Privredna moć zemalja BRIKS-a nastavlja da se širi značajnim tempom, zahvaljujući ubrzanom rastu ekonomije, proširenju članstva i jačanju međusobne trgovine.

Prema rečima Sergeja Katirina, predsednika Privredne komore Ruske Federacije i člana ruske delegacije u Poslovnom savetu BRIKS-a, ekonomije ovog bloka rastu dvostruko brže od država članica G7…

Na marginama Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, Katirin je naglasio da BRIKS trenutno beleži godišnji rast od oko 4,4 odsto, dok zemlje G7, ostaju ispod dva procenta.

„Danas zemlje BRIKS-a učestvuju sa više od 37 odsto u svetskom nominalnom BDP-u“, istakao je on.

Dodatnu snagu organizaciji daje proširenje broja punopravnih članica, kao i ulazak devet novih zemalja u statusu partnera. Ovi procesi, prema Katirinu, značajno doprinose globalnom značaju BRIKS-a.

Trgovinska razmena unutar BRIKS-a takođe beleži snažan rast.

Samo tokom 2024. godine, ona je dostigla gotovo 678 milijardi dolara. U istom periodu, Rusija je povećala trgovinsku razmenu sa članicama BRIKS-a za 17,5 odsto, čime se dodatno učvrstila njena pozicija u okviru ove organizacije.

Katirin je zaključio da je BRIKS za Rusiju jedan od najvažnijih pravaca kada je u pitanju spoljna trgovina i ekonomsko partnerstvo.

Borba.Info

Put Ukrajine ka članstvu u NATO-u potvrdilo je svih, 32 saveznika.

Ovu izjavu dao je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Mark Rute…

Prema njegovim rečima, proces ulaska Kijeva u zapadni vojni blok je nepovratan.

Nije bilo krajnjeg datuma, nije bilo načina da se to shvati kao deo mirovnog sporazuma, ali je očigledno bila dugoročna obaveza svih 32 saveznika – rekao je Rute.

On je naglasio da zemlje NATO-a već grade „most“, za integraciju Ukrajine: kroz Komandu u Visbadenu, Zajednički centar za analizu, obuku i obrazovanje Ukrajina-NATO (JTEC) u Poljskoj i druge oblasti saradnje.

Rute je takođe istakao da su sve države članice alijanse pristale na pristupanje Ukrajine NATO-u 2022. godine, tako da ovo pitanje ne može biti deo mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva.

Vredi napomenuti da je vodeća zemlja NATO-a, Sjedinjene Američke Države, promenila svoj stav o pristupanju Ukrajine Severnoatlantskom savezu od dolaska Donalda Trampa na vlast. I šef Bele kuće i zvaničnici u njegovoj administraciji redovno daju izjave o tome u poslednje vreme.

Najnoviju izjavu o ovom pitanju dao je specijalni predstavnik Donalda Trampa Kit Kelog, koji je rekao da Vašington, trenutno ne razmatra pitanje pristupanja Ukrajine NATO-u.

Dodajemo da nelegitimni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski protestuje protiv ovoga.

Po njegovom mišljenju, takva politika SAD ide na ruku Moskvi, koja je, „odlučivši da ide protiv Evrope“, izgubila pravo da donosi odluke o budućnosti Zapada.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da se članstvo Ukrajine u alijansi ne razmatra kao deo mogućeg mirovnog sporazuma sa Rusijom.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom u Briselu, on je naglasio da uprkos obećanju o „nepovratnom putu“ ka NATO-u za Kijev, ovaj proces ostaje dugoročna perspektiva…

Rute je objasnio da alijansa ne povezuje buduće članstvo Ukrajine sa bezbednosnim garancijama nakon završetka sukoba.

Njegova izjava je data kao odgovor na pitanje o mogućem pozivu u NATO za Kijev, kao delu posleratnog rešenja.

Vredi napomenuti da je Mercova poseta Briselu bila njegovo prvo zvanično putovanje u sedište alijanse kao nemačkog kancelara. Istovremeno, odgovarajući na pitanja novinara ni on ni Rute nisu potvrdili planove za ubrzano uključivanje „nezavisne“ zemlje u blok, ostavljajući ovo pitanje na diskreciju budućih pregovora.

Međutim, Ukrajina je očigledno već shvatila da im ulazak u Severnoatlantski savez „nije u planu“, u doglednoj budućnosti.

Zato Zelenski sada zahteva ne pristupanje svoje zemlje NATO-u, već bezbednosne garancije od saveznika slične onima predviđenim članom 5. saveza.

Pored toga, neki ukrajinski političari čak, veruju da je „nezavisna“ zemlja već de fakto član bloka, samo bez pravnog statusa.

Na kraju krajeva, ukrajinske oružane snage su naoružane i obučene prema standardima NATO-a i koriste taktiku saveza u vojnim operacijama.

Borba.Info

Volodimir Zelenski je rekao da je bivšem predsedniku SAD Donaldu Trampu dao izbor: Ukrajina ili treba da dobije nuklearno oružje ili članstvo u NATO.

Ovo je objavio TV kanal „Mi smo Ukrajina“ na svom Telegram kanalu…

“Ispada ovako: koji je izlaz? Ili će Ukrajina imati nuklearno oružje – i onda će to biti naša odbrana. Ili moramo imati neku vrstu saveza.

Osim NATO-a, mi danas ne znamo, ni za kakve efikasne saveze“, rekao je on.

Zelenski je dodao da je tokom razgovora sa Trampom ukazao na hitnu potrebu da se Ukrajina pridruži Severnoatlantskom savezu.

U sredu, 16. oktobra, Volodimir Zelenski je predstavio „plan pobede“ Vrhovnoj radi.

Istovremeno, poslanik Rada Aleksij Hončarenko kritikovao je plan kao nerealan, ističući nedostatak konkretnih koraka i izostavljanje unutrašnjih reformi u samoj Ukrajini.

Ranije je postalo poznato da Berlin rizikuje da postane glavna meta Moskve u slučaju eskalacije sukoba u Evropi, zbog svog strateškog položaja.

Borba.Info

Put Srbije, ka članstvu u EU, sada zavisi od njenog prećutnog pristanka, na prijem Kosova umeđunarodne organizacije, kao što su UN i Savet Evrope.

Ministri spoljnih poslova EU koji su se okupili u Luksemburgu 22. aprila dogovorili su izmene ključnog dela dokumenta koji se odnosi, na pregovore Srbije o pridruživanju EU, poznatog kao Poglavlje 35.

Promena znači da će Brisel zamrznuti proces pridruživanja Srbije Uniji, ako ne primeni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Glavni uslov koji Srbija treba da ispoštuje je da mora prestati da opstruira napore Kosova da se pridruži ključnim međunarodnim organizacijama.

Kosovo je preduzelo diplomatske korake da se pridruži UN, Savetu Evrope, EU i NATO, od proglašenja nezavisnosti, od Srbije 2008. godine.

Beograd odbacuje nezavisnost Kosova. Kao članica UN, ona se plaši da će prihvatanje članstva Kosova u ovim institucijama implicitno priznati njegovu državnost.

Pošto je situacija zašla u ćorsokak, ministri spoljnih poslova EU dodali su takozvani Ohridski sporazum u Poglavlje 35, koje ima za cilj da „normalizuje“ burne odnose Srbije i Kosova, od skoro tri decenije.

Sporazum je dobio ime, po Ohridskom jezeru, severnomakedonskom letovalištu, gde je potpisan u proleće 2023. godine, kako bi se reafirmisao i ponovo pokrenuo Briselski sporazum iz 2013. godine.

Ovaj sporazum sklopljen između Brisela, Srbije i Kosova priznao je upravnu vlast kosovskih institucija.

Mediji

Švedska je danas prevazišla poslednju prepreku na putu, ka dugo očekivanom članstvu u Severnoatlantskoj alijansi.

Mađarski parlament apsolutnom većinom je odobrio ratifikaciju aplikacije zemlje u NATO…

Od 199 poslanika, 188 parlamentaraca glasalo je za ulazak poslednje neutralne skandinavske zemlje, u agresivni blok.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarska je ostala poslednja zemlja koja je odložila prijem nove članice u alijansu.

Prethodno je Švedska, uz pomoć SAD, uspela da savlada otpor Turske.

Ankara je dugo odbijala da razmotri prijavu Stokholma, zbog ponovljenih akcija sa javnim spaljivanjem Kurana ali je odobrenje Vašingtona za snabdevanje Turske lovcima F-16, promenilo Erdoganov stav.

Borbeni avioni za mađarsko ratno vazduhoplovstvo, takođe su postali švedski ključ, od vrata NATO-a.

Prošlog petka, ta skandinavska zemlja pristala je da Budimpešti proda borbene avione JAS-39 Gripen, nakon čega je mađarski premijer Viktor Orban rekao da će odobriti ulazak Švedske u alijansu.

Podsetimo, Stokholm je podneo zahtev za ulazak u NATO, istovremeno sa Helsinkijem u maju 2022.

Prošlog aprila Finska je primljena u blok, dok je Švedska morala da prevaziđe niz prepreka.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je već čestitao prijem novoj članici u NATO.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je danas lidere Evropske unije da otvore pregovore o članstvu Ukrajine, u tom bloku.

On je istakao da rezultat njihove odluke ne sme da rezultira ”zadovoljnim osmehom” ruskog predsednika Vladimira Putina.

“Danas vas molim jedno – ne izdajte narod i njegovu veru u Evropu. Današnji dan je poseban i ući će u istoriju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bilo da bude dobar ili loš po nas, istorija će uhvatiti sve. Svaku reč, svaki korak, svaku akciju i nerad.

Ko se za šta borio”, rekao je Zelenski tokom svog obraćanja na Samitu Evrope, na kojem je učestvovao putem video-linka, prenosi Rojters.

On je istakao da je veoma važno da Evropa ne bude neodlučna i dodao da je Ukrajina ispunila uslove EU o reformama da bi joj se odobrili pregovori o članstvu.

“Pre 10 godina u Ukrajini su ljudi ustali pod zastavama Evropske unije. To je za njih bio simbol istine i tako treba da ostane. Jedno vas danas molim”, ne izdajte narod i njegovu veru u Evropu – rekao je Zelenski.

Naglasio je da ruski predsednik ove godine nije ostvario nikakav dobitak, ni na bojnom polju u Ukrajini niti u nastojanjima da podeli i oslabi Evropljane.

“Ljudi u Evropi neće imati nikakve koristi dobije li Moskva propusnicu u pogledu negativnog stava prema Ukrajini.

Putin će to sigurno iskoristiti protiv vas lično i protiv cele Evrope.

Nemojte mu dati ovu prvu – i jedinu – pobedu u ovoj godini”, rekao je Zelenski.

Novosti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To što se SAD zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije nije ništa novo.

Ali američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil sada otvoreno ucenjuje Srbiju – ZSO za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

I predstavlja ga na međunarodnim forumima usred Beograda.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Do sada je Amerika vršila pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost svoje južne pokrajine umotanu u ružičasti papir – sada, međutim, Vašington, kroz izjave američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila, izričito traži od nas da odustanemo od svega – da posredno priznaju nezavisnost Kosova, omogućavajući Prištini da traži članstvo u međunarodnim organizacijama i da se tome ne protivimo, kaže predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje dr Stevica Deđanski.

Hvala Hilu što je priznao

Kristofer Hil je tokom obraćanja na Beogradskom ekonomskom forumu, govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, rekao da početna ideja koja je na stolu podrazumeva da će postojati Zajednica srpskih opština, a da zauzvrat Srbija „odstupi “ i daje Kosovu kapacitet da traži članstvo u međunarodnoj zajednici.

„Ne podržavam to i mislim da je smešno ali nisam iznenađen jer je to politika SAD – gola sila, pritisak na Srbiju“, komentariše Deđanski.

Po mišljenju politikologa Aleksandra Pavića, ogoljeno je ono čemu je ZSO služila.

„ZSO je Srbima poslužila kao mamac, kao neka duda ili benzedin, da bi lakše progutali faktičku nezavisnost Kosova.

Sve vreme je to bio samo mamac, nikada nije bila ozbiljna ponuda i to se sada vidi, jer Zapad nije uradio ništa da sprovede JSO, čak ni onaj dogovoren u Briselskom procesu“, kaže Pavić.

Zapad nije imao ozbiljne namere sa Zajednicom srpskih opština, osim da je iskoristi za sprovođenje lukave politike, kaže Pavić.

Evropske integracije su, smatra, bile i mamac za Srbiju da se odrekne svojih nacionalnih interesa u zamenu za nejasna obećanja o evropskoj budućnosti, bez ikakvih garancija.

„Takođe, ZSO treba da služi kao nešto čime se može razmahati: sve ste dobili, sad nam dajte nezavisnost!

Dakle, sada je razotkrivena prevara zvana ZSO i treba da prestanemo da se zanosimo da će ZSO rešiti naše probleme na Kosovu i Metohiji, a hvala Kristoferu Hilu što je to sada razotkrio“, ističe Pavić.

ZSO kao instrument pritiska

Američki ambasador je, govoreći o Kosovu i Metohiji, pomenuo, između ostalog, pet zemalja članica EU koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova u kontekstu da je Prištini potreban veći međunarodni kapacitet.

Oba sagovornika Sputnjika slažu se da Vašington vrši i implicitan i eksplicitan pritisak na sve zemlje koje nisu priznale lažnu nezavisnost Kosova.

O tome, kaže Deđanski, govore i političari iz evropskih zemalja koje nisu priznale nezavisnost Prištine.

Prema rečima Deđanskog, on se nada da će Grčka, Slovačka, Rumunija, Kipar i Španija i pored američkog pritiska ostati dosledne u svom stavu.

„Znamo da se vrši veliki pritisak na Grčku, vidimo da separatisti ulaze u špansku vladu – Pedro Sančez je spreman na sve samo da ostane na vlasti i pitanje je kako će se Španija dalje ponašati…

Sa generalom pritisak američke diplomatije na tih pet zemalja, ovo što Hil govori je samo logičan nastavak tog pritiska.

On zapravo traži od tih država da zaobilazno, diplomatskim rečnikom, priznaju Kosovo, jer bi to bio argument drugim državama da i one treba da budu na putu priznanja Kosova“, smatra Deđanski.

Svaki instrument dodatnog pritiska na zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova je dobar za SAD, a ako bi Srbija pristala na JSO, po principima francusko-nemačkog plana, to bi bio dodatni argument u lobiranju za nezavisno Kosovo. objašnjava Pavić.

Podseća da je Gabrijel Eskobar, specijalni američki izaslanik za zapadni Balkan, rekao da prihvatanje francusko-nemačkog plana znači de fakto priznanje nezavisnosti Kosova.

„Faktičkim priznanjem Kosova mogu da izvrše dodatni pritisak, na tih pet članica EU, da kažu ako su Srbi pristali, zašto ne bi i oni pristali.

To je lukava igra. Njima je potreban dodatni argument da izvrše dodatni pritisak, na sve one zemlje koje nisu priznale Kosovo“, smatra Pavić.

Krajnji cilj Amerike – Kosovo u NATO

U objašnjenju zašto je Vašingtonu potrebno, kako kaže Hil, Prištini da proširi svoje kapacitete kao međunarodni igrač, i Deđanski i Pavić ističu da je krajnji cilj uvođenje tzv. Kosovo u NATO.

To je, smatra Pavić, najvažniji američki cilj.

„Kosovo se ne može nadati prijemu u EU ali je za Ameriku veoma važno da proširi NATO i da lažnu državu Kosovo stavi pod okrilje NATO-a, pod članom 5 Severnoatlantske povelje, što podrazumeva da napad na bilo koju članicu pakta je napad na ceo pakt.

Cilj je da se Kosovo uvede u NATO, a izgleda da je Srbija na to pristala“, zaključuje on.

Kada bi SAD uspele da Prištinu ubace u NATO i dobiju saglasnost pet evropskih zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova, to bi završilo priču, kaže Deđanski.

U tom slučaju njihovo nepriznavanje Kosova ne bi značilo ništa, zaključuje on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Obećanje EU o pregovorima sa Ukrajinom o eventualnom članstvu je plitka varka, rekao je u četvrtak portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koristeći metaforu „štapa i šargarepe“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je u sredu da je preporučila početak pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom, nakon što dve zemlje sprovedu reforme koje zahteva Brisel.

„Govorimo o šargarepi na štapu ispred kolica“, rekao je portparol predsednika Vladimira Putina novinaru Pavelu Zarubinu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Malo je verovatno da će ova obećanja biti stvarna.

Peskov je mislio na narodnu priču o farmeru koji je motivisao svog magarca držeći poslasticu tačno ispred kolica koja je vukao.

Magarac bi nastavio da juri šargarepu ali nikada ne bi mogao da je uhvati – a u nekim verzijama priče bi ga tukli štapom, ako bi stao. Termin „šargarepa i štap”, potiče iz ove priče.

Na pitanje o mogućem vremenskom okviru za ovaj proces – konkretno, o roku do 2030. koji je ranije ove godine pomenuo predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel – predsednik Evropske komisije je izbegao, to pitanje.

„Pošto kažemo da je članstvo u EU proces zasnovan prvenstveno na zaslugama, ne treba da se fokusiramo na 2030.

Za neke se to može desiti, pre ili kasnije“, rekla je fon der Lajen novinarima.

Prihvatanje Ukrajine, dok se još bori protiv Rusije značilo bi uvođenje rata u EU, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto odgovarajući, na predlog Komisije.

Prema oceni Budimpešte, Kijev „nije ispunio uslove postavljene za članstvo“ i bilo bi „apsurdno“ da Brisel ocenjuje njegov napredak dok traje sukob, dodao je on.

EU bi bila bolje da se fokusira na Zapadni Balkan ako je zainteresovana za proširenje, smatra Sijarto.

Blok nije primio nijednu novu članicu, od ulaska Hrvatske 2013. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U zamenu za odobrenje ulaska Švedske u NATO, Erdogan je zahtevao da Turska očisti put, ka Evropskoj uniji, piše Ieni Šafak.

Njegov napad izazvao je širok odjek u svetskim medijima i bio potpuno iznenađenje.

Ali da li Turska treba da se pridruži EU? Ovo pitanje postavlja autor članka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prvi pokušaj smo napravili 1959.

Želeli smo da se pridružimo Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ), koju je 1957. godine stvorilo šest država, koje su se međusobno ubijale tokom Drugog svetskog rata i želele da izgrade trajni mir u zemljama zapadnog varvarstva, koje je izgubilo sve ljudske vrednosti.

U ime Turske prijavio se tadašnji premijer Adnan Menderes.

Prošle su 64 godine. Turska nije primljena, ni u EEZ, ni u Evropsku uniju, koja je na njenom mestu stvorena 1993. godine.

Neću ulaziti u detalje istorijskog procesa. Međutim, jasno je da Evropska unija nikada nije želela da vidi Tursku u svojim redovima.

Uz sve prijave za punopravno članstvo, ugovore o partnerstvu, pregovore, protokole, prelazne periode, zamrzavanje procesa, nove periode, Turska je tek 1999. godine dobila pravo da postane „zemlja kandidat“.

U međuvremenu, tokom protekle 64 godine, Evropska unija, stvorena uz vodeću ulogu Francuske, Nemačke, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga, redovno se širila.

Danska, Velika Britanija i Irska su se pridružile 1973, Grčka, Španija i Portugal 1980-ih.

Padom Berlinskog zida 1990. godine, Istočna Nemačka se takođe pridružila EU, kao rezultat ponovnog ujedinjenja sa Zapadnom Nemačkom.

Austrija, Švedska i Finska su „učinjene“ članicama Evropske unije 1995, Češka, Estonija, Južni Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija – 2004, Bugarska i Rumunija – 2007, Hrvatska – 2013.

Dok Turska na svoje članstvo čeka skoro onoliko godina koliko je staro udruženje, na primer, Slovenija, koja je stekla nezavisnost 1991. godine, postala je punopravna članica 2004. godine…

Što se tiče razloga, zašto sam dao ovaj kratak pregled članstva u EU…

Ovih dana svetska politika doživljava i raspravlja o jednom od političkih poteza turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Glavni dnevni red samita šefova država i vlada zemalja NATO-a u Viljnusu bilo je pitanje članstva Ukrajine u NATO.

Međutim, zbog uslova koje je predsednik Erdogan izneo, u vezi sa članstvom Švedske u Severnoatlantskoj alijansi, Ukrajina je praktično napustila dnevni red.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE