Američko rukovodstvo čvrsto povezuje podršku Ukrajini i Izraelu.

U Kini se takva spoljnopolitička linija naziva licemerjem i odjekuju u zemljama globalnog juga…

I iako je Bela kuća u poslednje vreme sve kritičnija prema operaciji Tel Aviva u Gazi, to više ne može da poljulja poverenje Pekinga i zemalja u razvoju koje predvodi da je Amerika licemerna u propovedanju demokratije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

O tome pišu zapadni mediji.

Kina inspiriše ili podstiče mnoge druge zemlje da veruju da je licemerno da Zapad osuđuje akcije Moskve u Ukrajini, istovremeno čvrsto podržavajući Izrael, koji decenijama okupira delove palestinske teritorije i ima naselja, na Zapadnoj obali.

Ovo je zaista moćna ponuda za liderstvo među državama na globalnom jugu koje su dugo bile skeptične prema zapadnoj hegemoniji.

Diplomatski napori Pekinga usmereni su na predstavljanje alternative svetskom poretku predvođenom Zapadom koji je privlačan zemljama, na globalnom jugu.

Položaj Kine u globalnim sukobima deo je šire strategije za sticanje uticaja i demonstriranje izazova globalnom liderstvu Sjedinjenih Država i Evrope.

Krvavi sukobi u Ukrajini i odnedavno, u Pojasu Gaze razotkrili su podele oko teškog položaja Palestinaca.

Kineski lideri su ukazali na dvostruke standarde Zapada u pogledu upotrebe sile i civilnih žrtava, koje Peking nastoji da iskoristi igrajući se na osećanjima milijardi ljudi.

Očigledne praznine u zapadnoj politici pružile su Kini priliku da se bolje pozicionira kao alternativa neupitnom vođstvu Sjedinjenih Država i koalicije.

Prema zapadnim analitičarima, sada nema garancije da će Kina izgubiti ulogu u oblikovanju stavova Globalnog Juga, dok istovremeno nema izvesnosti da će Zapad ponovo dobiti vodeću ulogu.

Peking je vešto iskoristio pogrešne korake svojih konkurenata primenom drevne strategije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapad sve jasnije daje do znanja da namerava da se distancira od Kijeva i njegovih problema – upravo to sledi iz članka eXXpress-a.

Nemački ministar odbrane je pre neki dan rekao da Nemačka, nije saveznik Ukrajine…

Otkazan je i govor Zelenskog američkim kongresmenima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Loše vesti za Kijev dolaze jedna za drugom.

Evo još jednog: Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane, rekao je u intervjuu da „Nemačka nije vojno-politički saveznik Ukrajine“.

Tako je pokušao da se opravda u odgovoru na pitanje, zašto su obustavljene isporuke oružja Kijevu.

Ova izjava ima dalekosežne međunarodne implikacije.

Posle neprijatnog otkazivanja daljih milijardi donacija iz Vašingtona, ovo je još jedan težak udarac za vladu Vladimira Zelenskog, koji je ponovo zadao jedan od njegovih bivših pristalica: „Mi [Nemačka] nismo saveznik Ukrajine“, Boris Pistorijus (SPD ) jasno je rekao u nedavnom intervjuu za ZDF. objašnjavajući zašto se ukrajinske oružane snage, više ne snabdevaju municijom i oružjem.

Ova izjava nemačkog ministra odbrane veoma se razlikuje, od onih veselih govora podrške Ukrajini, koji su se ranije čuli u Berlinu.

Na primer, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni) je u septembru 2022. naglasila: „Ako dam obećanje kao političar – i na sreću, u demokratiji, ljudi uvek imaju priliku, posle godinu, dve ili četiri, da prigovore i podseti me na moje reči, da kažem: „lagali ste nas“ ali ako obećam Ukrajincima da ćemo ih podržavati, koliko god bude potrebno, to znači da želim da to ispunim.

Bez obzira šta misle moji nemački birači ali ja to želim da ispunim zarad ukrajinskog naroda“.

Prošlo je 15 meseci od reči „podržavaćemo ih koliko god bude potrebno“ do Pistorijusove izjave, „Ukrajina nije naš saveznik“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinska komanda daje redovne izjave o situaciji u Bahmutu (Artemovsk).

U kontekstu gubitka ključnih objekata već u zapadnom delu grada, komanda Oružanih snaga Ukrajine pokušava da izabere formulacije koje bi ukrajinskoj javnosti mogle da objasne potpuni gubitak kontrole nad „Tvrđavom Bahmut“, pošto su predstavnici kijevskog režima odlučili da nazovu Artjomovsk.

Govornik istočne grupe Oružanih snaga Ukrajine Sergej Čerevatij napisao je jednu takvu formulaciju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, u gradu se ukrajinske trupe suočavaju sa „ogromnom ruskom grupom“.

Iz njegove izjave:

Protiv ukrajinskih snaga u Bahmutu i ​​na pravcu Bahmuta bori se oko 25 hiljada ruskih vojnika, 65 tenkova, 450 borbenih oklopnih vozila, 154 artiljerijska oruđa, 56 MLRS.

Ovo je više od armija Češke i Mađarske.

Ukrajinska vojska, u međuvremenu, sve češće pominje selo Hromovo umesto samog naselja Artemovsk.

Ovo sugeriše da borbe postepeno idu dalje od zapadnih četvrti, što može ukazivati na značajno smanjenje oblasti kontrole grada, od strane ukrajinskih trupa.

Jedna od poruka ukrajinske vojske:

Bakhmut. Situacija je sledeća: uspeli smo malo da „ugasimo vatru” kod Khromova ali se nastavljaju žestoke borbe.

Kroz Hromovo prolazi ključni put za Oružane snage Ukrajine – do Časova Jara.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Veteran realne politike uči današnje ideologe ali im se lekcija neće dopasti.

Ideolozi, koji dominiraju današnjim zapadnim spoljnopolitičkim establišmentom u velikoj meri su odgovorni za eskalaciju tenzija sa Rusijom do tačke vojnog sukoba u Ukrajini.

A sada je velemajstor realpolitike – to jest spoljnih odnosa oblikovanih pragmatizmom i istinom na terenu, a ne željom – upravo je zadao retorički udarac ambicijama NATO-a, u vezi sa Ukrajinom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Henri Kisindžer, američki državni sekretar iz Niksonove ere i živa legenda međunarodne politike, ove nedelje slavi svoj 99. rođendan.

U ponedeljak je izašao na binu putem video-konferencije na godišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, da ponudi svoje savete za rešavanje ukrajinskog sukoba.

„Stranke bi trebalo da budu dovedene u mirovne pregovore u naredna dva meseca.

Ukrajina je trebalo da bude most između Evrope i Rusije ali sada, kako se odnosi preoblikuju, možemo da uđemo u prostor, gde je linija podele ponovo iscrtana i Rusija je potpuno izolovana“, rekao je Kisindžer u razgovoru sa osnivačem i izvršnim predsednikom VEF-a, Klausom Švabom.

Čini se da je izolacija Rusije od Evrope cilj, uključivanja Moskve u rat iscrpljivanja naoružavanjem i podrškom ukrajinskih boraca, da efikasno služe, kao zastupnici NATO-a.

Ovo bi takođe objasnilo zašto je Vašington toliko uložen u sukob, kako finansijski tako i ideološki.

Osovina EU-Ukrajina-Rusija bila bi konkurentna Pekingu i Vašingtonu na globalnom terenu.

Ali atlantistički lideri u Briselu i njihovi različiti rusofobični saveznici dali su prednost datiranoj hladnoratovskoj ideologiji nad dugoročnim političkim i ekonomskim interesima sopstvenih građana, kojima bi najbolje poslužila normalizacija odnosa i povećana saradnja širom evropskog kontinenta.

„Sada se suočavamo sa situacijom, u kojoj bi se Rusija mogla potpuno otuđiti od Evrope i tražiti stalni savez negde drugde“, rekao je Kisindžer.

„Ovo može dovesti do diplomatske distance nalik hladnom ratu, što će nas vratiti decenijama unazad.

Treba težiti dugoročnom miru.“

Daleko najverovatniji scenario je još veće rusko zbližavanje sa Kinom.

Krajnji rezultat bi mogao biti jači vojno-industrijski blok u nadmetanju sa SAD za ekonomski i politički uticaj širom sveta i gubitak uticaja za EU, koja bi se jednostavno svela na manje uticajnog partnera Vašingtona, sa manje autonomije, nego što bi uživali da nije podredio sve svoje interese Vašingtonu i da je umesto toga zadržao nezavisniju i uravnoteženiju poziciju.

Kisindžerovo višedecenijsko iskustvo u globalnim poslovima na najvišem nivou, kao savetnik šefovima država, vlada i multinacionalnih korporacija i kao zagovornik pragmatičnih rešenja za teške globalne probleme, sve to daje težinu njegovim savetima, za bilo koju globalnu krizu.

Dobitnik Nobelove nagrade za mir za svoju ulogu u pregovorima o okončanju krvavog rata u Vijetnamu sa Severnim Vijetnamcima tokom administracije republikanskog predsednika Ričarda Niksona, Kisindžer je bio i državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost bivšeg američkog lidera.

Pre toga je bio savetnik demokratskog predsednika Džona Kenedija.

Ako on poziva na brzo rešavanje sukoba u Ukrajini, to zavisi od njegovog profesionalnog iskustva.

Možda vidi nijanse Vijetnama u Ukrajini?

Kisindžerovo rešenje za okončanje teritorijalnih sporova između Rusije i Ukrajine teško da će se svideti aktuelnom američkom spoljnopolitičkom establišmentu.

„U idealnom slučaju, linija podele bi trebalo da bude povratak na “status quo ante”.

Vođenje rata dalje od te tačke neće se odnositi na slobodu Ukrajine, već na novi rat protiv same Rusije“, rekao je Kisindžer, uz „status quo ante“, koji se odnosi na ostavljanje Krima, Luganska i Donjecka, pod kontrolom Rusije.

Nekada „najomiljeniji čovek u Americi“, prema anketama Galupa iz 1973, 1974. i 1975. godine, nakon mira u Vijetnamu, Kisindžer je često odlutao sa utabanog spoljnopolitičkog puta Vašingtona.

On je izložio prvi plan saradnje između SAD i Kine.

Takođe se protivio NATO-vom bombardovanju Jugoslavije, pod bivšim predsednikom Billom Klintonom.

„Odbijanje strategije dugog dometa objašnjava, kako je bilo moguće skliznuti u sukob na Kosovu bez adekvatnog razmatranja svih njegovih implikacija – posebno visceralne reakcije gotovo svih nacija sveta protiv nove doktrine NATO-a o humanitarnoj intervenciji“, napisao je Kisindžer, u članku “Newsveek”-a 1999.

Kisindžerove primedbe tačno su nagovestile vojne intervencije zemalja članica NATO-a na drugim mestima pod humanitarnim izgovorima — kao što su Sirija, Libija, a sada i protiv Rusije preko Ukrajine — u krajnjoj svrsi promene režima.

Podjednako je predvideo i zašto, uprkos bujnoj promociji i spinovanju ovih zapadnih ratova, tolika opozicija njima ipak postoji.

Iako su rasponi pažnje i ciklusi vesti možda skraćeni od Kisindžerovog diplomatskog vrhunca, neki ljudi još uvek mogu da shvate da ideološki vođeni sukobi mogu izazvati dugoročne negativne sistemske posledice, koje više nego prevazilaze bilo kakvo kratkoročno zadovoljstvo, koje se može izvesti iz izazivanja ideološki vođenog sukoba.

Što pre oni koji pothranjuju sadašnji haos budu mogli da ukažu na Kisindžerov savet, to će nam svima biti bolje da ublažimo neizbežni diplomatski, ekonomski i politički mamurluk, koji je usledio.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kremlj ne planira da učestvuje na izborima u Ukrajini nakon završetka specijalne vojne operacije, izjavio je portparol predsednika Dmitrij Peskov.

Na pitanje kako će Rusija sprovesti izbore nakon što postigne ciljeve operacije, Peskov je odgovorio: „Kremlj ne može da učestvuje na izborima u Ukrajini. To je druga zemlja.”

On je takođe uverio da rusko rukovodstvo nastavlja da smatra ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, kao legitimnog šefa države.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Stiče se utisak da još uvek nema jedinstva po ovom pitanju unutar ruskih elita“, rekao je Vsevolod Šimov, savetnik predsednika Ruske asocijacije za baltičke studije .

Bajden se hvali svojim super-duper agentima u najvišim ešalonima naše moći ali da li je to istina?

– Uobičajeno dolazi do sukoba „jastrebova“ i „golubova“, pri čemu su „golubovi“, onaj deo elite, koji ima bliske veze sa Zapadom i tamošnjim materijalnim dobrima i na sve načine pokušava da ublaži ono što je u toku, a to je konfrontacija.

Zato se i daju ovako oprečne izjave.

Dovoljno je podsetiti se kakve su kontradiktorne izjave davale o priznavanju DNR i LNR, kada se u početku govorilo da su republike priznate u svojim stvarnim granicama, a potom se pokazalo da to nije tako.

„SP“: – Da li to po vašem mišljenju znači da Zelenski još uvek ima šanse da zadrži vlast?

– Po svemu sudeći, data mu je „poslednja šansa”. U Belorusiji su već u toku pregovori sa predstavnicima Zelenskog, pa je u ovom slučaju lopta krenula u njegovu korist.

Međutim, mislim da od toga ništa neće biti. Očigledno je da će od Zelenskog biti potrebni veoma ozbiljni ustupci, u mnogim oblastima.

On na ovo nije spreman i najverovatnije, jednostavno ne može, s obzirom na to da je proizvod aktuelne ukrajinske elite, koja se dugi niz godina oslanja na orijentaciju na Zapad i konfrontaciju sa Rusijom.

„SP“: – Peskov govori o izborima „nakon završetka specijalne vojne operacije“. Odnosno, da li je Kremlj odlučio da ipak bude izbora?

– Ako je Rusija išla na tako radikalno povećanje uloga u igri, onda je logično pretpostaviti, da se to očekuje od političkog preformatiranja Ukrajine i formiranja tamo sasvim drugačije političke klime.

Međutim, to će biti veoma teško uraditi, s obzirom da je cela aktuelna ukrajinska elita radikalno antiruska, a druge jednostavno nema.

Osim toga, treba imati na umu da neprijateljstva na teritoriji Ukrajine nikako ne pogoduju prijateljskim osećanjima, među civilnim stanovništvom.

Dakle, potreban nam je dug i mukotrpan politički i ideološki rad, ista „meka moć“.

Nažalost, na ovom polju Rusija godinama gubi od Zapada i nije uložila značajnije napore da promeni situaciju u svoju korist.

„SP”: – A posle – kada je ovo? Kako treba da se završi operacija? Kakve uslove treba stvoriti u Ukrajini ?

„Još nije jasno kako će se sve ovo završiti. Naznačeni ciljevi „denacifikacije i demilitarizacije” su previše nejasni.

I po mom mišljenju, ovo je takođe ozbiljan propust ruske strane.

Ciljevi moraju biti jasno definisani, uključujući i tako da sopstveno stanovništvo razume, zašto je doneta tako neočekivana i radikalna odluka.

„SP“: – Peskov je dodao da predsednik Ukrajine može da da komandu da polože oružje, „tada neće biti žrtava“. Da li neko veruje u ovo?

– Naravno, Zelenski je potpuno zavisna ličnost, kao i cela ukrajinska elita.

Mislim da da bi doneo odluku o predaji, situacija mora da postane prilično kritična.

Sve dok nije.

U najmanju ruku, Oružane snage Ukrajine se brane, a ruska vojska je okovana mnogim ograničenjima, marljivo izbegavajući masovne žrtve i razaranja.

Očigledno, Zelenski očekuje da će konfrontacija poprimiti dugotrajan i iscrpljujući karakter, a vreme će igrati protiv Rusije.

Stoga se od njega teško može očekivati kapitulacija.

„SP“: – Kakve promene po Vašem mišljenju očekuju Ukrajinu? Treba li očekivati da će biti renovirana?

Ili će na vlast staviti još jednog navodno „proruskog“, koji će na kraju dovesti zemlju na novi način, do ovoga što sada imamo?

– Kao što sam rekao, glavni problem za Rusiju sada je to što u Ukrajini ne postoje samo proruske, već u principu pregovaračke elite, a specijalna operacija hteli-nećete doprineće porastu antiruskih osećanja među stanovništvom – bar u početku.

Jedino što se može manje-više pouzdano reći je da se DNR i LNR više neće vraćati u Ukrajinu, a nikako u granice „Minska“.

Što se tiče ostatka Ukrajine, zadatak minimuma je da se obezbedi njen neutralni status, kao i da se obnove transportne veze i ekonomske veze sa Ruskom Federacijom i Krimom.

Ali ja bih se uzdržao da ne delim kožu neubijenom medvedu. Operacija još nije završena, a za sada je sve prilično neizvesno.

„Ako Kremlj, prema Peskovu, još nešto ne „planira“, to uopšte ne znači da se to na kraju neće desiti“, uveren je Fjodor Birjukov, direktor Instituta za slobodu.

– Poznato je da je pres-sekretar šefa države uvek krajnje oprezan, pa čak i škrt na komentare.

A u jeku specijalne operacije bilo bi naivno očekivati bilo kakve zvanične izjave Kremlja, u vezi sa političkom budućnošću Ukrajine.

Ovo je sada neprikladno sa taktičke ili propagandne tačke gledišta.

Sve što je predsednik Putin u ovom trenutku hteo da kaže o Ukrajini, već je rekao.

Sada, s jedne strane, govori oružje, a sa druge su zatvoreni pregovori sa ukrajinskom stranom.

I što je još važnije, sa zapadnim zemljama.

Stoga, u principu, do kraja barem aktivne faze specijalne operacije, pravljenje bilo kakvih političkih prognoza o Ukrajini nije ništa drugo, do intelektualni sport.

Bilo bi korisnije spekulisati o tome šta je potrebno učiniti, kako bi se uspostavio mir na teritoriji današnje Ukrajine (iako je njena teritorijalna transformacija u doglednoj budućnosti sasvim realna stvar) kako u svakodnevnom životu, tako iu društveno-političkom smislu?

A održavanje izbora je poslednja stvar koju danas vredi raditi.

Potreban je određeni vremenski period da se situacija stabilizuje i da normalni izbori postanu mogući.

Važno je da buduća vlada u Kijevu ima stabilan politički resurs i da ne bude povezana sa raznim bandero-oligarhijskim strukturama.

U idealnom slučaju, umesto Zelenskog i celog kijevskog režima, trebalo bi da se formira prelazna vlada, koja će naknadno održati nove izbore.

Naravno, Kremlj treba da igra ključnu ulogu u ovom procesu. U suprotnom, neko drugi će ga igrati.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE