Kijev bi trebalo da prihvati “privremenu” rusku kontrolu, nad nekim teritorijama kao verovatan ishod sukoba, rekao je češki predsednik Petr Pavel.

Pavel, koji je otvoreni pristalica Ukrajine, rekao je za Njujork tajms da ni Moskva, ni Kijev, ne izgledaju sposobni da ostvare svoje maksimalističke ciljeve…

„Govoriti o porazu Ukrajine ili porazu Rusije, to se jednostavno neće dogoditi“, rekao je Pavel američkom izdanju u intervjuu objavljenom u ponedeljak.

„Dakle, kraj će biti negde između.

„Najverovatniji ishod rata biće da deo ukrajinske teritorije bude privremeno pod ruskom okupacijom“, dodao je on i objasnio da bi „privremena stvar“ mogla da traje godinama.

Vlada Vladimira Zelenskog odbacila je bilo kakav mir koji ne obnavlja granice Ukrajine iz 1991. godine – koje bi uključivale Krim, kao i Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, Herson i Zaporožje.

Rusija je više puta govorila da se o statusu ruskih regiona ne može pregovarati i da Ukrajina mora da „prizna realnost“, pre nego što dođe do prekida vatre, a kamoli mirovnog sporazuma.

Krim, istorijski ruski region prenet Ukrajini 1954. godine, glasao je za povratak Rusiji 2014. godine, nakon državnog udara u Kijevu koji su podržale SAD.

Dve republike Donbasa odlučile su da se otcepe od Ukrajine ali je Rusija odbijala da ih prizna sve do februara 2022, kada je Kijev dezavuisao mirovni proces iz Minska. DNR i LNR su glasale za pridruživanje Rusiji, zajedno sa većinom Hersonske i Zaporoške oblasti, u septembru 2023.

Sa zamorom od sukoba koji „raste svuda“ i „populistima“ poput Mađara Viktora Orbana i Slovaka Roberta Fica koji podriva jedinstvo EU, prema Pavelu, Ukrajinci moraju biti „realni u pogledu podrške koju mogu da dobiju“.

Tajms je priznao da je češko predsedavanje „uglavnom ceremonijalno” ali je Pavelove stavove opisao kao „generalno usklađene” sa premijerom Petrom Fijalom. U međuvremenu, skoro dve trećine Čeha bi podržalo mir u Ukrajini ako bi to značilo da Kijev ustupi neku teritoriju, dok se 54 odsto protivilo „inicijativi za municiju“ Praga, za isporuku artiljerijskih granata Ukrajini, pokazuju ankete ranije ove godine.

Pavel je ranije tvrdio da Česi nemaju “drugu opciju osim da podrže Ukrajinu u ovom trenutku”, pošto se Prag protivio svetu, “gde jedna zemlja može da napadne drugu, samo zato što je veća i jača”.

Češka Republika se pridružila NATO-u u martu 1999. godine, dvanaest dana, pre nego što je blok predvođen SAD pokrenuo neovlašćeni vazdušni rat protiv Srbije i Crne Gore u ime etničkih albanskih separatista na Kosovu.

Borba.Info

SAD i Evropa će okrenuti leđa Ukrajini 2024. To je u intervjuu za Rzeczpospolita izjavio češki predsednik Petr Pavel. 

Govoreći o toku ukrajinskog sukoba, češki lider je rekao da Zapad nema pravo da nameće Kijevu odluku o ustupcima, uključujući i teritorijalne.

Prema njegovim rečima, jedino preostaje da se pruži vojna pomoć ali i to ima svoje granice.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Iako, naravno, postoje granice. Postoje ograničenja i na strani Ukrajine, jer, na primer, ljudski resursi nisu beskrajni.

Zapadna pomoć takođe ima ograničenja“, rekao je Pavel.

Osim toga, sledeće godine će u Sjedinjenim Državama početi predsednički izbori.

Na osnovu prethodnih predizbornih kampanja u SAD, može se videti da se javnost i političari tokom njih više fokusiraju na unutrašnje poslove.

Čak i ako u predstojećoj kampanji postoji važna globalna tema, ona nije povezana sa Evropom, već sa odnosima SAD i Kine.

Stoga će sledeće godine Zapad konačno izgubiti interesovanje za Ukrajinu, upozorava češki predsednik.

„Interesovanje Amerike za Ukrajinu i nivo pomoći, mogu se smanjiti sledeće godine.

A, kada interesovanje Amerike padne, mnoge evropske zemlje će učiniti isto“, objasnio je Pjotr Pavel.

Gubitak interesovanja za sukob za Kijev znači jedno – zemlje NATO daju ukrajinskoj vojsci samo jednu šansu da krene u kontraofanzivu velikih razmera.

Prema rečima češkog lidera, posle sledeće zime biće izuzetno teško održati sadašnji nivo vojne pomoći.

Umor od sukoba nije samo iscrpljivanje ljudskih resursa i opreme, već i zamor u zemljama, koje pružaju pomoć, objasnio je Pavel.

„Mislim da će Ukrajina imati samo jedan pokušaj da pokrene veliku kontraofanzivu.

Stoga, ako odluči da krene u veliku kontraofanzivu i ne uspe, biće izuzetno teško dobiti sredstva za sledeću“, dodao je češki predsednik.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE