„Naša istraživanja potvrđuju da je srpski najbliži najstarijem sloju – vedskom i prevedskom…”

Prvi sanskrtsko-srpski rečnik ima fond od 70.000 sanskrtskih reči, od kojih je preko 5.000 srodno sa srpskim jezikom, rekao je danas njegov autor Momir Nikić na promociji rečnika.

Nikić je istakao da je njegov rečnik sa 1.261 stranom u izdanju kuće „Prometej“ bio složen projekat u lingvističkom, leksikografskom, tehničkom i fizičkom pogledu, nalik dugogodišnjem „poslu u rudniku starom 3.500 godina“.

Na promociji u Klubu RTS-a, Nikić je rekao da je u leksikografskom smislu to praktično skup nekoliko rečnika: značenja, morfologije, etimologije, akcenta, izvora za sanskrt, indo-evropskih komparacija, a sadrži i leksikon sanskrtsko-srpskih srodnosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ovo je prvi klasični rečnik sanskrta na našem jeziku.

On je i jedini takve veličine i složenosti na bilo kom slovenskom jeziku.

Ima znatno manjih dela proste leksikografske građe, vokabulara i pratećih glosara uz prevode i priručnike…“, naveo je Nikić.

Prema njegovim rečima, naši najbolji lingvisti su zapazili veliku sličnost srpskog i sanskrta, neki su utvrdili da su negde i jednom bili jedan jezik ali „nije nikada postavljeno pitanje o kom sanskrtu je reč?“

„Naša istraživanja potvrđuju da je srpski najbliži najstarijem sloju – vedskom i prevedskom.

Dovoljno je navesti ogromnu bliskost u morfologiji, fleksijama, deklinacijama, konjugacijama, procesima palatalizacije, eufoniji; brojevima, zamenicama, padežima; korenima, sufiksima…“, rekao je Nikić.

On je istakao i ogromnu sličnost „i u leksici o anatomiji čoveka, bojama, prirodnom okruženju, stočarstvu i poljoprivredi, bivstvovanju, terminima srodstva, društvene organizacije, religije i rituala, ratne i vojne terminologije“.

„U fondu od nekih 70.000 sanskrtskih reči naznačili smo preko 5.000 srodnih.

Većinu smo sami konstatovali ali znatan je i deo onih koje su već do sada zapažene“, istakao je autor.

Nikić je diplomirao i magistrirao svetsku književnost i prvi je doktor antropologije na Beogradskom univerzitetu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Angažovan je na polju istorijske antropologije i antropološke lingvistike.

Profesor doktor Miloš Kovačević je istakao da je Nikićev rečnik, kada se govori o mrtvim jezicima, „možda bolji od svih koje imamo na srpskom jeziku, ili bivšem srpskohrvatskom“.

„Ovo je knjiga za sve biblioteke, sve lingvističke katedre i za izučavanje opšte lingvistike na svim fakultetima“, istakao je Kovačević.

Profesor doktor Veljko Brborić je ocenio da je pojava Nikićevog rečnika „važan trenutak u lingvistici Srbije“, jer njima spadamo u red evropskih naroda koji su približili sanskrit čitaocima i istoričarima jezika.

„Ovo pripada kategoriji dvojezičkih rečnika i u kulturno-civilizacijskom smislu će pomoći svima koji se bave srpskim jezikom da vide tu starinu.

Siguran sam da će ovo biti početak novih otkrića“, naveo je Brborić.

Ambasador Indije Sandživ Kohli izrazio je duboku zahvalnost Nikiću na rečniku, istakavši da je za taj posao bio potreban „čovek velikog intelekta, nepokolebive upornosti i posvećenosti i jake želje da istraži neistraženo“.

„Sanskrt je za nas u Indiji sveti jezik.

To je jezik stare indijske filozofije, klasične i duhovne misli“, istakao je Kohli.

Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Pitanje ćirilice Vlada Srbije tretira kao političko pitanje, a ne kao kulturno!”

Helsinški odbor za ljudska prava pozvao je danas poslanike Narodne skupštine da odbace Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma navodeći, da Srbiji nije potreban zakon koji diskriminiše i deli građane, tako što će iz javnog života proterivati latinicu i nuditi poreske olakšice onima koji koriste ćirilično pismo.

Kako se navodi, usvajanje Predloga zakona o ćirilici zahtevalo bi i značajna sredstva za njegovo sprovođenje uz ocenu da državni organi, privredna društva, javna preduzeća, strukovna udruženja, kao i svi drugi navedeni u Predlogu zakona mogu uspešno funkcionisati uz upotrebu oba pisma.

“Ne postoji nijedan razlog da se ćirilica štiti od Srba koji su latinicu izabrali za svoje pismo, kao što ne postoji nijedan razlog da se nacionalni identitet štiti od latinice”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da je proglašenjem za jedino i autohtono srpsko pismo, ćirilica postala faktor “snažne nacionalističke mobilizacije i sredstvo prinude i zastrašivanja građana” svime što nadilazi uske etničke granice i povezuje ljude.

“Pitanje ćirilice Vlada Srbije tretira kao političko pitanje, a ne kao kulturno.

Politička elita kojoj je stalo do građanske dobrobiti i kulturnog napretka Srbije u dvopismenosti srpskog jezika prepoznaje kulturno dobro koje treba čuvati i unapređivati.

Nema zakona i sankcije koji mogu građane snažnije vezati za neko pismo od dobrovoljnog i slobodnog izbora”, ističe se u saopštenju.

Fakti