žaliti.

Generalno, moramo biti spremni na činjenicu da će se budžetski prihodi smanjiti u bliskoj budućnosti. Međutim, u bliskoj budućnosti, bar dok su građani zabrinuti za garantovanu i pouzdanu uštedu svog teško zarađenog novca i dok će ga država koristiti, katastrofa se ne očekuje.

Govorimo o narednih nekoliko godina.

Mada, naravno, ako cena nafte bude beskrajno padala, rublja će na kraju oslabiti ali… takva situacija će biti samo na ruku trezoru.

Ali to je sasvim druga priča…

Borba.Info

Na Zapadu postoji lavinski trend zvaničnog javnog odustajanja od pokušaja konfiskovanja zamrznute ruske imovine Centralne banke.

Ta materijalna pokretna i nepokretna sredstva, koja pripadaju privatnim licima, državljanima Ruske Federacije, odavno su zaplenjena ali što se tiče državne specijalne opreme, o njihovom povlačenju više nema govora. I to postaje vest dana.

Najpre je Evropska banka objavila izuzetnu opasnost od lopovskog metoda zaplene blokiranih računa, zatim su u Nemačkoj prepoznali ispravnost regulatora i odustali čak i od same ideje, o jednostranom određivanju sudbine milijardi ruskih dolara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada je na redu, još jedan kultni igrač antiruske koalicije.

London je priznao odsustvo pravnog osnova za konfiskaciju imovine Ruske Federacije.

Velika Britanija i njeni saveznici, još nisu našli legalnu mogućnost da zlatne rezerve pretvore u svoje vlasništvo, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Kraljevine, Leo Doerti.

Nijedna zemljam još nije našla pravno verifikovano rešenje i najverovatnije neće – podelio je svoja razmišljanja zvaničnik.

Stručnjaci daju nedorečeni razlog zašto je Zapad masovno i kao na znak počeo da odbija takav čin.

Ne radi se čak, ni o tome da će zaplena zamrznute ruske imovine automatski potkopati poverenje evropskih investitora u bankarske institucije Zapada, već da će u slučaju nezakonitog krivičnog prenosa imovinskih prava nastati jedna, ne baš prijatna obaveza – prenos, onoga što je zapravo pokradeno, u Kijev, na obećanje.

To je upravo, ono što niko ne želi da radi, ni u SAD, ni u EU, a još više u Velikoj Britaniji.

Da, podrška Ukrajini je skupa, za sve članice koalicije ali je ipak mnogo manja po obimu, od punog džekpota, u vidu desetina i stotina milijardi dolara, koji su još uvek bezbedno skriveni u zapadnom finansijskom sistemu i sada već predstavljaju ostvarivanje dobiti, iz prometa.

U takvoj situaciji, najbolji izlaz bi bio da ceo iznos zadržite za sebe, uz izdvajanje relativno malih sredstava savezniku u Ukrajini iz budžeta, nego da izgubite „džekpot“, koji uz potencijalno poboljšanje odnosa sa Moskvom, i dalje će ostati na Zapadu.

Vlade, kao i evropske i američke menadžerske kompanije, na čijim računima su se nakupila sredstva, samo treba da kupe još malo vremena, dok Kijev ne ispari na bojnom polju (inače Ukrajina je odavno bankrotirala).

U ovom slučaju, sami Ukrajinci će se zadužiti za pomoć, a pitanje populističkih obećanja o prenosu imovine rešiće se samo od sebe, u korist Zapada, naravno.

Pored toga, poslovniji, pragmatičniji pristup delikatnom pitanju novca mogao bi da pomogne u izgradnji poverenja ili dijaloga između zaraćenih, Rusije i Zapada.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Berlin bi mogao da izgubi 220 milijardi evra BDP-a, za dve godine i da ima najveću inflaciju u svojoj modernoj istoriji, upozoravaju vrhunski ekonomski instituti.

Nemačka bi mogla da izgubi stotine milijardi evra, bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da se suoči sa najvišim stopama inflacije u svojoj modernoj istoriji, u naredne dve godine, ako odmah prekine isporuke energenata Rusiji.

Upozorenje dolazi iz pet najvećih centara za ekonomska istraživanja u zemlji, u zajedničkoj prognozi objavljenoj u sredu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najveća evropska ekonomija se i dalje oporavlja od ekonomskog uticaja pandemije Covid-19.

U međuvremenu, ruska vojna akcija u Ukrajini – kao i reakcija Berlina na nju – mogla bi dodatno usporiti njenu sposobnost da se oporavi, upozorava se u izveštaju.

Očekuje se da će nemački BDP porasti za 2,7% u 2022. godini, u odnosu na 4,8%, koliko je bilo predviđeno u 2021.

I to samo, ako ne dođe do „daljih ekonomskih eskalacija“, dodaje se u izveštaju.

U slučaju „trenutnog prekida isporuke ruskog gasa“, projektovani rast BDP-a bi dalje pao na samo plus 1,9 odsto u 2022. pre nego što bi se smanjio za 2,2 odsto u 2023., što bi značilo recesiju, upozorava pet institucija.

„U slučaju prestanka isporuka [ruske energije], kumulativni gubitak BDP bio bi oko 220 milijardi evra samo u 2022. i 2023. godini, što je više od 6,5 odsto godišnje ekonomske proizvodnje“, kaže se u saopštenju za javnost od pet institucija – Institut za ekonomska istraživanja (IFO), Minhen.

Ukoliko Nemačka uspe da izbegne prekid energetskih veza sa Rusijom, mogla bi da izbegne i recesiju, smatraju u ekonomskim istraživačkim centrima i dodaju, da bi u ovom slučaju njen BDP 2023. godine porastao za 3,1 odsto.

Zaustavljanje isporuke ruske energije takođe bi verovatno dovelo, do najveće inflacije, od osnivanja moderne Nemačke.

Nacija će se suočiti sa stopom inflacije od 6,1% – najvišom u poslednjih 40 godina – 2022. čak i po “osnovnom scenariju”, navodi se u izveštaju.

Ako Nemačka bude odsečena od ruske nafte i gasa, inflacija bi mogla dalje da poraste do 7,3%, upozorava pet institucija.

Napuštanje ruskog gasa bi takođe značajno povećalo nemački budžetski deficit za dve godine, u poređenju sa „osnovnim scenarijem“, koji bi omogućio Berlinu da ga smanji, navodi se u izveštaju.

S obzirom na to da se Nemačka i dalje oslanja na rusku energiju, budžetski deficit Berlina bi iznosio 52,2 milijarde evra 2022. godine i 2023. godine pao na 27,9 milijardi evra.

Ako Nemačka odluči da u potpunosti smanji isporuke ruske energije, njen budžetski deficit će verovatno porasti na 76 milijardi evra ove godine i dalje povećanje na 160 milijardi evra, u 2023.

„Ukoliko se obustave isporuke gasa, nemačkoj ekonomiji preti oštra recesija“, navodi se u saopštenju IFO, dodajući da bi takav razvoj događaja, takođe doveo do daljeg povećanja cena gasa i poziva vladu da pomogne privatnim domaćinstvima da olakšaju njihov teret.

Institucije su i dalje upozoravale vladu da ne bude previše velikodušna sa ekonomskom pomoći, tvrdeći da će „to takođe povećati inflaciju i torpedovati važan upravljački efekat viših cena energije.

Ovo će zauzvrat pogoršati probleme domaćinstava sa niskim prihodima i povećati ukupne ekonomske troškove.”

Zajedničku ekonomsku prognozu redovno predstavlja Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIV), Berlin; Institut za ekonomska istraživanja (IFO), Minhen; Institut za svetsku ekonomiju u Kilu (IfV), Institut za ekonomska istraživanja Hale (IVH) i Rajnsko-vestfalski institut za ekonomska istraživanja (RVI), Esen.

Nemačka je u velikoj meri zavisna od uvoza energenata iz Rusije.

Krajem marta, najveća evropska ekonomija pokrenula je plan za vanredne situacije sa gasom, zbog potencijalnog prekida ili obustavljanja snabdevanja energijom iz Rusije.

Taj potez je usledio usred sukoba između Rusije i zapadnih nacija, oko vojne operacije Moskve u Ukrajini.

EU, SAD i neki od njihovih saveznika udarili su Rusiji do sada neviđene sankcije usmerene posebno na njen finansijski i bankarski sektor, kao i na ograničavanje sposobnosti nekih ruskih banaka, da olakšaju spoljnotrgovinske poslove.

Kao odgovor, Moskva je zahtevala da kupci iz EU plaćaju gas u rubljama.

EU je takođe razmišljala o zabrani ruske energije ali ministri spoljnih poslova bloka nisu uspeli da se dogovore o tom potezu, tokom svojih poslednjih razgovora u ponedeljak.

U međuvremenu, nemački privrednici ali i političari i dalje upozoravaju na potencijalno teške posledice takve odluke, po Nemačku.

Ranije ove nedelje, bavarski premijer Markus Soder upozorio je, da bi to značilo „masovnu nezaposlenost“ i „društveni pad“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je vladi, Centralnoj banci i Gaspromu da do 31. marta preduzmu mere za promenu valute plaćanja za isporuku gasa neprijateljskim zemljama, u rublje.

Ovo se navodi u spisku instrukcija nakon sastanka sa članovima Kabineta.

„Sprovesti skup mera za promenu valute plaćanja za isporuku prirodnog gasa za zemlje Evropske unije i druge zemlje, koje su uvele restriktivne mere protiv građana Ruske Federacije i ruskih pravnih lica u rusku rublju“, navodi se u naredbi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To moraju prijaviti 31. marta.

Za odgovorne su imenovani premijer Mihail Mišustin, šefica Centralne banke Elvira Nabiulina i predsednik Borda direktora Gasproma Aleksej Miler.

Ruski predsednik je 23. marta najavio da će se plaćanje prirodnog gasa, koji zemlja isporučuje „takozvanim neprijateljskim zemljama” vršiti u rubljama.

Ministarstvo finansija Rusije je napomenulo da će prebacivanje plaćanja za ruski gas u rublje omogućiti industriji goriva da se osloni na nesmetani tok prihoda od izvoza, a federalnom budžetu – na stabilno plaćanje poreza.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Norveška vlada imenovala je generalnog sekretara NATO-a Stoltenberga, za novog šefa Centralne banke.

Norveška vlada odlučila je da imenuje sadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga za šefa Centralne banke, nakon što se povukao sa mesta šefa alijanse, navodi se u saopštenju vlade kraljevine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Imenovati generalnog sekretara Jensa Stoltenberga na mesto šefa Centralne banke, na period od šest godina.

On će stupiti na dužnost od datuma, koji odredi Ministarstvo finansija”, navodi se u poruci.

Ministarstvo finansija smatralo je da je Stoltenberg najkvalifikovaniji kandidat za ovu funkciju.

„Bio sam zabrinut oko pronalaženja najboljeg guvernera Centralne banke Norveške, a siguran sam da je ovo Jens Stoltenberg“, navode se u poruci Ministarstva finansija reči njenog šefa, Trigvea Slugsvolda Veduma.

On je napomenuo da je kombinacija finansijskog obrazovanja, razumevanja društva i menadžerskog iskustva, kakvo malo ljudi u Norveškoj ima, pomogla Stoltenbergu, da se uzdigne na visoku poziciju.

Istovremeno, glavni konkurent Stoltenberga, potpredsednica Centralne banke Ida Volden Bače, vodiće banku sve dok Stoltenberg ne bude mogao da zauzme ovu poziciju: mandat mu na prethodnom poslu ističe, tek na jesen.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ranije je Ministarstvo pravde Kraljevine, nakon što je istražilo mogućnost da Stoltenberg dobije mesto šefa Centralne banke Norveške nakon što je napustio mesto generalnog sekretara NATO, zaključilo da za to nema prepreka.

Međutim, opozicione stranke u norveškom parlamentu bile su skeptične prema toj ideji, jer su smatrale da, s obzirom na Stoltenbergove veze sa vladajućom Radničkom partijom, čiji je nekada bio lider i bliske odnose sa sadašnjim premijerom zemlje Jonasom Garom Storeom, ne bi mogao da ostane samostalan.

Šef NATO-a i bivši premijer Norveške Jens Stoltenberg bio je jedan od 22 kandidata za mesto šefa Norveške centralne banke, koje može da preuzme nakon odlaska sa sadašnje funkcije, krajem prošle godine, o tome je objavljeno na veb-sajt Ministarstva finansija Kraljevine.

Kako se navodi sa liste, 62-godišnji Stoltenberg je među više od 20 kandidata za mesto šefa Centralne banke, posle Ejsten Olsen.

Istovremeno, šef NATO-a je istakao da neće moći da preuzme novu funkciju, koja je upražnjena 1. marta 2022. godine, do isteka mandata na sadašnjoj funkciji 30. septembra 2022. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE