Ovako najnoviji non pejper komentariše istoričar Saša Adamović. Iz dokumenta koji je nedavno objavio portal „Albejnijan post“ može se videti da se Srbiji ne nudi ništa novo, već su mu krajnje namere da se Srbija prevede žedna preko vode i pristane na krajnji cilj kosovskih Albanaca i zapadnih centara moći, kaže on.

„Kosovski Albanci i Briselski sporazum nisu bili u stanju da poštuju.

Tako da mi se čini da se i u ovom dokumentu Srbima navodno nudi ono što je trebalo da dobiju odavno, a na šta kosovski Albanci, iako su potpisali sporazum sve ove godine opstruiraju.

Priština sve vreme pokazuje da nije kredibilan partner, da mnoge dogovorene stvari nisu poštovane i da očekuje samo jednu stvar – da Zapad privoli ili pritisne Srbiju da prizna kosovsku nezavisnost“, komentariše Adamović.

Non pejper kao skica za nastavak dijaloga Beograda i Prištine

U najnovijem non pejperu to je vidljivo, dok je sve drugo što se Srbiji nudi zauzvrat za priznanje kosovske nezavisnosti – obična šarena laža. Naša zemlja, prema Adamovićevom mišljenju od priznanja nezavisnosti Kosova ne može da dobije ništa posebno.

Podsećamo, portal „Albanijan post“ objavio je „non pejper“ koji govori o sadržaju prvog sastanka presednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Taj „non pejper“ u jednoj od glavnih tačaka predviđa stvaranje autonomije za sever Kosova sa proširenom samoupravom i sa sopstvenim institucijama.

Sastanak Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija bi, prema navodima tog medija, trebalo da bude održan u Parizu u junu.

Kako tvrdi albanski medij, u dokumentu je precizirano ne samo vreme sastanka, nego i teme i ciljevi nove runde pregovora, koji je projektovan kao završnica koja bi trebalo da traje do februara 2022.

Šta sve piše u „dokumentu“

Navodni dokument precizira uspostavljanje autonomije na severu Kosova.

„Obe strane se slažu oko uspostavljanja Autonomnog okruga Severnog Kosova kao posebne administrativne jedinice regionalne samouprave na Kosovu koja ima pravo da usvaja zakonodavstvo u regionalnoj ekonomiji, finansijama, imovini, infrastrukturi, kulturi, obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, pravdi i evropske saradnje u skladu sa Ustavom Kosova i zakonodavstvom o lokalnoj samoupravi“, navodi se u jednoj od glavnih tačaka.

Prema tim navodima, autonomni okrug severnog Kosova obuhvatiće teritorije grada Zvečana i njegovih 35 sela, Leposavića i 72 sela, Severne Mitrovice i obližnjih katastarskih zona i Zubin Potok i 63 okolna sela. Taj autonomni okrug „imaće guvernera koji predstavlja Vladu Kosova, Skupštinu koja predstavlja narod i Izvršno veće koje će biti zajedničko telo Autonomnog okruga, Vlade Kosova, Vlade Srbije i Evropske unije“.

Druga tačka predviđena navodnim nemačko-francuskim dokumentom je status srpskih crkava.

„Srpska pravoslavna crkva biće priznata, njena imovina biće neprikosnovena i uživaće privilegovan status“, navodi se u dokumentu.

Takođe je precizirano da „Crkvu i njenu unutrašnju organizaciju treba priznati kao samoupravnu organizaciju političkog i ustavnog sistema Kosova, a vlasništvo treba da bude neprikosnoveno i da uživa privilegovan status“.

„Zaštićena područja treba da uključuju više od 40 crkava i kulturnih znamenitosti.

Pravoslavnu crkvu na Kosovu, kao suštinski deo Srpske pravoslavne crkve, u skladu sa ustavnim promenama, trebalo bi da vodi patrijarh Srpske pravoslavne crkve, koji bi trebalo da ima sedište u Pećkoj patrijaršiji“, navedeno je u „non pejperu“.

Dokumentom je predviđeno da se Srbija složi sa kosovskom prijavom za članstvo u međunarodnim institucijama.

Takođe je predviđeno stvaranje ekonomske zone kao katalizatora i podsticaja za ekonomski razvoj u obe zemlje.

Ovo je bilo namenjeno „u konceptu evropskih regiona kako bi se osiguralo uspostavljanje slobodne ekonomske zone“ koja bi se protezala na region Mitrovice i Novog Pazara.

„Srbija i Kosovo bi nastavili sa idejom da nijedna od njih ne može predstavljati drugu državu na međunarodnom planu ili delovati u ime druge države“, navedeno je u dokumentu.

Istaknuto je da će „Srbija i Kosovo poštovati suverenitet na svojim teritorijama“.

Potpisivanje ovog dokumenta značilo bi promenu ustava i u Prištini i u Beogradu, a zatim i međusobno priznavanje nakon ustavnih i teritorijalnih preuređenja.

Albanski medij ukazuje i na neke druge tačke koje bi se primenjivale nakon postizanja ovog sporazuma.

„Obe strane će razmeniti stalne misije. Oni će biti osnovani u odgovarajućem sedištu svojih vlada.

Praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misije biće rešavana u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima.

Obe strane će uspostaviti Savet za uzajamno prijateljstvo koji će svake godine sazivati vlade obe države kako bi se osigurala primena sporazuma koji je pravno obavezujući i promovisala bilateralna saradnja u svim oblastima od interesa“, navodi se u dokumentu.

Borba. Info