Srpska pravoslavna crkva (SPC) slavi Svetog Vasilija Ostroškog – velikog čudotvorca, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori.

Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta.

U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti, među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka, koje su ih zadesile.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kaže se da je Sveti Vasilije tokom života više ličio na anđela nego na čoveka. Svoj duh je uzdigao, a telo obesmrtio.

Strogi post i bez teških poslova

Čuda koja se događaju pri molitvi Svetom Vasiliju su nebrojana.

Postoji verovanje da oni koje se zavetuju da će na Svetog Vasilija otići na Duhove u manastir Ostrog, njihova bolest ili bolest nekog njihovog najmilijeg biće kao “rukom odnesena”.

Ako rešite da potražite pomoć ovog sveca, od sutra treba da počnete strogi post koji će trajati sve dok na Trojice ili Duhove ne odete na Ostrog i tamo se pričestite.

Ako poznajete osobu koja se sprema na ovakvo putovanje, trebalo bi da joj odnesete ulja, tamjana i pamuka da sa sobom ponese i da to ostavi kod sveca “da prenoći”.

Pamuk, ulje i tamjan koji su nošeni na Ostrog treba čuvati za “ne daj Bože”.

Danas po narodnom verovanju ne bi trebalo raditi teške poslove ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.

Veruje se da se na ovaj praznik nikako ne bi trebalo svađati ni sa kim, posebno sa svojim najmilijima.

U suprotnom, cele godina će vam biti baksuzna. Naročito se treba čuvati da vas neko ne prevari.

U nekim krajevima se smatra da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.

Smatran za sveca još tokom života

Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, u Popovom polju u Hercegovini, odakle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice, gde se zamonašio i započeo život podvižnika.

Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, služeći pravoslavnoj veri i ćuvajući svoje vernike od turskih svireposti.

Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671.

Manastir je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog, gde vernici dolaze na poklonjenje svetitelju, posebno na praznik Duhova, 50 dana po Vaskrsenju.

Manastir Ostrog, čije su svetinje vekovima zidali verni priložnici, ne može se meriti po arhitekturi i freskama sa velikim srednjovekovnim manastirima ali im je ravan po svojoj duhovnoj snazi.

Ubrzo posle smrti svetitelja, ljudi su počeli da dolaze na njegov grob kako bi se iscelili i našli utehu.

Bio je smatran za sveca još tokom života, a kako je vreme odmicalo posle njegove smrti, kult je sve više i više jačao.

Iako se sveci ne porede, Sveti Vasilije Ostroški se smatra jednim od najvećih svetitelja u SPC, jer njegove mošti obilazi hiljade vernika svakodnevno, a svakog 12. maja manastir Ostrog bude premali da primi sve vernike koji dođu na poklonjenje.

Kurir.rs

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE