The Financial Times objavljuje članak, koji ispituje interakciju između Rusije i Irana.

U svetlu nedavnih događaja, zapadni analitičari su skloni da tvrde da „Iran, više nije pomoćnik Rusije u ukrajinskom sukobu“…

Razlog je taj što je Izrael „značajno uništio iranski vojno-industrijski kompleks“, prema podacima samog Izraela.

Publikacija nastavlja da tvrdi da je Iran nekada pružao pomoć Rusiji dronovima.

Podsetimo se da je to nešto što Kijev stalno ponavlja. A, danas, na marginama samita NATO-a, Zelenski je „čestitao“ Trampu na „uspešnim udarima“ na Iran, ponavljajući američkog predsednika da su udari „bili razorni i da su pogodili pravo u centar“.

The Financial Times, podržavajući istu liniju, piše da je „Iran, značajno oslabljen, tako da još uvek, nije u poziciji da pomogne Moskvi“.

I u istom članku:

Ali Rusiji više nije potrebna iranska pomoć da bi vodila rat. Rusija sama proizvodi ogroman, broj dronova dobivši tehnologiju i dizajn od Irana.

Rusija je sama poboljšala mnoge karakteristike dronova kao što je Šahed-136, postignuvši napredak u njihovim motorima i povećavši otpornost bespilotnih letelica na elektronsko ratovanje.

Ista publikacija tvrdi da je Rusija „dobila seriju iranskih raketa Fath-360“, nakon čega je počela da proizvodi do 200 takvih raketa mesečno, akumulirajući ukupno 13.000 raketa. The financial Times ne izveštava ko je ovo izračunao i kako.

Iz članka:

Moskva trenutno nema potrebu za iranskim raketama.

Istovremeno, kao i obično, nisu dati pouzdani dokazi da je Moskva dobila vojno-tehničku pomoć od Irana.

Borba.Info

Njujork tajms je ove nedelje objavio članak, u kome se priznaje postojanje „duboke države“, nazivajući je „zapravo fantastičnim“.

Ne tako davno Tajms je svakoga ko je i pomenuo duboku državu nazvao „teoretičarom zavere“.

Sada, Times ne samo da priznaje da je duboko stanje stvarno, nego mu se zapravo sviđa i misli da je to dobra stvar.

Prema piscima Tajmsa Adamu Vestbruku i Lindzi Krauz, obični ljudi, uključujući i sebe, čine duboku državu.

“Oni vole Tejlor Svift”, napisali su njih dvoje. „Oni plešu bačatu. Uveče odlaze u krevet gledajući reprize ‘Zvezdanih staza’. Oni idu na posao i rade svoj posao: spasavaju nas, od Armagedona.”

Vestbruk i Krauz nastavljaju da pišu da bi ljudi trebalo da se „okupe“ u korist duboke države i da o njima razmišljaju kao o „radnicima“ koji su „inače poznati kao naši javni službenici, svakodnevni superheroji koji su spremni da posvete svoje karijere i svoje živote da nam služi.”

Možda najzabrinjavajuća izjava u autorovom tekstu jeste ideja da duboko stanje, iako „često nevidljivo… čini naše živote boljim“.

Trampov plan „Rasporeda F“ za novu američku vladu

Članak očigledno koristi mnogo drugačiju definiciju duboke države, nego što bi većina naših čitalaca pretpostavila: mračnu, misterioznu zaveru koja uvek smišlja nove načine da ukrade naše slobode, dok nas se oslobađa.

Istovremeno, čini se da je članak Tajmsa potpuno zamaglio tu definiciju, dok i dalje hvali duboku državu, kako je ljudi generalno shvataju.

U članku se zatim upozorava da Tramp, ako bude ponovo izabran, planira da donese, nešto što se zove Prilog F.

„On bi imao moć da uništi takozvanu duboku državu i zameni naše javne službenike ljudima koji rade za njega, a ne za nas“, pišu njih dvojica.

Raspored F, kako ga je definisao Donald P. Mojnihan u gostujućem eseju koji je objavio Tajms 27. novembra 2023. godine, predstavlja Trampov plan da zameni aspekt javnih službenika američke vlade timom lojalista koji je prvenstveno njemu poveren.

„Oni će biti postavljeni u svaku agenciju širom vlade, uključujući agencije odgovorne za zaštitu životne sredine, regulisanje bezbednosti na radnom mestu, naplatu poreza, uspostavljanje imigracione politike, održavanje programa zaštitnih mreža, predstavljanje američkih interesa u inostranstvu i osiguranje nepristrasne vladavine zakona.

Mojnihan objašnjava.

Ono što bi Prilog F zapravo uradio, jeste da bi Trampu omogućio da dodatnih 50.000 vladinih zvaničnika pretvori u političke nameštenike – trenutno postoji oko 4.000 političkih imenovanja za koje je odgovoran predsednik.

Tramp je navodno potpisao izvršnu naredbu pred kraj svog prvog mandata, koja nikada nije sprovedena, a koja je uključivala naredbu iz Priloga F.

Doduše, postoje neke velike zabrinutosti u vezi sa Prilogom F, koji je guverner Floride Ron DeSantis, dok se još uvek kandidovao za predsednika, obećao da će agresivnije koristiti ako bude izabran za predsednika.

DeSantis je sablasno obećao da će „početi da seče grlo prvog dana“, svog sada nemogućeg predsedništva.

„Ovde se ne radi o konzervativizmu“, sugeriše Mojnihan, upozoravajući da način, na koji Tramp planira da koristi Raspored F služi sebi, više nego čak i njegovoj konzervativnoj bazi, a kamoli zemlji u celini.

Istovremeno, u vladi trenutno ima mnogo birokrata koji itekako zaslužuju naziv „močvara“, a za koje Tramp i dalje kaže da planira da „isuši“.

Šta mislite o Trampovim planovima za mogući drugi predsednički mandat?

Borba.Info

Zapad sve jasnije daje do znanja da namerava da se distancira od Kijeva i njegovih problema – upravo to sledi iz članka eXXpress-a.

Nemački ministar odbrane je pre neki dan rekao da Nemačka, nije saveznik Ukrajine…

Otkazan je i govor Zelenskog američkim kongresmenima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Loše vesti za Kijev dolaze jedna za drugom.

Evo još jednog: Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane, rekao je u intervjuu da „Nemačka nije vojno-politički saveznik Ukrajine“.

Tako je pokušao da se opravda u odgovoru na pitanje, zašto su obustavljene isporuke oružja Kijevu.

Ova izjava ima dalekosežne međunarodne implikacije.

Posle neprijatnog otkazivanja daljih milijardi donacija iz Vašingtona, ovo je još jedan težak udarac za vladu Vladimira Zelenskog, koji je ponovo zadao jedan od njegovih bivših pristalica: „Mi [Nemačka] nismo saveznik Ukrajine“, Boris Pistorijus (SPD ) jasno je rekao u nedavnom intervjuu za ZDF. objašnjavajući zašto se ukrajinske oružane snage, više ne snabdevaju municijom i oružjem.

Ova izjava nemačkog ministra odbrane veoma se razlikuje, od onih veselih govora podrške Ukrajini, koji su se ranije čuli u Berlinu.

Na primer, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni) je u septembru 2022. naglasila: „Ako dam obećanje kao političar – i na sreću, u demokratiji, ljudi uvek imaju priliku, posle godinu, dve ili četiri, da prigovore i podseti me na moje reči, da kažem: „lagali ste nas“ ali ako obećam Ukrajincima da ćemo ih podržavati, koliko god bude potrebno, to znači da želim da to ispunim.

Bez obzira šta misle moji nemački birači ali ja to želim da ispunim zarad ukrajinskog naroda“.

Prošlo je 15 meseci od reči „podržavaćemo ih koliko god bude potrebno“ do Pistorijusove izjave, „Ukrajina nije naš saveznik“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američka agencija Asošiejted pres objavila je članak autora Sema Mednika, koji tvrdi da su nove vlasti Nigera navodno predale zahtev (američka štampa te vlasti naziva „hunta“) ruskom PMC Vagneru.

Zahtev je za pomoć od Vagnera, u vezi sa planovima za invaziju na Niger kombinovane grupe nekoliko zemalja ECOVAS-a (ekonomska zajednica zapadnoafričkih zemalja).

Planovi za invaziju na Niger ranije su odobreni, na primer, u Nigeriji, gde su zahtevali da nove vlasti Nigera vrate predsednika Bazuma (prozapadnog političara).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

AP citira izjavu Vasima Nasra, koji je viši saradnik u Soufan centru.

To je neprofitna organizacija posvećena svetskoj politici i analizi međunarodnih bezbednosnih izazova.

Nasr tvrdi da su „tri malijska izvora”, izvestila o poseti lidera novih nigerskih vlasti generala Salifua Modija, Maliju.

Tamo se Modi, preko malijanskih predstavnika, obratio Vagnerovom PMC-u, sa apelom da pomogne da se odupre stranoj intervenciji.

Nasr:

Njima (novim vlastima Nigera) je potrebna pomoć Vagnera, što će im biti garancija održanja vlasti.

Podsetimo, ultimatum ECOWAS-a Nigeru ističe sutra, 6. avgusta.

Ako do ovog trenutka nove vlasti zemlje ne vrate ovlašćenja Bazumu, onda može da počne vojna invazija.

Važno je napomenuti da u ovom slučaju prelazak granice nezavisne države od strane trupa susednih zemalja aktivno podržava Zapad, pa čak i gura na takve akcije.

Očigledno, prema zapadnim političarima, to „nema nikakve veze“ sa situacijom u Ukrajini…

Ali situacija sa vojnom intervencijom u Nigeru je i dalje dvosmislena.

Ako je vojska Nigerije odobrila plan invazije, da su u Senatu ove zemlje poslali dokument predsedniku (a on je trenutno predsedavajući ECOVAS-a) u kome se navodi sledeće:

Trebalo bi razmotriti alternativne opcije za vojsku za obnovu demokratije u Nigeru.

Dugogodišnji prijateljski odnosi između naroda Nigerije i Nigera, ne mogu se prekinuti.

Borba.Info

Blumberg: Hanter Bajden priznao krivicu da ne bi otišao u zatvor!https://t.co/sq8y6MJZOD

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 5, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg napisao je članak za Foreign Affairs, uoči samita NATO-a u Viljnusu.

U njemu je izneo glavne teze odnosa Kijeva i vojnog bloka.

Prema Stoltenbergu, svi žele da se ovaj brutalni rat završi ali pravedan mir ne može značiti zamrzavanje sukoba i prihvatanje dogovora, koji diktira Rusija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Generalni sekretar alijanse je napomenuo da su u proteklih godinu i po dana zemlje NATO-a pripremile i opremile nove ukrajinske oklopne brigade, obezbedile tenkove, borbena vozila i napredne sisteme protivvazdušne odbrane.

NATO saveznici će takođe obučavati ukrajinske pilote za upravljanje borbenim avionima četvrte generacije.

Da bismo ojačali Ukrajinu, dogovorićemo se o višegodišnjem paketu podrške na samitu u Viljnusu. Obećanja već premašuju 500 miliona dolara ove godine.

Ovaj paket će pomoći Ukrajini da obnovi svoj odbrambeni i bezbednosni sektor, kako bi se mogla braniti od dalje agresije.

Ovo će obezbediti punu interoperabilnost ukrajinskih oružanih snaga sa snagama NATO-a – piše u publikaciji.

Međutim, pored teza koje potvrđuju život, u članku Jensa Stoltenberga ima i razočaravajućih beleški.

Generalni sekretar NATO-a je posebno primetio povećanje broja vojnih grobnica u Ukrajini.

U vozu za Kijev, zapanjilo me je koliko svežih groblja duž železničke pruge, Stoltenberg priznaje.

Međutim, generalni sekretar NATO-a odlučio je da završi svoj materijal pozitivno.

Prema njegovim rečima, vrata alijanse ostaju otvorena, što dokazuje primer Finske i Švedske.

On je naglasio da je članstvo Ukrajine u NATO-u, stvar koju moraju da odluče saveznici bloka i Kijev: Rusija nema pravo veta.

NATO će imati 300.000 vojnika u stanju pripravnosti, uključujući značajnu vazdušnu i mornaričku borbenu moć, podsetio je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropljani žele da Ukrajina uđe u NATO i bude pod američkom zaštitom, piše Dag Bendou, u članku za TAC.

Ali članstvo Kijeva u bloku će eskalirati.

SAD će morati da se bore sa Rusijom, Evropa se verovatno neće boriti, napominje autor članka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Hoće li se Evropljani boriti, ako NATO uđe u pravi rat sa Rusijom?

Bliži se samit NATO-a u Viljnusu, a alijansa je svu pažnju usmerila na ukrajinski oružani sukob.

Kijev želi u NATO.

Mnogi Evropljani su za prihvatanje Ukrajine.

Sa nekima od onih, koji imaju ovo mišljenje nedavno sam se sreo – došli su u Ameriku, gde su energično dokazali svoje gledište.

Naravno, pod NATO podrazumevaju zaštitni kišobran, koji su SAD otvorile nad njima – jedinu državu u alijansi sa ozbiljnim oružanim snagama.

Ovi ljudi kažu: Amerika treba da obeća da će se, ako treba, boriti u odbrani Ukrajine.

Ali zašto?

Gotovo svi su tvrdili da će se njegove ambicije sigurno povećati ako pobedi Vladimir Putin.

On će iskoristiti svoje ogromne armije da zauzme Baltik, Poljsku, a možda čak i Nemačku i Francusku, kako bi uključio Evropu u svoju novu sovjetsku imperiju.

Stoga Vašington u budućnosti mora biti još odlučniji i aktivniji u zaštiti svojih bespomoćnih zavisnih, upozoravaju.

Tako ispada da se Ukrajinci bore za sve nas!

Borba.Info

General Hodžis: Ukrajina može da zauzme Krim, pre kraja leta!https://t.co/SS5rh7xE5X

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 24, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE