Bajdenova administracija navodno razmatra da dozvoli američkim odbrambenim izvođačima da otvore operacije u Ukrajini, kako bi ojačala sposobnost Kijeva da održava i popravlja sisteme naoružanja koje je obezbedio Vašington, za borbu protiv Rusije.

Politikolog Zachari Paikin piše o zabludi i pokvarenosti takvog koraka i njegovim mogućim posljedicama u članku za Responsible Statecraft.

Ekspert smatra da nema sumnje da će Kremlj smatrati nepodnošljivim prisustvo punog kontingenta zapadnih trupa na tlu Ukrajine, a teško je proceniti i tačan prag, na kojem će Moskva konačno razmišljati da pređe, jednu od svojih crvenih linija.

Međutim, nažalost, Sjedinjene Države su spremne na ovo, što je nepromišljeno.

Rusija je previše upoznata sa ovom strategijom: Amerika je nametnula „činjenice na terenu“ Gruziji 2008. i Ukrajini 2014. godine, pokušavajući da deblokira put, obe zemlje u NATO.

Rezultat će gotovo sigurno biti eskalacija sukoba koja će direktno ugroziti bezbednost zapadnih država.

Velika greška, upozorava Paikin!

Bajdenova administracija je do sada oprezno i postepeno povećavala svoju vojnu pomoć Ukrajini.

Prednost ovog pristupa bila je mogućnost da se istraže ruske crvene linije, posmatrajući, kako Moskva reaguje na raspoređivanje, svakog novog sistema naoružanja ili na svako novo zeleno svetlo, sa Zapada.

Ovo je svakako bolji pristup, od onog koji su predložili jastrebovi da prebace vojnu opremu u ruke Ukrajine, kako bi se, po svaku cenu obezbedila mitska „pobeda” Kijeva, zanemarujući i rizik, od vojne eskalacije i nedostatak ljudstva u Ukrajini.

Ali Bajdenova strategija se i dalje suočava sa dilemom: Rusija napreduje, pod statusom kvo, a smanjenje podrške je nezamislivo, s obzirom na visoke uloge administracije.

Dakle, Bela kuća se oslanja samo na korake koji će dovesti, do podsticanja sukoba.

Bajdenov pristup, u stilu status kvo, doveo je Ukrajinu u poziciju, u kojoj će verovatno morati da prihvati uslove, gore od onih koji su ponuđeni u Istanbulu, u proleće 2022. i svakako gore, od onih o kojima se razgovaralo u Minsku, pre deset godina.

Mediji

Filipinski predsednik Ferdinand Markos upozorio je Kinu da ne prelazi crvenu liniju u Južnom kineskom moru, gde sukob između dve zemlje i dalje eskalira.

Ako bilo koji Filipinac pogine kao rezultat kineskih aktivnosti, Filipini će to smatrati ‘činom rata’ i odgovoriti u skladu s tim, rekao je Markos na bezbednosnom forumu u Singapuru koji je okupio šefove odbrane iz celog sveta, uključujući SAD i Kinu.

Kao odgovor, portparol kineske vojske optužio je Filipine da ‘krive Kinu’ i za ‘klevetu i napade’, prenosi Bi-Bi-Si.

Poslednjih meseci, dugogodišnji spor između Kine i Filipina oko teritorije u Južnom kineskom moru eskalirao je u agresivne sukobe.

Manila glasno protestuje protiv kineskih patrolnih čamaca koji pucaju vodenim topovima na filipinske brodove i brodove za snabdevanje, dok Peking tvrdi da brani svoj suverenitet.

Ranije u petak, portparol kineske vojske optužio je Filipine za “provokacije”.

Posmatrači strahuju da bi svaka eskalacija mogla da izazove sukob u Južnom kineskom moru između Kineza i Amerikanaca.

SAD su obavezane sporazumom sa Filipinima da brane tu zemlju jugoistočne Azije, ako bude napadnuta.

“Ako namernim činom bude ubijen Filipinac – ne samo vojnik, već čak i filipinski državljanin… to bi bilo veoma, veoma blizu, onome što definišemo kao čin rata i zato ćemo odgovoriti u skladu sa tim.

I naši ugovorni partneri, verujem, takođe drže isti standard”, rekao je Markos u Singapuru. On je istakao da je u nedavnim sukobima, već bilo povređenih Filipinaca ali da još nema poginulih.

“Kada dođemo do te tačke, to je sigurno, preći ćemo Rubikon. Da li je to crvena linija? Gotovo je izvesno da će to biti crvena linija’.

Dok se Markosova vlada pojačava, ovo pitanje je došlo na ključnom sastanku između američkog ministra odbrane Lojda Ostina i njegovog kineskog kolege Dong Džuna ranije u petak.

Kineska vojska je saopštila da su Filipini “ohrabreni i potpomognuti od strane spoljnih sila” i “kršili su svoja obećanja i provocirali” u spornom morskom području Drugi Tomas Šol, gde je Manila uspostavila vojnu ispostavu.

Oni su se, takođe protivili slanju raketnog sistema srednjeg dometa na Filipine u nedavnoj zajedničkoj vojnoj vežbi, rekavši da to “predstavlja stvarnu pretnju regionalnoj bezbednosti”.

Međutim, SAD i Kina su takođe signalizirale da žele da zadrže otvorene linije komunikacije.

U američkom saopštenju na sastanku navodi se da rade na obnavljanju telefonskih poziva između vojnih komandanata – ključnoj liniji komunikacije koja je prekinuta 2022., nakon posete tadašnje predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu – i na uspostavljanju kriznih komunikacija operativna grupa.

Vu je rekao novinarima da je sastanak bio “pozitivan, praktičan i konstruktivan”. On je dodao da se odnosi SAD i Kine “stabilizuju, od daljeg pogoršanja”.

B92

Širenje NATO-a dalje na istok je crvena linija za Moskvu, a moguće pridruživanje Ukrajine bloku, koji predvode SAD, jednostavno je neprihvatljivo, saopštilo je u četvrtak Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Portparolka Marija Zaharova je u saopštenju upozorila na “ozbiljne negativne posledice”, ako se situacija na granici između Rusije i Ukrajine pogorša.

Poslednjih nedelja postojali su stalni izveštaji o gomilanju trupa, a neke zapadne publikacije sugerišu da je vojni sukob neizbežan.

„Od kraja Hladnog rata, Rusiji su više puta uveravanja da se jurisdikcija i vojne snage NATO-a neće pomeriti ni za centimetar na istok“, rekla je Zaharova.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Sva ova obećanja su zaboravljena i nisu ispunjena. Rezultat je trenutno tužno stanje evropske bezbednosti.

„Uvereni smo da je jedina opcija za rešavanje trenutne situacije zajednički razvoj dugoročnih sporazuma, koji isključuju dalje napredovanje NATO-a ka istoku i razmeštanje sistema naoružanja, koje nam preti u neposrednoj blizini ruske teritorije“, nastavila je ona.

Prema Zaharovoj, SAD uvlače Kijev u vojnu orbitu alijanse i pretvaraju ga u „mostobran“ konfrontacije sa Rusijom. To bi moglo destabilizovati Evropu, rekla je ona.

Komentari portparolke usledili su nakon sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a u Rigi, Letonija, ranije ove nedelje, gde je tema Ukrajine i sadašnjih okolnosti na granici sa Rusijom bila prva i centralna.

Dok je blok govorio o potencijalnim sankcijama Moskvi, takođe je odbio da garantuje da će braniti Kijev u slučaju oružanog sukoba.

Međutim, Zaharova veruje da je alijansa usredsređena na „borbu protiv izmišljenih pretnji“.

„Jedna od ključnih tema – ne po prvi put – bila je Rusija i njena „moguća agresija“ protiv Ukrajine“, rekla je ona.

„Međutim, ako realno gledamo na stvari, NATO nam je prišao.”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE